LESKOVAC

Ministar kulture Nikola Selaković boravio je 12. marta u poseti Leskovcu, koja je bila tajna za
većinu novinara i građana, sem za aktiviste SNS-a. Selaković je otvorio izložbu „Srpski
srednjovekovni spomenici u opasnosti“ u Leskovačkom kulturnom centru, koja je deo projekta
„Leskovac – prestonica kulture“, a koji građane Srbije i ovog grada košta, prema sadašnjoj
proceni, oko 565 miliona dinara, uključujući investicije i programske troškove.

Ministarstvo kulture obezbeđuje 298,1 milion dinara za „Paviljon kulture“, dok je Grad Leskovac obezbedio 100,2 miliona dinara za realizaciju programa. Građani Leskovca nisu bili ranije obavešteni o prvom događaju u okviru ovog skupog projekta, iako se direktno od njihovih para izdvaja novac.
Informacije preko medija mogli su da dobiju samo ako prate one koji su poziv za događaj dobili
telefonom iz kabineta gradonačelnika Leskovca, čime je direktno prekršen Zakon o javnom
informisanju i medijima , koji zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju medija, novinara i građana u
dobijanju informacija.
Na otvaranje ove izložbe pozvane su samo tri lokalne televizije, TV Prva i dopisništvo RTS.

Pozive su dobili telefonom, iz kabineta gradonačelnika Leskovca.
Nijedan drugi medij nije bio obavešten o ovom događaju.

Nisu bili obavešteni ni građani Leskovca (LKC redovno najavljuje svoje aktivnosti dan ranije, ali
ne i ovog puta), a na otvaranju su bili samo funkcioneri SNS-a i nekoliko aktivista te stranke,
koje novinari redovno viđaju i prilikom podele stranačkog biltena SNS „Informator“, što se može
videti i na fotografijama objavljenim na sajtu grada.
Prema informacijama koje Regionalna informativna agencija JUGpress ima, na otvaranje se
otišlo grupno pešice (razdaljina je nekoliko stotina metara) iz prostorija SNS-a, u kojima je bio i
državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Antić.
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović se na jednoj od poslednjih održanih sednica
Gradskog veća javno hvalio kako on sme da prošeta gradom, za razliku od nekih ministara i
drugih funkcionera SNS-a, aludirajući na taj događaj. Ovde se postavlja pitanje i kršenja
Krivičnog zakonika, u delu koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja.

Zloupotreba službenog položaja
Član 359
(1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem

granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom
fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

FUNKCIONESRKA KAMPANJA?

Takođe, postavlja se pitanje u kojoj meri je sve ovo i funkcionerska kampanja, u skladu sa
definicijom koju je dala Agencija za sprečavanje korupcije.
U Leskovcu nema izbora, ali su svi iz SNS-a bili uključeni u predizbornu kampanju za lokalne
izbore u devet opština. Takođe, samom činjenicom da su na događaju na kome je bio Selaković
u svojstvu ministra bili prisutni samo visoki funkcioneri i članovi SNS-a, jasno se šalje poruka da
je sve ovo povezano sa tom strankom, iako projekat finansiraju građani Srbije i Leskovca (čak
duplo – preko para iz budžeta Srbije i preko davanja iz budžeta Grada Leskovca).

Na ovakvu pojavu je pre tri godine ukazao i Pavle Dimitrijević iz CRTE za TV Insajder:
„Imamo takođe različite slučajeve kada recimo funkcioneri prisustvuju ili otvaraju neke veoma
važne investicije, ustanove, škole, bolnice, infrastrukturne radove i to je na prvi pogled veoma
bitno. Ali ono što je zapravo bitno da znamo to je da bi se svakako ta škola i bolnica otvorila i
pustila u rad i bez prisustva svih tih ljudi i funkcionera i bez pravljenja događaja koji šalje tu
poruku da nije bilo mene, ali kao stranačkog funkcionera, ne bi bilo ni ove škole, ne bi bilo ni
bolnice“, objasnio je on.

Nepozivanjem svih medija i organizovanjem skoro tajnog otvaranja izložbe u Leskovačkom
kulturnom centru, uz prisustvo samo stranačkih funkcionera i aktivista, građanima je poslata
upravo takva poruka – da je sve ovo SNS priča.

Pri tome, tvrdnje iz kabineta gradonačelnika Leskovca da „nisu oni odlučivali“ ko će biti pozvan
od medija, već da su dobili nalog iz Ministarstva kulture, ih ne abolira od kršenja zakona, kao ni
one u rečenom ministarstvu.
Kuriozitet je da zakone Srbije na ovaj način krši Selaković, čovek koji je bio i ministar pravde.

KAD MINISTAR VOJSKE DOĐE STRANAČKI

Situacija sa nepozivanjem medija se ponovila i prilikom posete Leskovcu ministra odbrane
Bratislava Gašića 20. marta ove godine. Gašić je prisustvovao polaganju zakletve vojnika u
kasarni u Sinkovcu, događaj za koji takođe nisu dobili poziv svi mediji.
A onda je obišao i Vojnu ambulantu, u koju će biti izmeštene službe Ustanove za zaštitu dece i
omladine zbog njenog renoviranja.

Iako se radi o velikom projektu, koji se sa 665 miliona dinara finansira od para Leskovčana,
najveći broj građana, koji se informišu preko portala, nije mogao da dobiju informacije sa
događaja, za koji su poziv dobile samo lokalne televizije.

I u ovom slučaju je na delu kršenje Zakona o javnom informisanju i još nekih.

Sa Gašićem su takođe bili samo visoki lokalni funkcioneri SNS-a, a izveštaj o njegovoj poseti u
svojstvu ministra je objavljen i na sajtu SNS Srbije, čime se šalje poruka građanima da je ovaj
projekat rekonstrukcije direktno povezan sa SNS-om, iako ga plaćaju građani Leskovca.

Zbog svega ovoga, kao I u slučaju Selakovića, nameće se pitanje zloupotrebe službenog položaja ministra vojske kao I funkcionerske kampanje.

Da, tačno je da svi ti funkcioneri zakone Srbije krše godinama, pa sam predsednik Srbije Aleksandar Vučič krši i Ustav Srbije u kome se navodi da je “Prema Ustavu Republike Srbije, predsednik je šef države koji predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, izražava državno jedinstvo i bira se neposredno na pet godina”.

To “izražavanje državnoj jedinsta” najbolje se vidi od početka studentskih protesta zbog pada natstrešnive na Železničkoj stanici u Novom sadu, koja je ubila 16 osoba i jasnog pokazivanja predsednika Srbije (koji je, po zakonu, predsednik svih građana) da je on samo lider svoje stranke i da su svi ostali neprijatelji.

To se videlo i u predizbornoj kampanji za lokalne izbore u deset opština ali i u trenutku proglašenja rezultata kao i dan posle, kada je predsednik Srbije nastupao isključivo kao predseddnik SNS, iako ej na tu funkciju formalno dao ostavku.

To što funkcioneri zakone krše godinama, a sam predsednik Srbije i Ustav, ne samo u ovom delu, ne znači da na to ne treba stalno podsećati. 

Ljiljana Stojanović