LESKOVAC
Televizijska serija o kralju Aleksandru Karađorđeviću podsetila je na vreme kada su Leskovac posećivali – njihova Visočanstva.
Ne bez razloga jer je kraljevima Srbije bila čast da posete i budu gosti najbogatijem gradu u Srbiji i promućurnim Leskovčanima koji su za kratko vreme između dva svetska rata izgradili veliki broj fabrika, otvorili mnoge zanatske i trgovačke radnje i izvozili svoje proizvode …
Kraljevski dvor je pratio i poštovao privredni uspon Leskovca koji je mnogima služio kao primer privrednog razvoja, kao grad koji je išao ispred svoje budućnosti i bio primer kako se predanim radom, promućurnošću i vizijom može ući u vreme koje će tek doći.. I zato nije čudno što su kraljevi Srbije poštovali i sa uvažavanjem dolazili u Leskovac. Takođe je poznato da su Leskovčani mnogim ulicama davali njihova imena – Ulica kralja Aleksandra, Ulica Kralja Petra, ulica Kraljice Marije, Cara Dušana, Cara Uroša, Knez Mihajlova ulica, Kraljevića Tomislava, Venac kralja Milana…
Građanima Leskovca je posebno u trajnom sećanju ostao dolazak kralja Aleksandra u Leskovac 20.septembra 1931. godine da bi prisustvovao osvećenju nove Saborne crkve. Tolika čast i toliko uzajamno uvažavanje i poštovanje je bilo. A koliko su Leskovčani voleli i poštovali kralja Aleksandra vidi se i po tome što su u Parku Devet Jugovića podigli spomenik sa bistom kralja Aleksandra.
Ostalo je zauvek upamćeno da su građani Leskovca 6. septembra 1944. na Trgu kod Spomenika igrali Kraljevo kolo u čast rođendana kralja Petra. Oko 12 sati, kada se kolo sve više širilo i pevalo kralju u čast – Leskovac je bombardovan. Grad je pretvoren u ruševine, a broj žrtava još nije utvrđen. Takođe je utvrđeno da su Saveznici Leskovac bommbardovali na više puta upućen zahtev Konstantina Popovića, zvanog Koča i uz saglasnost ovdašnjih partizana.
Odmah po ulasku u Leskovac ,,oslobodioci’’ su minirali spomenik i i uništili bistu kralja Aleksandra. A zatim su izmenili imena mnogih ulica i okačili im –ideološke ,,minđuške’’.
Sava Dimitrijević
Moźete, Savo, da nastavite sa bezuspešnim pokušajima širenja revizionizma. Svako sa iole opšte kulture znaċe da Aleksandra Srbi nisu voleli, za razliku od njegovog velikog oca, pravog narodnog kralja, koga su zvali “čika Pera”. Nijedan vladar nije bio toliko srođen sa narodom, kao śto nijedan nije bio omrznut kao Aleksandar. Pljačke obveznica od ratne odštete i gomila drugih afera uz Obznanu su razlozi za veliko narodno nezadovoljstvo.
Posedujem nekoliko knjiga od g. Save Dimitrijevića. Za mene ,koji već preko 50 godina ne živi u Leskovcu njegove knjige ili povremeno objavljeni šlanci su pravo osveženje i uspomena na nekadašnji Leskovac. Savo ,piši i dalje. Nema u tim tekstovima nikakve ideologije. Istoriju ostavimo istoričarima a hroničarima , da pišu hroniku, o događajima i ljudima. Žalostno je , da je Leskovac 2 puta rušen i to po zahtevu partizana (prikazano i na Yootube) i drugi put posle rata . Ko je to naredio uradio i zašto ?
Eh, gadno je kad se zbog nostalgije izgubi kompas… Na to se i računa kada se skribomanski štancuju razne hronike, anali, … Barem su vama, ako ste na zapadu, otvoreni svi dosijei, pa se raspitajte zašto je bombardovan Leskovac.
Uz svo poštovanje prema piscu gornjih redova, čini mi se da pojavu “poštovanja vlasti” nije obradio do kraja. Smatram da nedostaje analiza idolatrije, u ovoj meri karakteristične za ove krajeve. Prema skoro svakoj vlasti, a naročito prema njenoj populističkoj varijanti, većina ljudi iz ovih krajeva pokazuje neumereno obožanje. Primera koliko hoćete. Zauzvrat dobiju gomilu bombastičnih reči i malo do nimalo praktične koristi. Budućnost ne izgleda ohrabrujuće. Voleo bih da u sledećem tekstu vidim reakciju pisca na navedeno.