BUJANOVAC
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa napisao je na svom fejsbuk profilu da je taj savet “ izrazio ogorčenje i zabrinutost zbog provokacije i napete situacije u Preševskoj dolini” za koju navodi d aje izzvana time što su “neidentifikovane osobe juče uveče oštetila spomenik pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova ( OVK) Fatmira Ibišija i postavila zastavu Srbije”.
Spomenik se nalazi na ulazu u selo Končulj na jednom brdu.
Mustafa je napisao I da je “nedopustivo da se promoviše situacija neizvesnosti I prezitra prema Albancima Preševske doline”
“Reakcije šefa države povodom memorijlnog centra u Trnovcu I ovog slučaja u Končulju samo su pokazatelj dominantne klime u Srbiji protiv Albanaca iz Preševske doline”, ocenio je Mustafa.
Srpsku zastavu je sa jarbola pored spomenika Ibišiju skinuo zamenik predsednika opštine BUjanovac Šćiprim Musliju, koji je inače iz Končulja, sela u kome žive isključivo Albanci I koje se nalazi u blizini administrativne linije sa Kosovom.
On je okačio snimak na društvene mreže na kome se vidi kako skida zastavu Srbije I kači zastavu Albanije ali je on, u medjuvremenu, uklonjen.
Musliu je napisao da je snimak uklonio fejsbuk “zati što nije u skladu sa njegovim standardima” ali da on “ostaje I dalje pri svojim stavovima”.
Fatmir Ibiši je poginuo 26. Februara 2000. godine kada je grupa Albanaca sa Kosova napala oko 23 sata te noći patrolu srpske policije na putu Bujanovac-Končulj.
U tom napadu je ubijen major policije Slavisa Dimitrijevic a tri policajca su ranjena.
Tada je ubijen I Ibiši, koji je inače iz Gnjilana .
Albanska zastava na jarbolu pored spomenika, koji se nalazi na ne baš lako pristuiupačnom mestu , je bila proteklih dvadesetak godina.
Srbi u Bujanovcu komentarišu da nije baš sasvim jasno kome bi sad palo na pamet da pored spomenika sada kači srpku umesto albanske zastave .
Lokalni Albanci sa kojima smo razgovrali takodje izražavaju sumnju u čitav dogadjaj I motive za njega.
Predsednik opštine Nagip Arifi je danas beo nedostupan, poslanik u Skupštini Šaip Kamberi nije odgovarao na poziv I poruku a na telefon se nije javljao ni predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa. Hteli smo da čujemo njihove stavove o ovom dogadjaju, zatro smo ih I zvali.
– Isticanje stranih zastava i simbola na teritoriji Republike Srbije je regulisano zakonom!
– Postojanje spomenika na teritoriji Republike Srbije, posvećenog teroristi koji je učestvovao u oružanoj akciji rušenja ustavno pravnog poretka Republike Srbije, tokom koje je ubijen pripadnik policijskih snaga Republike Srbije, je nedopustivo!
– Apsolutni sam zagovornik snižavanja tenzija između srpskog i albanskog naroda, uspostavljanja normalnog suživota i saradnje među njima, kao i uključivanja albanske nacionalne manjine u društveno politički sistem Republike Srbije, ali…
– Samo neozbiljna i nesposobna država može da dopusti ovakve provokacije i sopstveno poniženje na sopstvenoj teritoriji, i to u trajanju od dvadeset godina?!
Ma braaavooo. Idi dole i kaźi im da zakon zabranjuje isticanje tuđe zastave. Ili je samo skini bez objašnjenja.
Upitnik na pogrešnim mestima
Prepun populizma i opštih mesta, komentari uglavnom liče na gospožicu Wikipediju, zato što je često konsultuje, kopipejstuje mučenicu, dok ona jadnica ni sama nije sigurna u sebe. Mudra devojka, zna da posle svega ništa ne zna, za razliku od nekih, ona sumnja u sebe. A sumnja je melem.
U ovom slučaju iz Ustava, pa se onda doda prvo lice jednine Ja pa Ja. Kad ga tema kobajaški ponese obavezno u šerpicu ide još po 200-300 grama uskličnika, često i upitnika u vr prsti, gde mu nije mesto, pa zabljutave ceo trud.
Dobar je za kabinet, za pisanje saopštenja, gradonačelnikovih govora i to bi bio neki životni plafon. Da bi se bilo ono za čim se čezne – pisac, književnik, treba kudikamo više od savladanog zanatskog dela. Više od – naći građu, usredsrediti se i obraćati određenoj ciljnoj grupi, podilaziti i uvlačiti se nižim oblicima života pod kožu, zadobijati njihovo poverenje… I onda neki slučajni čitalac, ali ono – Baš Čitalac, baš kao Baš Čelik, naiđe na netu na Dunjevaču recimo i zapita se: Jbt,koji li je ovo šundać pisao?! Danas svako može da piše i smatra sebe piscem?
“?!” je znak čuđenja.Vidi mene kako se ja sada čudim?! A?! Jel efektno?! 🙂
Isti AV. Samo još da poludim pa da obojici počnem da veerujem.