Kragujevac: Invalidi rada štrajkuju 48 dana gladju, koga je briga

KRAGUJEVAC

KADA je, nedavno, vaterpolo reprezentacija Srbije u Kragujevcu igrala prvu zvaničnu utakmicu nakon osvajanja zlata na Olimpijskim igrama, na konferenciji za medije reprezentativaca pojavio se samo jedan novinar. Na pitanje – iz koje je televizije – odgovorio je: „Crkveni radio Zlatousti“. Ovaj događaj ne odslikava samo stanje u kragujevačkim medijima, već i stanje duha grada koji voli da se pohvali kako je u svemu prvi – Gimnazija, pozorište, novine… Pa i moderna Srbija nastala je u Kragujevcu.

U međuvremenu se dogodilo ono – međutim. U gradu koji je pre dvadeset godina stajao uz oružare i njihove proteste od 11. oktobra 28 invalida rada (treće kategorije) štrajkuje glađu. Povod za ovaj najradikalniji vid protesta je kašnjenje plata, a pravi razlog sumnja da će biti proglašeni za tehnološki višak koji je u pripremi, iako im je pre pet godina, kada su napuštali fabriku automobila, garantovano da će da rade.

Četrdeset sedmog dana štrajka (ponedeljak, 28. novembar) oni su zaboravljeni. Legenda kaže, a potvrđuju je štrajkači, da ih je posetio državni sekretar u Ministarstvu rada, koji je požurivao razgovor, jer je „žurio na ručak“. Gradski funkcioneri, čiji sugrađani štrajkuju glađu, ne oglašavaju se. Kragujevčani o štrajku ne znaju gotovo ništa, jer nema ko da im javi.

Kragujevčanima, ali i građanima Šumadije, uskraćeno je pravo na informaciju o događajima u svojoj sredini. Grad Kragujevac od samog usvajanja Zakona o javnom informisanju krši ovaj propis (iako ga je potpisao otac kragujevačkog gradonačelnika) i ne raspisuje konkurs o sufinanriranju javnog interesa u medijima. U tri najveće kragujevačke redakcije (Radio televiziji Kragujevac, nedeljniku Kragujevačke i TV Kanalu 9) novinari mesecima volontiraju. U drugim, manjim redakcijama, broj zaposlenih permanentno se smanjuje, a program dve televizije koje poseduju regionalnu dozvolu sveden je na reprize i skraćen informativni program. U isto vreme država od kragujevačkih medija očekuje da svoje obaveze izvršavaju na vreme, da plaćaju takse REM-u, Emisionoj tehnici, poreze i doprinose…

Kome ovakvo stanje odgovara? Sada više nema nikakve dileme da je to kragujevačka vladajuća garnitura. Od izbora u aprilu gradski parlament je zasedao tri puta. Taman koliko je potrebno da se ispune zakonski rokovi i ne uvede prinudna uprava. Upravljanje javnim finansijama spada u najmanje javne poslove lokalne samuprave. O promenama u budžetu, trošenju novca Kragujevčana, prebacivanju novca sa jedne na drugu poziciju, kako to finansijski stručnjaci kažu, odlučuje Gradsko veće. A onda gradska informativna služba prosledi medijima saopštenje. Niti iz saopštenja može da se razume koji se novac troši, po kojim zakonskim pravilima, po kojim kriterijumima je nekome uzete, da bi se drugome dalo. Niti novinari imaju priliku da postave pitanje o tome.

Plate u kragujevačkim javnim preduzećima kasne od dva do 13 meseci. Računi pojedinih preduzeća su u blokadi, priča se o tehnološkim viškovima. Novinarima je uskraćena mogućnost da postave pitanje, ali je i pitanje dana kada u Kragujevcu više neće biti novinara.

Šta za sve ovo vreme radi gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić? Nedeljne novine „Kragujevačke“ primećuju da je poslednji put viđen na Svetu Petku – na stranačkoj slavi. Čime nastavlja dvogodišnju praksu ignorisanja novinara, čak i onih koji će da postave blagonaklona pitanja. I što je još važnije, i što nikako ne bi smeo – ignorisanje građana. Jer, odnos političara i vlasti može da bude stvar nekakvih animoziteta, ali nikako ne bi smelo da dođe do onoga što se u Kragujevcu upravo dešava – građanima se uskraćuje pravo na inforamciju.

 

Jovanka Nikolić

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare