Mediji važni subjekti u sistemu pomoći žrtvama trgovine ljudima

NIŠ

“ Tokom 2018. godine u Srbiji je identifikovano je 76 žrtava trgovine ljudima.  Iz godine u godinu  sve je veći broj dece žrtava trgovine ljudima i sve je veći broj državljanki Srbije. Uočio se i trend vrbovanja lica sa smetnjama u razvoju. Tako je 2014. godine 28 posto žrtava bilo upravo lice sa smetnjama u razvoju. Primećeno da se javljaju novi načini eksploatacije ljudi ali i novi načini vrbovanja. Uglavnom preko društvenih mreža. Takođe je primećeno da su sada psihološki pritisci i ucene mnogo ćešći od fizičkog zlostavljanja žrtava” – ovi podaci čuli su se na medijskoj radionici koju su organizovali Misija OEBS-a u Srbiji u okviru projekta “Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji” u saradnji sa Ministarstvom pravde i iznela ih je Marija Anđelković direktorka nevladine organizacije “Astra”.

Treća po redu radionica koju organizuje Misija OEPSA u republici Srbiji, sprovodeći projekat podržan okupila je novinare sa juga Srbije. Novinari su imali priliku da da kroz interaktivni rad sa predstavnicima pravosuđa, nevladinih organizacija i medijskim stručnjacima razmotre niz važnih pitanja, među kojima su i: način na koji se Srbija bavi unapređenjem prava žrtava, sprečavanje nasilja i viktimizacije, identifikovanje glavnih elemenata procesa unapređenja ostvarivanja prava žrtava i identifikovanje ključnih učesnika, specifičnosti izveštavanja o žrtvama i svedocima, njihovim porodicama i bliskim ljudima, ukazivanje na mogućnosti kojima mediji i sami mogu doprineti boljoj poziciji žrtava i kreiranju bezbednijeg, humanijeg i pravednijeg društva.

Cilj Radionice je doprinos profesionalnom izveštavanju, unapređenje rada novinara i podstrek dodatne senzibilizacije javnog mnjenja za pitanja ostvarenja prava i podrške za žrtve i svedoke krivičnih dela.

Ona je dodala da institucije sistema pružaju podršku kao i nevladine organizacije. Ali,  “Ono što manjka je međusektorski pristup, komunikacija, ko je šta pružio, u kom momentu , u kojoj veličini, i koje usluge postoje”.

 Od januara 2012. godine do maja 2019. godine SOS telefon u Srbiji je primio 36 770 poziva od strane 5589 klijenata koji su prijavili neki vid trgovine ljudima i zlostavljanja. Postupajući po tim pozivima identifikovano je 504 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja 34 posto bila su deca”.

Kako bi se pomoglo žrtvama trgovine ljudima i drugim žrtvama u Srbiji je u toku postupak usvajanja Strategije  nacrta Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i akcionog plana za sprovođenje te strategije. O ovim dokumentima je takođe bilo reči na radionici.

“ Ova strategija, ukoliko se bude implementirala, rešiće te neke propuste koji trenutno postoje u praksi” rekla je Marija koja je dodala da  “Nova strategija je krovni dokument koji obuhvata sve ono sto se u praksi radi, ali unosi jedan red i saradnju između institucija i organizacija koje već rade na pružanju podrške žrtvama”.

“Najznačajnija novina koju donosu strategija “prepoznavanje činjenice da je potrebno da od prvog kontakta žrtve sa državnim organima, pa sve do momenta kada je tažrtva osposobljena da se ponovo vrati normalnim životnim aktivnostima, do potpune socijalne inkluzije žrtve, bude podržan sistemom koji vodi računa o interesima i pravima žrtve i omogućava njenu zaštitu i pruža joj adekvatnu pomoć, objasnila je drr Milica Kolaković Bojović, naučni saradnik Instituta za kriminološke i seksološka istraživanja, nacionalni ekspert za izradu Nacrta strategije i Akcionog plana..

Predviđeno je da se pri svim višim sudovima u republici Srbiji biti uspostavljene službe podrške žrtvama.

“Kada se žrtve obrate službama, dobiće kompletne informacije o tome gde i pod kojim uslovima mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć, psihološku podršku, zbrinute eventualno u sigurnim kućama, na koji način mogu da ostvare imovinsko pravni zahtev u krivičnom postupku, kompenzaciju za štetu koju su pretrpele izvršenjem krivičnog dela. Tu mogu da saznaju i na koji način mogu da budu uključene u kontinuirane psihološke i emocionalne podrške ,,radi prevazilaženja svih negativnih posledica krivičnog dela. Ideja je da žrtve budu sistemski zbrinute od momenta kada bivaju žrtve, izvršenja krivičnog dela do normalnog uključivanja u životne aktivnosti”, dodala je Dr Milica Kolaković Bojović

Uloga medija je ogromna u ovom postupku.

“Danas je više nego ikada u rukama medija snažan alat da budu prekretnica koja žrtvama može mnogo pomoći da se njihov položaj unapredi ali isto tako može značajno odmoći. Ako predstavnici medija nisu dovoljno informisani ili ne postupaju u skladu sa važećim prpisima ili etičkim kodeksima mogu prouzrokovati značajnu štetu žrtvama. Mogu dovesti do reviktimizacije i javne stigmatizacije. Ako su predstavnici medija upoznati sa svim onim što žrtvama stoji na raspolaganju u smislu podrške i pomoći, upoznati sa pravima žrtava  i ako nastoje da te informacije kontinuirano čine dostupne najširoj javnosti, onda predstavnici medija mogu značajno da pomognu žrtvama i da ih stimulišu da se obrate državnim organima i da dobiju sve te dostupne usluge podrške i pomoći. Na taj način mediji doprinose da žrtva prelomi i da prijavi krivično delo”.

O tipovima  izveštavanja i analizu medijskog izveštavanja ,na koji način su žrtve i svedoci zločina zastupljeni u medijima, kao i o smernicama za  profesionalno izveštavanje o žrtvama krivičnih dela i primeri dobre prakse govorila je novinar Bojana Lekić, medijski stručnjak, Brendon doo.

Za dva dana, u ponedeljak, 27. maja sastaće se radna grupa za izradu nacrta Strategije i Akcionog plana i nakon toga tekstovi će biti dostavljeni Ministarstvu pravde koje će potom inicirati proceduru javne rasprave. Ona će trajati nekoliko nedelja a potom će eventualne dopune uputiti Radnoj grupi koja će ih uneti u Strategiju i Akcioni plan. Ministarstvo pravde upućuje Vladi  nacrte koja treba da usvoji oba dokumenta.

Projekat “Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji” finansira EU, a sprovodi ga Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare