Međunarodni stručni skup socijalne zaštite

LESKOVAC

U organizaciji Udruženja pravnika socijalne zaštite Republike Srbije „Argument“ i Komore socijalne zaštite održan je dvodnevni Međunarodni stručni skup socijalne zaštite „Festival prava i socijalne zaštite“. Učestvovalo je preko 300 pravnika i drugih stručnih radnika iz celokupnog sistema socijalne zaštite Republike Srbije, kao i gosti iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Slovenije… Skup je organizovan u cilju podrške radnicima koji su u sistemu socijalne zaštite, ali i kako bi se razmenila iskustva i unapredio rad, a otvorila ga je zamenica gradonačelnika Leskovca Lidija Dimitrijević.

„Briga o socijalnoj zaštiti zauzima značajno mesto u našem gradu i Leskovac iz godine u godinu povećava sredstva opredeljena za socijalnu zaštitu. Posebno smo ponosni i na podatak da se u poslednjih pet godina konstantno smanjuje broj korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć, što znači da je zahvaljujući uspostavljanju dobre poslovne klime povećan broj radnih mesta i stvoreni uslovi da se naši sugrađani radno angažuju i da taj način sopstvenim radom sebi i svojoj porodici obezbede egzistenciju.“

U svom pozdravnom govoru okupljenima Predrag Momčilović, direktor Centra za socijalni rad Leskovac i predsednik Skupštine Udruženja pravnika „Argument“, naglasio je da je cilj ove međunarodne konferencije „da pomognemo sami sebi u prevazilaženju nekih nedoumica koje se odnose na obaveze koje imamo, da razjasnimo koje su to zloupotrebe prava na slobodni pristup informacijama od javnog značaja, šta sve predstavlja povredu zakona o zaštiti ličnosti. Na ovom skupu predstavićemo i priručnik za novinare koji se odnosi na diskriminaciju i ravnopravnost, razgovaraćemo o pravnim i etičkim izazovima u komunikaciji sistema socijalne zaštite sa javnošću, o zakonskim mogućnostima i projekcijama podrške porodicama sa decom, kako se sa znanjem i stručnošću boriti protiv profesionalnog straha i naravno od kolega iz inostranstva i nevladinog sektora da čujemo kakva su njihova iskustva u tom delu i kakav je njihov rad na zaštiti najranjivijih korisničkih grupa.“

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorio je o zloupotrebi prava na pristup informacijama od javnog značaja.

„Ova zloupotreba je u Srbiji toliko uzela maha da praktično obesmišljava ostvarenje samog prava i one ljude koji na zahvalan i savestan način koriste taj instrument za kontrolu rada vlasti je sada onemogućen u tome. Mi moramo tome stati na put, a najugroženiji su i oni najbrojniji, ali i ekonomski najslabiji organi vlasti gde svakako spadaju Centri za socijalni rad, osnovne škole, obdaništa, domovi zdravlja, mesne zajednice… Sve se nalazimo u istom problemu, tragamo za rešenjima, na neka možemo da utičemo, za neka moramo da sačekamo formiranje vlade. Mi smo relativno skoro menjali zakon i on se primenjuje od februara 2022. godine, tu imamo jako dobre promene i u svrhu ostvarenja prava, ali i u svrhu zaštite organa vlasti od zloupotrebe. Međutim, neke izmene na koje, na žalost, nismo mogli da utičemo su dovele do toga da se neki zlomanerni i nesavesni dosete da mogu da iskoriste ili rupu u zakonu ili stav Upravnog suda koji je u međuvremenu promenjen i tiče se snošenja troškova postupka po žalbi u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja i sada to koriste. Ne samo da je, na prvi pogled, oštećen budžet, nego je oštećeno i pravo. Moramo nešto učiniti da vrastimo stvari u normalu.“

Zoran Pašalić, zaštitnik građana, kaže da se radi o zahtevnoj temi koja ne može da se reši za kratko vreme ili jednim skupom.

„Postoji granica između prava da se zna šta se dešava na osnovu informacija od javnog značaja i posla stručnih službi koje imaju određene procedure. U mnogim zakonima postoji zaštita ličnih podataka i to je nešto što će u buduće biti aktivnost institucija zaštitnika građana. Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, pa čak u jednom delu i podataka o ličnosti, ne ispunjava ono što je bitno, a to je da zaštiti pojedinca, da zaštiti ličnost, već su ti podaci, koje neko traži i koje po zakonu moraju da mu budu dati, praktično remete nečiju privatnost u svakom segmentu. Ono što mi apsolutno nije jasno je da se na to, kada se o tome govori, nije dovoljno obratila pažnja, pogotovu od strane onih koji se pozivaju na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Oni eksplicitno ističu taj zakon kao najbitniji, ali to nije tako, prvo moramo zaštiti pojedinca i ličnost a na taj način štitimo celo društvo i sve ono što se smatra društvenim vrednostima. Mediji tu ne mogu da balansiraju, a mi smo, recimo, najveći broj informacija i dobili iz medija i neke postupke smo i pokrenuli upravo jer smo za njih saznali iz medija. Ali, suština je da mi, kada nešto saznamo iz medija, ne pristupamo tome kao da je to apolutno tačno, već to proveravamo. Mi radimo na osnovu dokazanih činjenica, a često se dešava da mediji pogreše u pogledu faktičkih stvarnih činjenica.“

Pašalić je pomenuo i portale rekavši da oni često oblikuju mišljenje i stav koji nekad odvedu u neki neželjen pravac.

„Dobiju se neproverene, netačne, senzacionalističke informacije sa raznim ciljevima. Zaštitnik građana je u razgovoru sa predstavnicima Vlade Srbije dao predloge koji bi zaštitili pojedince i određene društvene grupe od uvreda na medijima. Jednostavno, najlakše je sedeti u fotelji, okrenut monitoru i pisati i komentarisati kako i šta vam padne na pamet. Koja je tu odgovornost za to? Ako ja izađem na ulicu i uvredim nekoga, odgovaram po Zakonu o javnom redu i miru ili po Krivičnom zakoniku, a ako to uradim na portalu nikom ništa. Ide se sa nekom privatnom tužbom ako nekome, što se retko dešava, padne na pamet da goni onoga ko je izneo masu uvreda. Krenuli smo u tom pravcu, ali to se ne može posmatrati tako što će to da pokrene samo zaštitnik građana. To je set zakona, koji proističu jedan iz drugog, kako bi se na kraju zaštitili ljudi o kojima je iznesena neka neistina. To je i u vezi sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka.“

Pašalić je okupljenima poručio i da će u zaštitniku građana uvek imate partnera.

Državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Mirko Janić naglasio je da posao svih onih koji rade u sistemu socijalne zaštite nije lak.

„On sa sobom nosi veliku odgovornost. Svi oni koji rade taj posao, pre svega, moraju da imaju razvijenu empatiju, da su humani, tolerantni, da vole da pružaju pomoć onima kojima je to potrebno, jer će jedino sa takvim osobinama biti odlični u svom poslu. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju uvek će podržavati udruženja koja rade na obezbeđivanju boljih uslova za život naših građana, baš kao što to čini i Udruženje „Argument“ koje povezuje pravnike socijalne zaštite iz Srbije, a sve sa ciljem da obezbedi napredak pojedincima, kolektivu i korisnicima socijalne zaštite.“(kraj) IS/SA

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Radoslav
Radoslav
18 dana pre

Grupa prevaranata nvo sektora.