Matić: Sprečiti sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija

BEOGRAD

Trećeg i četvrtog maja prošle godine, dogodila su se dva nezapamćena masovna ubistva u Beogradu, Malom Orašju i Duboni, sa ukupno 19 žrtava. Ovi zločini obeležili su, na različite načine, celu proteklu godinu i razotkrili su i slabosti institucija, i slabosti medija. Činjenica da nam se ranije to nije događalo, nije opravdanje. 

Sloboda za medije, podrazumeva i empatičnost medija prema žrtvama, poštovanje privatnosti porodica, posebno vođenje računa o višestrukom proveravanju informacija. Predstavnici institucija su svojim često pogrešnim istupima, ili odsustvom informacija, stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima. Sami mediji, u trci za publiku, često su kršili postulate profesije, kodeks, a neretko, i zakone. Izuzetno je važno da se novinarke i novinari, urednici obučavaju za izveštavanje iz ovakvih velikih traumatskih događaja, kako bi se u budućnosti smanjile ili eliminisale greške koje su činjene u ovih godinu dana.

Oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, posle 25 godina od ovog zločina i deset godina od početka suđenja, i posle dve prvostepene presude od 100 godina zatvora za optužene, delovala je na medijsku zajednicu, kao ponovno ubijanje. Činjenica da nijedan slučaj ubistva novinara još nije razrešen, i pored učinjenih napora, vrlo je snažna poruka za našu profesiju: da je ubistvo novinara najjeftiniji oblik cenzure, da je nekažnjivost zagarantovana, da je novinarstvo izuzetno rizična profesija i da treba izbegavati istraživačke teme, da nezavisnost i profesionalnost bivaju kažnjavani pretnjama i napadima na novinare. Na sličan način delovalo je i vraćanje predmeta ubistva Milana Pantića, iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višem tužilaštvu u Jagodinu. Obeležena je i tridesetogodišnjica smrti Dade Vujasinović, bez ikakvog pomaka u razotkrivanju ove smrti. Nema ni istrage u slučaju atentata na Dejana Anastasijevića iz 2007. godine, kada su mu dve bombe aktivirane na prozoru spavaće sobe.

Može se reći da je jedina svetla tačka pravnosnažna presuda u slučaju paljenja kuće Milanu Jovanoviću.

Između dva 3. maja, usvojeni su novi Zakon o javnom o informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali se oni sporadično i selektivno primenjuju.  I dalje kasni praktična primena Medijske strategije. Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije je više od pola godine bilo u tehničkom mandatu.

Poboljšanja u zakonima vezana za projektno sufinansiranje – izigravaju se drastično smanjenim budžetima u brojnim pojedinim lokalnim samoupravama.

Više od polovine lokalnih samouprava nije ni raspisalo konkurse, iako su po zakonu bili obavezni da to učine do 01. marta. 

REM je pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima.

Bezbednost novinara ugrožava se na različite načine. Brojke nisu više od onih ranijih godina: dvoje koleginica i kolega morali su da se relociraju zbog bezbednosti. U dva slučaja, angažovano je privatno obezbeđenje, u jednom slučaju, organizovan je profesionalni video nadzor za mesto stanovanja jednog novinara i prevozno sredstvo.

Novinari su napadani i sprečavani u obavljanju svog posla, samo zbog toga što su novinari, ali i kao česte mete hajki koje su se vodile protiv pojedinih novinarki i novinara, kao i čitavih redakcija.

Nekažnjeno su diskriminisani u obavljanju svog posla od strane najviših predstavnika vlasti.

Socijalni položaj novinara je sve lošiji zbog potplaćenosti i nesigurnosti radnih mesta. Problemi sa mentalnim zdravljem i sveukupnim zdravstvenim stanjem, sve su izraženiji i zahtevaju urgentno reagovanje, što je često onemogućavano upravo zbog nedostatka vremena, prevelikog broja zadataka i zbog nedostatka sredstava za lečenje.

Uočavajući ove probleme, u proteklih godinu dana, ANEM je organizovao svakog meseca posetu mestima van Beograda u kojima je uočen povećan broj pretnji i napada na novinare ili ima veći broj nerešenih slučajeva. Na sastancima Stalne radne grupe za bezbednost novinara sa lokalnim tužiocima, policijom i novinarima, razmatrani su ovi slučajevi i razlozi za neefikasne istrage, ali i hvaljeni uspešno rešeni slučajevi. Povećanje poverenja i zajednički rad između tužilaca, policije i novinara, pomogao je u određenim pomacima koji se mogu uočiti, smanjenju broja odbačenih prijava od strane tužilaca i povećani broj presuđenih slučajeva.

Preko 200 novinara prošlo je treninge za bezbedno izveštavanje.

Društvene mreže u potpunosti neregulisane, sve veća su pretnja profesionalnom novinarstvu i medijima. Sejanjem neproverenih informacija, često smišljenim lažima, poluistinama, spinovima, bez ikakve odgovornosti, zauzimaju prostor informisanja građana. Time se potencijalno ugrožava sveukupna bezbednost građana i država.

Složena situacija u kojoj su novinari i mediji zahteva i kompleksniji odgovor, svakako mnogo širi od donošenja zakona, što je proces koji okupira relaciju između države i novinara, medijskih udruženja i asocijacija. Dijalog predstavnika vlasti i kredibilnih udruženja i asocijacija, uz podršku OEBS-a i Evropske komisije o rešavanju svih važnih problema zbog kojih smo sve lošije ocenjivana zemlja, neophodni je minimum, kako bi se zaustavio sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija.

Solidarnost novinara i medija, zajednička odbrana etičnosti profesije, bezbednosti novinarki i novinara, borba za bolje uslove rada i poštovanje, važni su ciljevi koji nam mogu pomoći da idući Svetski dan slobode medija dočekamo sa pozitivnim pomacima, navodi se u izjavi Verana Matića, predsednika upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija. (ANEM)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare