Kad je Leskovac bio. . . Ljudi i sokaci starog Leskovca: Bojadžijski sokak

LESKOVAC

     Kad se iz ulicu Stepe Stepanovića ulegne u Bojadžiski sokak prva kuća na ćoš  s leve strane su – Bezrđani.  Sokak malečak – ko edn ped – nema ga više. I ko u džep turen i zaturen – da se ne potikav kuće i bače. I kd brkneš u njega nađeš  koja ti ne sve sećanja i uspomene iz koje si oćeš vreme, i ako ti se prohte možeš da ulegneš u bilo koju baču, el pa da žmiješ pred koju si oćeš kapiju, el pa pod šljivu, crešnju, šefteliju.. el pa da se ukačiš na dud i ozgor treseš dudinke dole u čaršav, a dudinke ovolke – jedna dudinka u šaku kolko je golema, a blaga .. Sve je tuj – u  sokak što se ko granjka očepi od ulicu Stepe Stepanovića. A na ulicu  kraj ga nema. Pošla od još od ulicu Kralja Aleksandra pa zabravila da stane, ređav se kuće odovodu i odonud  i odamna već iskočila iz grad i još si ide, ide nakud Bogojevce.., Izgubila se u u polja nakud Moravu…
   I u tuj prvu kuću s leve strane  –  Nikola Marinković, žena  Stojanka –  14 godine nesu imali decu i usvojiše žensko dete. Neko ga   ostavio na ulici – oni su ga uzeli i dali mu ime – Tana. Kad su usvojili toj dete – tek onda gim se rodila ćerka Vaska, zvana Mičina, a onda  gim se rodila i druga ćerka Ljubica. Vaska, muž  Nikola Mičin, deca Leposava, Aleksa, Dragi, Dobrila i Saveta.
   Ljubica, prizeti  Todora Živkovića Bezrđanina i po prizetka Todora i sg gi vikav i znav ko – Bezrđani.Todor i Ljubica, deca Blagoja Živković Bezrđanin, Dragoljub zvani Dragi Gluvi, Đorđe Španski borac, Živko, akademac predratni i Nada.
     Blagoja Živković Bezrđanin, žena Leposava, ćerka na  Mitu Vrućku, decu nesu imali.
     Dragi zvani Gluvi, stolar, živeja je u Zagreb, deca Todor i Đorđe. Đorđe, španski borac, žena Tilda,  deca Moreno i Bratislav. Živko, žena Slavica, sin   Dragan. Nada, muž  Blagoje Naumović. Druga žena na Todora je Mara i kd je Todor umreja preudala se za Milana Bejaza.

Blagoja Živković Bezrđanin i Leposava živeli su pod kiriju kod Kole Pupče, a posle su kupili kuću odma do Kole Pupče. Blagoja je prvo prodavaja leba, a ondak otvori trgovinu – kolonijalnu radnju u ulicu Kralja Petra Prvog. Imao je delikatesnu robu i prodavao je i onoj što Leskovac nije ni znao da ima – jegulje i suve ribe! Pošto je imaja mnogo mušterije i žena Leposava je dođuvala u radnju da mu pomaže.
Mita Vrućka je bija prvo pinter – pravija je burići, a ondak je pravija gumeni opnci. Mita Vrućka je bija obučen sve u kožno jer je bija reumatičan – imao je kožuh i pantalone od belu jagnjeću kožu, a Mita ovolki – veliki, visok, a opnci je pravija od – od gumeni točkovi. I njigov sin Mita Vrućka je toj nastavija da radi.
Nadimak Bezrđan, kako mi je pričao otac, kaže Siniša Đorđević Bojadžiski, potiče od – kao toliko su dobri pa su – bez rđu. Bezrđan . bez rđu – čestiti! I otuda gim i nadimak – BEZRĐANIN. A možda nadimak Bezrđan potiče od Muju Bezrđana, trgovca i da je ta reč vezana za – trgovinu.
Toša Živković Bezrđan je čovek za pamćenje – brkovi ovolki! Kosa uvek začešljana. Toša uvek ide sa štap. Javlja se kulturno. Nit je s nikoga diskutovao nit je želeo da ima ni skim posla – mnogo ozbiljan je bija! Imanje na Tošu Bezrđanina je bilo od ćoš od ulicu Stepe Stepanovića pa sve do Voju južara i njegovu ženu Savku koji su bili bez decu.
Druga žena na Todora – Tošu Živkovića Bezrđana bila je Mara i nesu imali decu. Mara je bila oštra i snalažljiva žena i za Tošu je uvek govorila:
-Moj voljeni Toša!
I svi u sokak su mislili i verovali da toj što Mara kaže zaista– jeste! Ali, čim je – ,,njen voljeni’’ Toša umro – Mara se preudade! Odma! Ni grob se ne oladi! Preudade se neuobičajeno brzo za ženu u tim godinama i za toj vreme! I to za industrijalca Milana Bejaza – bogatog čoveka koji je imao ringov preko prugu u Kovanluk! Otišla je tamo za Milana Bejaza – praktično radi para.
Todor Živković Bezrđan je stari komunista. Imao je imao tri sina i ćerku Nadu i svi su oni imali fini maniri.. Todor Bezrđanin je umro na Sabor Sveta Petka u dvorište Rudarske crkve –tamo ga udarila srčana kap! To je sveta Petka zvana Trnova Petka i tuj na sabor je Tošu udarila srčana kap. A po gradu se prepričavalo da je Todor Bezrđanski, komunista – psovao Boga i umro u crkveno dvorište! A on umro – od srčanu kap!

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare