BEOGRAD
Kandidati za poslanike Studentske liste Nemanja Đurić, Vladan Mančić i Stanko Fuštar podneli su danas Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) krivičnu prijavu protiv glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenada Stefanovića, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj.
Kako su saopštili podnosioci prijave, ona se zasniva na saznanjima o postupanju u više krivičnih predmeta u kojima su okrivljenima, suprotno zakonu, omogućene povoljnije krivične sankcije, blaže pravne kvalifikacije ili izbegavanje krivičnog gonjenja. Đurić, Mančić i Fuštar obratili su se novinarima ispred JTOK, obrazlažući razloge za podnošenje prijave.
Prema njihovim navodima, suština prijave je sumnja da sporne odluke nisu bile posledica različitog pravnog tumačenja, već svesnog korišćenja službenih ovlašćenja radi pogodovanja pojedinim okrivljenima.
Krivičnom prijavom obuhvaćeno je više predmeta, a od JTOK-a je zatraženo da pribavi i detaljno ispita spise, sporazume o priznanju krivičnog dela i sudske odluke donete u tim slučajevima.
Podnosioci su predložili i da tužilaštvo utvrdi identitet svih javnih tužilaca i drugih službenih lica koja su učestvovala u pripremi, odobravanju i zaključivanju spornih sporazuma, kao i da ispita eventualnu saučesničku odgovornost. Traže i proveru postojanja pisanih i usmenih uputstava, saglasnosti ili drugih oblika uticaja na postupanje u navedenim predmetima, kao i utvrđivanje da li je na isti ili sličan način postupano i u drugim predmetima VJT-a u Beogradu.
Jedan od predloga odnosi se i na pokretanje finansijske istrage radi provere navoda o imovini koju je prijavljeni stekao od roditelja, čija je procenjena vrednost približno 640.000 evra, kao i eventualne povezanosti te imovine sa krivičnim delom.
Od JTOK-a je zatraženo da preduzme i mere za obezbeđivanje dokaza, sprečavanje uticaja na svedoke i nesmetano vođenje postupka, uključujući razmatranje mera za obezbeđivanje prisustva prijavljenog i preduzimanje potrebnih radnji pred Visokim savetom tužilaštva.
Sporazumi sa ranije osuđivanim licima
Prva grupa predmeta na koje se prijava odnosi tiče se, kako tvrde podnosioci, nezakonitog ublažavanja kazni ranije osuđivanim licima. U tim slučajevima zaključivani su sporazumi o priznanju krivičnog dela kojima su dogovorene kazne ispod zakonom propisanih granica, iako su okrivljeni ranije bili osuđivani za isto krivično delo.
Prema navodima prijave, prilikom određivanja sankcija nisu poštovana zakonska ograničenja za ublažavanje kazne, čime su okrivljeni stavljeni u povoljniji položaj od onog koji zakon dopušta.
Kao posebno značajno podnosioci ističu da je Vrhovni sud, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti, već utvrdio povrede zakona u korist okrivljenih u presudama koje su predmet predloženih provera.
Reč je, između ostalog, o presudama Višeg suda u Beogradu koje su donele sudije Ana Milošević i Stojan Petrović. Povrede zakona u korist okrivljenih utvrđene su odlukama Vrhovnog suda iz 2025. godine.
Zbog toga se prijavom traži da se utvrdi ko je odobravao sporne sporazume, ko je bio upoznat sa prethodnom osuđivanošću okrivljenih i ko je, uprkos zakonskim ograničenjima, omogućio njihovo zaključivanje.
Blaža kvalifikacija u predmetu sa 119 komada municije
Prijava se odnosi i na primenu blaže pravne kvalifikacije u predmetu protiv okrivljenog S. R, koji se teretio za neovlašćeno držanje 119 komada municije.
Kako se navodi u prijavi, prema obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva od 5. novembra 2020. godine, ta količina municije morala je biti tretirana kao veća količina. Zbog toga je, prema tumačenju podnosilaca, postojao osnov za krivično gonjenje po članu 348. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora od dve do 12 godina.
Međutim, okrivljeni je gonjen za blaži oblik krivičnog dela iz istog člana, za koji je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Sa njim je potom zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, a osuđen je po blažoj pravnoj kvalifikaciji.
Podnosioci prijave sumnjaju da mu je na taj način, suprotno obaveznom uputstvu, omogućen znatno povoljniji krivičnopravni položaj.
Odbijeni sporazum ponovo podnet drugom sudiji
Treći predmet odnosi se na ponovno podnošenje prethodno odbijenog sporazuma o priznanju krivičnog dela drugom sudiji, kao i na odustanak od krivičnog gonjenja drugih okrivljenih.
U tom slučaju zaključen je sporazum sa okrivljenom H. M, iako, prema navodima prijave, njeno priznanje nije bilo potkrepljeno raspoloživim dokazima.
Podnosioci posebno ukazuju na to da je jedan sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu prethodno odbio sporazum upravo zbog nedostatka dokaza koji bi potkrepili priznanje.
Umesto da otkloni uočene nedostatke, tužilaštvo je sporazum ponovo podnelo drugom sudiji istog odeljenja, koji ga je prihvatio. Nakon toga je VJT odustalo od krivičnog gonjenja H. B. i H. V, ćerki osuđene, iako su, prema saznanjima podnosilaca prijave, postojali dokazi koji su ukazivali na njihovo učešće u izvršenju krivičnog dela.
Ove okolnosti, kako navode, otvaraju pitanje da li je sporazum o priznanju krivičnog dela upotrebljen ne samo radi pogodovanja osobi koja priznaje krivicu, već i radi omogućavanja drugim okrivljenima da izbegnu krivično gonjenje.
Kandidati Studentske liste ocenjuju da sporazum o priznanju krivičnog dela, kao zakonit instrument krivičnog postupka, ne sme postati mehanizam za selektivnu primenu zakona i obezbeđivanje povlašćenog položaja pojedinim okrivljenima.
Posebnu težinu navodima prijave, prema njihovim rečima, daje činjenica da su u pojedinim predmetima povrede zakona u korist okrivljenih već utvrđene odlukama Vrhovnog suda. Zbog toga smatraju da je neophodno ispitati da li je reč o izolovanim nepravilnostima ili postupanju koje ukazuje na moguću sistemsku zloupotrebu javnotužilačkih ovlašćenja.
„Niko, pa ni glavni javni tužilac, ne može biti iznad zakona. Odgovornost za njegovo sprovođenje mora važiti upravo za one kojima je povereno da zakon štite. Podnošenje krivične prijave ne znači utvrđenu krivičnu odgovornost prijavljenog“, poručili su podnosioci.
Oni su izrazili očekivanje da nadležno tužilaštvo nezavisno, nepristrasno i bez odlaganja ispita sve navedene okolnosti i donese odluku zasnovanu na zakonu i dokazima.
(Kraj) SP/AS