Martinović: Reforma javne uprave po meri svih građana

BEOGRAD

Reforma javne uprave, koristeći prednosti digitalizacije i razvoj elektronskih usluga, građanima Srbije uštedela je 350 miliona sati čekanja pred šalterima. To je jedan u nizu podataka o rezultatima reforme koje smo saznali u razgovoru sa ministrom državne uprave i  lokalne samouprave.  Za Aleksandra Martinovića cilj reforme javne uprave, koju Srbija sprovodi uz podršku Evropske unije jeste da državna uprava i lokalna samouprava zadovolje kriterijume i građana i privrede  i postanu, jednom rečju “po meri svih nas”. O sumiranju rezultata I planovima u novoj godini, govori ministar državne uprave i lokalne samouprave dr Aleksandar Martinović.

Već neko vreme se dosta aktivno govori o rezultatima reforme javne uprave. Po Vašem mišljenju, koji bi bili najznačajniji rezultati reforme, kada se gleda iz ugla građana i privrede?

Martinović: Reforme javne uprave se u Republici Srbiji sprovode u kontinuitetu još od 2004. godine, ali je dobila na kontinuitetu u poslednjih nekoliko godina, rekao bih negde od 2016. godine. Postignuto je mnogo na približavanju državne uprave i lokalne samouprave kako građanima, tako i privredi u smislu olakšavanja ostvarivanja njihovih prava. Mi smo, ako se sećate, to je bio sastavni deo programa Vlade Republike Srbije za 2016. godinu koji je izložila najpre ministarka državne uprave i lokalne samouprave, a onda i tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić, da naša javna uprava mora da bude digitalizovana. Mi smo na periodu od 2016. godine do danas na tom planu postigli zaista impozantne rezultate i o tome govore izveštaji Ujedinjenih nacija da smo jedna od deset zemalja koje su najviše napredovale kada je u pitanju digitalizacija naše javne uprave. Pre svega želim da se osvrnem na jedan sistem, odnosno portal koji se zove eUprava i koji je našim građanima dobro poznat i koji omogućava da građani bez odlaska u državni organ ili u organ lokalne samouprave ostvare niz svojih prava. Mi trenutno u Srbiji imamo oko milion ipo tzv. eGrađana, dakle, građana koji su u potpunosti digitalno opismenjeni i koji u elektronskoj formi formi komuniciraju sa organima državne uprave i lokalne samouprave. Oni imaju svoje tzv. eSanduče i tu im se dostavljaju svi dokumenti koje oni potražuju od državnih organa, što u velikoj meri olakšava život naših građana, naših privrednika i našim preduzetnika, jer ne moraju da gube vreme čekajući ispred šaltera i tražeći određene isprave, javna uverenja i sve ono što izdaje javna uprava, odnosno da bi ostvarili neko svoje pravo ili izvršili neku svoju obavezu. Kao što vidite ima mnogo građana koji to žele i koji to koriste za ostvarivanje svojih prava. Mi smo svesni činjenice da u Republici Srbiji postoje i oni građani koji ili ne znaju ili nemaju načina da elektronski komuniciraju sa državnom upravom i lokalnom samoupravom i koji moraju da idu na šaltere, ali smo im to olakšali na taj način što smo donošenjem novog Zakona o opštem upravnom postupku predvideli otvaranje tzv. jedinstvenih upravnih mesta.

Do sada je Srbija uložila oko 257 miliona dinara u otvaranje 42 jedinstvena upravna mesta, a planiramo da to nastavimo i 2023. godine i predlogom Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu predviđeno je dodatnih 88 miliona dinara za otvaranje tih jedinstvenih upravnih mesta. To je mesto gde građanin kad dođe može da ostvari više svojih prava, odnosno da obavi više poslova koji se tiču njegovih odnosa sa državnom upravom odnosno lokalnom samoupravom, znači nije neophodno da dolazi danas, sutra, prekosutra, nego danas dođe na jedno mesto i tu ostvari sva ona koja prava koja ima u tom trenutku potrebe da ostvari, što u velikoj meri olakšava život naših građana. Želeo bih da istaknem još jedan benefit od ove digitalizacije javne uprave, a to je da smo mi Zakonom o upravnom javnom postupku predvideli da svi oni podaci o kojima se vode službene evidencije u državnim organima i lokalnim samoupravama, da je obaveza upravo državnih organa, odnosno organa jedinica lokalne samouprave da pribavljaju te podatke i sada više nemaju organi pravo da traže od građana da im oni dostavljaju papire za ostvarivanje njihovih prava, nego sami dražvni organi pribavljaju te dokumente. koliko je intenzivna ta saradnja i razmena podataka govori činjenica da je u ovoj godini oko 50 miliona podataka razmenjeno između državnih organa, odnosno organa lokalne samouprave ili između državnih organa i organa lokalne samouprave. To je jedna velika prednost i dostignuće naše javne uprave koje smo postigli u reformi naše javne uprave.

Znači, ugasili ste ono što se popularno zove „FT1P“?

Martinović: Ugasili smo taj famozni „FT1P“, što znači kad građanin dođe na šalter državne uprave onda obično neki službenik, barem je tako bilo u prošlosti, kaže „izvinite, ali fali vam još jedan papir“. Sada toga više nema. Sada sve one podatke koje državni organi imaju u svojim službenim evidencijama su dužni da ih sami pribavljaju i nemaju pravo da traže od građana da oni to donose, što svakako olakšava komunikaciju koju građani imaju sa državnom upravom, a pogotovu sa lokalnom samoupravo sa kojom su, čini mi se, građani nešto češće u kontaktu nego sa organima državne uprave.

Naveli ste da je predlogom budžeta Ministarstva u 2023. izdvojeno 88 miliona dinara za otvaranje Jedinstvenih upravnih mesta. Da li je to poziv i lokalnim samoupravama da se za ta sredstva jave i koja bi bila procedura ako su zainteresovani?

Martinović: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave će već početkom 2023. godine uputiti javni poziv svim lokalnim jedinicama koje su zainteresovane za otvaranje jeinstvenih upravnih mesta da se jave. Sredstava će biti dovoljno tako da ćemo sigurno 2023. godini završiti sa još većim brojem lokalnih jedinica u kojima će biti otvorena ta jedinstvena upravna mesta.

Imajući u vidu koliki je značaj digitalizacije, i sami o tome govorite, koje biste rezultate posebno istakli? Često se govori i o tome koliki je uticaj i koji gradjani mogu da imaju na npr. donošenje javnih politika, da na te procese utiču i da se u njih uključe?

Martinović: To je tzv. portal eKonsultacije, ali pre nego što nešto kažem o tome, mislim da je važno da naglasimo da se u Republici Srbiji od 1. januara 2019. godine u elektronskoj formi vode matične knjige rođenih, venčanih i umrlih pri čemu nadležni organi sami pribavljau podatke koji su neophodni da se unesu u te matične knjige. Građani su sada oslobođeni i te obaveze, a s druge strane omogućava im se da na teritoriji cele Srbije kad god imaju potrebu zatraže od nadležnih organa da im izdaju izvode iz matične knjige rođenih, venčanih ili umrlih. Uspeli smo da digitalizaciju sprovedemo i kada su u pitanju matične službe koje su veoma važne za ostvarivanje čitavog niza prava naših građana, jer vam najčešće za ostvarivanje mnogih prava trebaju izvodi iz matičnih knjiga. Digitalizacija i umrežavanje matičnih knjiga je važna i zbog toga što se svaodnevno, ali i bukvalno svakog dana, vrši ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska. To je jedno takođe veliko dostignuće, a ono je važno i zbog građana, a važno i zbog unapređenja demokratskih procesa u Republici Srbiji jer vi danas imate birački spsiak koji je ažuran na današnji dan. Malo koja zemlja na području Zapadnog Balkana ima tako uređen i tako digitalizovan ejdinstveni birački spisak kao što ga ima Srbija. Mislim da to u velikoj meri uliva i dodatno poverenje svim političkim subjektima kada dođe do izbora da neće biti bilo kakvih izbornih krađa, mahinacija ili bilo čega što bi moglo da dovede u pitanje izborni rezultat. Znaju naši građani da je u godinama iza nas mnogo bilo priče o jedinstvenom biračkom spisku, o tome da li je ažuran ili nije, o tome da li glasaju mrtvi ili ne glasaju… Sada se to pitanje više ne postavlja osim ako neko baš nije politički maliciozan, ali svako dobronmameran ko želi da učestvuje u političkom životu Srbije ili ko prosto želi da ima informaciju o tome da li je upisan u birački spsiak ili ne to može da vrlo jednostavno utvrdi elektronskim putem. Što se portala ekonsultacije tiče, svi državni organi po zakonu imaju obavezu da sve zainteresovane građane obaveštavaju o svim radnjama u postupku donošenja zakona i podzakonskih propisa od početka do kraja pri čemu zainteresovani građani mogu da se uključe u taj proces tako što će davati svoje komentare, primedbe, predloge… To je u velikoj meri doprinelo do toga da sada imamo uključene građane u jedan proces u koji oni do sada nisu bili neposredno uključeni. To je onaj proces koji prethodi klasičnom zakonodavnom postupku, odnosno postupku u Narodnoj skupštini RS. Sada svi zainteresovani građani mogu da prate kako izgleda izrada jednog predloga zakona ili oneke odluke ili uredbe Vlade Republike Srbije od početka do kraja, kako izgledaju javne rasprave, a istovremeno građani mogu da prate šta se dešava u tom postupku.

U segmentu u kojem se govori o uključivanju gradjana, postoji jedan koji govori o onoj „drugoj strani“, a to su državni službenici. Kakve službenike mi imamo danas? U tom konteksu pominje se i uloga Nacionalne akademije za javnu upravu. Kako na njen doprinos gledate?

Martinović: Kontinuirano usavršavanje i obrazovanje javnih službenika od državnog do lokalnog nivoa je jedan od prioritea reforme javne uprave u Republici Srbiji i važnu ulogu, pored Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ima i Nacionalna akademija za javnu upravu kojoj ovo ministartsvo pruža svu moguću logističku, finansijsku, kadrovsku, organizacionu i svaku drugu podršku. Do sada je zaista veliki broj državnih službenika, ali i lokalnih službenika i onih koji rade u organima autonomne pokrajine, prošao kroz različite vrste obuka u okviru Nacionalne akademije za javnu upravu. To je veoma važno zato što se ne uči sve na fakultetu, a mnogo toga se i zaboravi. U međuvremenu se donose novi zakoni, novi propisi, sama državna uprava se modernizuje i digitalicuje i svaki državni ili lokalni službenik koji želi da bude uspešan u svom poslu jednostavno mora da prati i da ide u korak sa tim promenama. Mi mislimo da je to veoma važno i mi ćemo sa pružanjem podrške Nacionalnoj akademiji da nastavimo i dalje. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave veliku pažnju posvećuje ne samo obrazovanju državnih i lokalnih službenika, nego mi omogućavamo i mladim ljudima koji su još uvek studenti da ostavre stručnu praksu u državnim, pokrajinskim i organima lokalne samouprave, tako da još u stadijumu kada uče i stiču teorijska znanja mogu u praksi da vide kako zapravo funkcioniše sistem državne uprave i lokalne samouprave što je jedno veliko dostignuće čime vi dobijate ne samo svršenog studenta, nego i jednog mladog čoveka koji je odmah spreman da se uključi u državno-službenički sistem ili sistem na nivou lokalne samouprave, ili teritorijalne autonomije.

Praktično je otvaranje Sajma bilo jedna od tih prvih aktivnosti. Jeste li uopšte iznenadjeni interesovanjem? Konkursni postupak je krenuo u decembru, u saradnji sa univerzitetima.

Martinović: Mi imamo potpisane sporazume sa svim državnim univerzitetima u Srbiji. Interesovanje vlada pre svega kod studenata koji su na fakultetima društveno-humanističkih nauka, ali to ne znači da su vrata zatvorena i za studente koji studiraju prirodno-tehničke ili medicinske nauke. Zaista je veliko interesovanje mladih ljudi da se uključe u ovaj program zato što su i oni svesni da će sutra pre svega lakše da dobiju posao, a kada dobiju posao da se na tom poslu i snađu, jer je uvek tako, jedno je teorija koja se uči na fakultetu, a praktični život je ipak nešto drugo. Nisu uvek u raskoraku teorija i praksa, ali znaju da budu. I praksa je pokazala da se bolje snalaze ljudi koji pored teorijskih znanja prođu i tu praktičnu obuku. Mi to radimo zato i što želimo da unapredimo kvalitet javne uprave u republici Srbiji. Nama je neophodno da imamo nove i mlade kadrove, koji su u korak sa svim naučnim i teorijskim dostignućima, ali i koji su istovremeno i praktično obučeni da rade u sistemima države uprave ili lokalne samouprave. To je važno i zbog tih mladih ljudi kao pojedinaca, ali je važno i za ceo naš sistem koji se tako podiže na jedan viši nivo, a opet važan je i za građane, koji lakše mogu da ostvare čitav niz svojih prava, jer nije isto kada ste u komunikaciji sa nekim ko predstavalja državnu upravu ili lokalnu samoupravu, a prepun je i teorijskih i praktičnih znanja, ili sa nekim ko je svoje znanje stekao pre 30 ili 40 godina i u međuvremenu se nije usavršavao. Veme u kome živimo je takvo da svi moramo da radimo na sebi da podižemo sistem državne uprave svakoga dana na viši nivo. To je proces koji verovatno nikada neće biti završen do kraja, ali mislim da su rezultati koje Republika Srbija u objektivno teškim trenucima ostvarila, veoma značajni. Činjenica koju niko ne može da dovede u pitanje je da sistem i funkcionisanje državne uprave i lokalne samouprave nije stao čak ni u vreme pandemije korone, onda kada je ona bila u ekspanziji tokom cele 2020. godine. Mi kao država nismo bili blokirani, a uslovi su bili izuzetno teški. Ono što je važno da se naglasi je i da nismo ušli u taj proces digitalizacije javne uprave još 2016. godine pitanje je da li bi vakcinacija u Srbiji bila ovako uspešna kao što je danas. 2016. godine, kada su predsednik Vlade Aleksandar Vučić i tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić govorili o neophodnosti digitalizacije javne uprave u Srbiji, onda su mnogi rekli govorite o digitalizaciji, a neke opštine nemaju ni kanalizaciju. Mi smo tada rekli da hoćemo da uporedo idu i proces digitalizacije i da svim onim opštinama i gradovima u kojima nema kanalizacije, ili nema lokalnih puteva ili nema nečega drugog što je važno za lokalnu infrastrukturu, da oba ta procesa idu paralelno, zajednički i da ostavrujemo rezultate i na jednom i na drugom polju. I pokazalo se u vreme pandemije da je digitalizacija naše javne uprave zapravo omogućila da Republika Srbija bude jedna od nekoliko zemalja u Evropi koje su u samom vrhu i po broju vakcinisanih građana, a da ne govorimo o tome da su građani u Srbiji bili jedni od retkih u Evropi koji su bukvalno mogli da biraju sa kojom će vakcinom biti vakcinisani i opet nisu morali neposredno da dolaze na te famozne šaltere javne uprave, nego su zahvaljujući sistemu, odnosno portalu eUprava, izrazili svoju želju da budu vakcinisani, kojom vakcinom i vrlo brzo su dobijali povratnu informaciju u koju zdravstvenu ustanovu da se jave. Mnogi su sumnjali kada smo mi krenuli u proces digitalizacije javne uprave, da mi u tome nećemo uspeti, da građani ne razumeju o čemu se tu radi, da neće umeti da koriste računare i druga informatička dostignuća da bi komunicirali sa javnom upravom i ostvarivalo svoja prava, ali praksa ih je demantovala. Milion ipo građana nije mala brojka imajući u vidu činjenicu da je republika Srbija praktično tek od nedavno krenula u taj proces digitalizacije javne uprave, što znači da ipak jedan veliki broj naših građana, pre svega je reč o mladim ljudima, su digitalno pismeni i umeju dobro da komuniciraju sa javnom upravom na elektrosnki način.

Šta bi mogli da budu prioriteti u reformi javne uprave u periodu koji je pred nama?

Martinović: Mi ćemo raditi na tome da se poveća broj jedinstvenih upravnih mesta u našim jedinicama lokalne samouprave. Nastavićemo sa procesom digitalizacije, verovatno će biti otvaranja nekih novih elektronskih portala, planiramo da predložimo izmene dva važna zakona koji su iz nadležnosti upravo ministarstva koje ja trentno vodim i to su Zakon o državnoj upravi i Zakon o lokalnoj samoupravi. Želimo dodatno da i na normativnom planu unapredimo rešenja koja su sadržana u tim zakonima i da dodatno olakšamo građanima i privredi, posebno bih naglasio i priovredi, jer je investicioni ciklus u Srbiji veoma intenzivan u proteklih nekoliko godina o čemu govore statistički podaci o direktnim stranim investicijama u Srbiji, broju novootvorenih radnih mesta, itd., tako da ćemo raditi na tome da uprava i 20123. i 2024., ali i kasnije, bude po meri svih naših građana i naše privrede i da budemo ono što je bilo san do pre 20 il 30 godina, a to je da državna uprava i lokalna samouprava zaista budu u pravom smislu reči servis građana i privrede. Kad se kaže državna privreda do pre neku godinu to je značilo čitav niz ne baš prijatnih iskustava, morate da dođete na šalter, pa morate da se savijete, pa da li je pauza ili nije pauza, pa da li je službenik tu ili nije, itd… Sada državna uprava u Srbiji, a i u velikom broju jedinica lokalne samouprave izgleda mnogo, mnogo drugačije, modernije, efikasnije, ažurnije… Građani vrlo brzo mogu da ostvare čitav niz i svojih prava i obaveza i mi ćemo sa procesom reforme u svim tim segmentima rada da nastavimo i dalje. Sredstva u budžetui su obezbeđena, a ono što bih da naglasim i što je takođe veoma važno, početkom 2023. godine uputićemo javni poziv jedinicama lokalne samouprave da se prijave Ministartsvu državne uprave i lokalne samouprave da se prijave za realizaciju pre svega njihovih lokalnih projekata. To podrazumeva izgradnju lokalnih puteva, renoviranje škola, domova zdravlja, vrtića, zamena javne rasvete, sve ono što je neophodno jednoj jedinici lokalne samouprave. Imamo budžetski fond koji za 2023. godinu iznosi oko 500 miliona dinara. Tu su i sredstva koja su obezbeđena zahvaljujući našim evropskim partnerima, a pre svega iz Evropske investicione banke iz Švajcarske, tu je program UNDP… Imamo više izvora finansiranja, ali svi ti izvori su okrenuti ka jednom cilju, a to je da unapredimo kvalitet života građana u našim lokalnim zajednicama, pri čemu želim da istaknem da naše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije jedino ministarstvo koje ima program i plan projekata za razvoj lokalnih samouprava. Oni čak imaju i više sredstava nego što ih imamo mi, ali i ono što mi imamo nije malo. Zato pozivam sve jedinice lokalnih samouprava da se jave na poziv koji ćemo im uputiti. Mi smo apsolutno spremni da sarađujemo, napravićemo jednu listu prioriteta kako bi pomogli što većem broju jedinica lokalnih samouprava u 2023. godini, pre svega kada je u pitanju njihova lokalna infrastruktura, odnosno kada su u pitanju svi oni sadržaji koji u velikoj meri olakšavaju život građana na lokalnom nivou.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare