LESKOVAC

Koliko vam vremena u Leskovcu treba da uradite analize krvi i da ih vaš izabrani lekar pogleda?

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović se nedavno pohvalio da je za samo jedna dan uradio sve analize regularno.

Cvetanović je rekao da je u jednom danu uradio “skener pluća, ultrazvuk abdomena i srca, EKG, sve laboratorije, sve krvne slike, analize na hepatitis, na virus, itd… kao, tvdio je “običan pacijent”.

Naš novinar je proveravao koliko je vremena u Leskovcu “običnom pacijentu” potrebno da se zakaže i uradi laboratorijska analiza i rezultati odnesu kod svog izabranog lekara.

Ponedeljak

Sreo sam se sa školskim drugom Saletom na ulici. Nismo se videli bar godinu dana, pa krene ona standardna priča, kako si, šta radiš, imal’ šta novo. I pita on mene kako sam sa zdravljem.

„Dobro“, odgovaram.

„Ne piješ nikakve lekove?“

„Ne, što?“

„Ti si prvi iz naše generacije koji mi je rekao da ne pije nikakve lekove!“

Tu se zamislim. Da nisam, daleko bilo, umro, a da ne znam? I rešim da odem kod lekara, da prekontrolišem krvnu sliku i mokraću.

Sreda

Odem u „Stari ured“ da zakažem pregled kod izabrane doktorke. Ispred mene neki čovek, penzioner rekao bih, u nekoj raspravi sa medicinskom sestrom koja je na šalteru, ne kapiram oko čega. Super, razmišljam, sad će da je iznervira, pa kad ja dođem na red ima da se istrese na mene.

„Dobar dan, izvolite.“

„Želim da zakažem pregled kod doktorke.“

„Kada želite da zakažete?“

„Sve jedno mi je, kad ima termin?“

„Hoćete li sutra? Doktorka radi posle podne.“

„Još bolje, ionako imam nekih obaveza pre podne.“

„Da li vam odgovara u 16 časova?“

„Odgovara.“

Ljubazna neka sestra.

Četvrtak

Deset minuta pre zakazanog termina dolazim opet do tog šaltera, kažem da imam zakazano i pitam kakva je procedura, da li treba da predam knjižicu ili šta već.

„Ne, samo sačekajte ispred, prozvaće vas doktorka. Moraćete malo da sačekate, samo jedan lekar radi.“

Šta da se radi, sačekaću. Ispred mene još par ljudi, jedan je moj poznanik, s kojim sam poslovno sarađivao nekada davno. Kako si, šta si, gde si sad… Čekanje se malo oteglo, pa kreće priča, kao što je i red kad se čeka red. Za sve je kriva država i Vučić, pa i za ovo što radi samo jedan doktor i mi čekamo u redu. A i vi novinari, svi radite za Vučića, sve vas on plaća… Kome da objašnjavam da me ne plaća Vučić, kad i sam Vučić kaže da narod sve zna i da ga je nemoguće prevariti.

16:45, prozvan sam.

„Dobar dan, nije mi ništa, poslednji put sam na pregled bio u avgustu 2014., a sada sam došao da se malo iskontrolišem“ ispalim kao iz topa čim sam seo.

„Nikakv problem, uradićemo osnovne analize. Da li vam odgovara u utorak?“

„Može.“
„Javite se u laboratoriju između 7 i 9 časova, ja sam vas prijavila.“

„Hvala, doviđenja.“

Utorak

Nisam neki ranoranilac, pa sam otišao oko 7:45. Taman da predam zdravstvenu knjižicu, izađe lik da ih pokupi iz one pregrade. Mislim se, koji sam srećnik… U hodniku srećem prijateljicu, nismo se videli odavno. Lepo smo se ispričali tih pola sata dok smo čekali da nas prozovu. Čujem glas sa šaltera:

„Ivan Spirić?“

„Ja sam.“

„Jel’ plaćate participaciju?“

„Nemam pojma.“

„Jeste li u radnom odnosu?“

„Jesam.“

„50 dinara.“

U sebi mislim „50vamgamile…“ i platim. Ima li još nešto da me snađe jer sam u radnom odnosu. Minimalac, najniže plate u Srbiji kod nas, pa još i 50 dinara! Skoro pa ceo hleba.

U pola devet sedim preko puta medicinske sestre da mi izvadi krv. Ima laku ruku, jedva da sam osetio ubod. Vidi se da nisam bio kod lekara odavno, barem na ove laboratorijske analize. Nekada su krv vadili špricom, sad samo primakne epruvetu i napuni koliko treba. Ja napunio dve. Ima se, može se. Posle 14 sati sam otišao po rezultate, pa u „Stari ured“ da zakažem pregled kod doktorke, da vidimo kako sam prošao.

„Da li hoćete sutra kod doktorke?“

„Imam mnogo obaveza, može li u četvrtak?“

„Može, nije problem. Odgovara li vam u 10:20?“

„Odgovara.“

Četvrtak

Doktorka pregledala rezultate, kaže sve je u redu, dobro je, samo malo povećani šećer (6,26, normalno je do 5,9). I kaže da je interesantno da mnogi danas imaju šećer samo malo iznad proseka ili do gornje granice. Kroz razgovor zaključimo da je to verovatno zbog načina ishrane (moraću da malo više povedem računa o tome), ali i zbog stresa. Tu sam ukazao na serijal tekstova Nove Naše reči i JUGpresa na temu postkovida gde smo razgovarali prvenstveno sa lekarima o tome šta se dešava nakon pandemije. I gde je neko rekao da je problem u porodicama izazvalo i ono zatvaranje, kada su porodice odjednom bile zatvorene u četiri zida na više dana. Onda dolazi do nervoze, nerviramo jedni druge, a toga nije bilo. I javljaju se stresne situacije, a stres ko stres, odmah pravi probleme po organizmu.

I, tako, za nepunih sedam dana ja sam zakazao pregled kod izabranog lekara, otišao na laboratorijske preglede, konsultovao se nakon toga za izabranim lekarom. A sad odoh da jedem voće i povrće i prospem onaj gazirani crni sok.

Ivan Spirić

Cvetanović: Za jedan dan sam uradio sve analize kao običan pacijent