Marko Janketić na LIFFE

LESKOVAC/

„U krupnom planu“ pratećeg programa LIFFE bio je Marko Janketić, jedan od najtalentovanijih glumaca mlađe generacije. Kao dete roditelja koji su i sami glumci, Mihajla Miše Janketića i Svjetlane Knežević, rano je došao u susret sa pozorištem.

„Uvek kada nije imao ko da me čuva, mene su vodili u pozorište, pa sam tako imao prilike da upoznam sve one ljude koji rade na predstavama. Ta poznanstva su mi omogućila i da mnoge predstave gledam tako što bih i sam uveo moje društvo bez da platimo kartu… Prosto je bilo pitanje dana kada ću da odlučim da i sam želim da moj poziv bude direktno obraćanje publici sa bine…“

Janketić je imao prilike da na filmu igra i tako oživi i neke istorijske ličnosti. U filmu „Bićemo prvaci sveta“ tumačio je ulogu Aleksandra Nikolića, jednog od ličnosti koji su jugoslovensku košarku doveli na sam vrh sveta.

„I pre same pripreme za ulogu sam znao dosta i o Aci Nikolići, i Šaperu i Nenadu Popoviću, Žeravici, svim tim velikanima… Košarka je, sticajem okolnosti moj omiljeni sport, volim i pratim košarku, tako da sam bio upoznat sa likom i delom Ace Nikolića. Veći problem mi je bio da prodrem u taj lik iz njegove personalne strane, to nisam znao, ali sam imao prilike da upoznam njegove rođake, da iz nekih knjiga i intervjua saznam ko je taj čovek.“

Sa druge strane, u filmu „Dara iz Jasenovca“ Marko Janketić je igrao ustaškog zločinca Maksa Luburića, jednog od najbrutalnijih ustaških zapovednika u Drugom svetskom ratu, i koji je bio na čelu sistema koncentracionih logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj..

„Meni je istorija pasija, volim da „čačkam“ i našu i svetsku istoriju iz različitih uglova, tako da sam bio upoznat sa likom i delom Maksa Luburića, ali nisam znao toliko detalja koje sam kasnije saznao iz raznih arhiva koje su mi obezbedili u produkciji, Nataša Drakulić kao pisac i još neki ljudi. Odgledao sam i dosta dokumentaraca u vezi s njim i upoznao sam se sa tim čovekom onako kako sam se upoznao. Ja sam našao neki audio zapis govora Maksa Luburića iz perioda kada je bio u Frankovoj Španiji iz 1960 i neke godine. Taj njegov govor sam u dogovoru sa rediteljem i iskoristio kako bih „skinuo“ njegov akcenat, njegov glas i što vernije dočarao tu ulogu. Ali, nije lako prodreti u karakter koji je sam po sebi, po svim parametrima osvedočeni psihopata, ubica. Kako drugačije opisati čoveka koji je u stanju da uzme u ruke bebu, tresne je o pod i prospe joj mozak! Ne znam kako opisati koji je izazov ući u glavu takvog čoveka i pristati da braniš tog čoveka, jer ti kao glumac moraš da pre svega braniš ulogu. Ti ne možeš to da igraš sa otklonom, odnosno možeš, ali onda to nije to. Inače, ni samo snimanje nije bilo lako. Ima jedna scena kada kolju ljude… To su bili neki Romi muzikanti, koji su bili statisti na filmu i zadatak je bio jednom od tih ljudi da zakolje jednog od statista. Iako se to ne vvidi direktno na filmu, Boga mi, istinski su se prepali, nije bilo lako ni prijatno ni glumački to gledati… Zaista mi je nemoguće da shvatim kako neko to može u tome da uživa, to je neki perverzni sadizam, ali sa glumačke strane igrati negativne likove mi je zaista izazov.“

O zločinima i zverstvima ustaša u lgorima kao što je Jasenovac danas se slabo govori. Raspadom zemlje nema više ni đačkih ekskurzija na tom stratišu  Samim tim i mlade i mlađe generacije, kojoj pripada i Janketić, imaju malo saznanja o tome.

„Oni to niti znaju niti ih interesuje. Njih ne interesuje ni prošlost, ni budućnost, nego samo sadašnjost i to tako što ih interesuje samo da kupe nove patike, da slušaju najnovijeg repera, da se dopisuju preko Instagrama, Fejsbuka, mrzi ih da idu u školu… Ovim mladim generacijama neka je Bog u pomoći…“

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare