Juhas: Ovde u Leskovcu imate više mladih kvalitetnih autora nego čitava Hrvatska!

LESKOVAC

Vibor Juhas rođen je 1982. godine u Puli. Bavi se ilustracijom, animacijom, muzikom i filmom. Autor je nekoliko muzičkih spotova uglavnom sastava iz Pule i okoline. Leskovac je prvi put posetio u okviru Balkanske smotre stripa.
-Mi smo prošle godine izdali strip „Mister Džo“ koji je vezan za priču Vladimira Nazora o Velom Joži, – kaže Vibor.
-Strip smo promovisali, javljali se na neke festivale, kontaktirali ljude… Internet je jako zgodan alat za samoreklamu, tu smo došli do Salona beogradskog stripa, a preko njega saznali za razne festivale po Srbiji, kao što je i Balkanska smotra u Leskovcu. Iako smo imali veliku volju i želju da dođemo još 2017, kada nas je Marko prvi put zvao (Marko Stojanović, predavač u Leskovačkoj školi stripa, prim. aut.). Na žalost, finansijska situacija nam je bila loša, pa nismo uspeli da se organizujemo. U septembru smo se sreli sa Markom, popričali i dogovorili se da malo štedimo, te da dođemo, što smo i uradili. U međuvremenu smo o samoj smotri u Leskovcu od kolega sa svih strana čuli samo dobre i pozitivne stvari, tako da je i to doprinelo našoj želji da se predstavimo Leskovcu. Jedino mi je žao što sam došao samo ja koji sam strip crtač, dok moj brat, koji je scenarist na stripu, zbog obaveza nije imao vremena. Ali, s obzirom da sam mu ja odmah preneo utiske, on je već sebi rezervisao mesto u Leskovcu za 2019. godinu, no o tom potom. Mada, ako se i predomisli, dovući ću ga ovde, makar ga vukao za uho do Leskovca!-
Vibor priznaje da se ono što je bilo na smotri u Leskovcu se jako razlikovalo od onoga što je očekivao.
-U glavi imaš nešto što si već video na tih nekoliko festivala gde si bio. Postoje festivali koji su bazirani na publci, da se što više proda stripa, zatim festivali koji kombinuju i film, animirani film, zatim figurice, video-igrice bazirane na stripu… Ali, postoje festivali kao što je ovaj u Leskovcu, ne doslovno takvi, koji su orijentisani ka autorima, bez obzira na to da li su početnici ili veterani. Cilj je da se oni nađu na jednom mestu, da razmene iskustva koja imaju, da reše probleme s kojima se susreću… Ima takvih još par festivala, ali ono što je drukčije u Leskovcu je da je tu mnogo opuštenija i intimnija atmosfera… Ali, to nije ono vi dođite, pa ćemo videti šta će se desiti, nego postoji jasan program, dogovorene prezentacije, promocije, radionice. E, sad, tu je skupljena hrpa autora, izdavača, crtača iz celog sveta, i svi oni već drugi dan, kad shvate koliko je opuštena atmosfera, dođemo do toga da, recimo, imaš punktove na kojima se nešto dešava, ali ti nisi u obavezi da se toga striktno pridržavaš. A opet, atmosfera je takva da smo svi svo vreme skupa! Tu se divim organizatorima! Izbalansirati i ugoditi npr. 80 i nešto ljudi koji baš i nisu podložni nekom kontrolisanju i usmeravanju, a da se oni osećaju ugodno, a da se odradi sve to što je u programu, pa to je za svaku pohvalu!“

• Strip scena u Hrvatskoj

-U čitavom regionu je slična situacija, – smatra Vibor.
-Više je glupo spominjati da nedostaju finansije, čak i kad se izboriš za neku crkavicu, čuvaš je kao malo vode na dlanu. U Srbiji je interes publike i autora puno veći i praktično se strip scena stalno obnavlja, za razliku od Hrvatske. Ona je podeljena na etablirane strip autore koji rade unazad više od 20 godina i koji su kao neke zvezde, rade za strane strip izdavače, i početnike. Ne postoji neka sredina. Publika je praktično nezainteresovana za strip kao umetnost. Mi nemamo publiku sem nekih kolekcionara… Jako je mali broj ljudi izvan toga koji će doći na neki festival, otići u knjižaru i kupiti neko strip izdanje. Jako teško se stavraju novi ljubitelji stripa. Mi imamo tri ili četiri festivala, oni nemaju neku finansijsku moć da se izreklamiraju, pa malo ljudi i zna da uopšte postoje. Što se Istre tiče, situacija u ovoj regiji je još slabija od Hrvatske… Da li je to moguće promeniti? Mislim da nisam dovoljno kompententan da na to odgovorim, ipak sam u ovom neke dve godine… Čini mi se da je mentalitet u pitanju, masovni fokus je skrenut na nešto drugo. Autori i izdavači su se obeshrabrili i ne ulaže se dovoljno u samu promociju stripa. Ima tu 5-6 izdavača kojima svaka čast na pokušajima… Ali, s druge strane, kod nas se za strip smatra Zagor, Dilan Dog, Veliki Blek, Alan Ford, ono što sam i ja čitao kad sam bio u osnovnoj školi i što se kupovalo na kiosku. Mora se puno više aktivirati na promociji, na stvaranju kvalitetnih radionica, na angažovanju mladih autora… Leskovačka škola stripa je primer za to, vi ovde u Leskovcu imate više mladih kvalitetnih autora nego čitava Hrvatska! U Hrvatskoj fale i entuzijasti poput vašeg Marka, ljudi kojima se ja divim, koji bi bili katalizator tog podizanja atmosfere, saradnje… Ima želje i entuzijazma, ali fali neko ko bi sve to podigao na viši nivo.

• Cena strip izdanja

Nekada su se stripovi mogli kupovati na kiosku, nisu bili skupi i bili su lako dostupni. Danas toga nema… Vibor misli da postoje izdanja i „izdanja“.
-Cena izdanja jeste drastična u nekim slučajevima, ali to nije zato što su neki autori umišljeniji, što je kvalitetniji papir, deblji omot, nego i što to zaista toliko vredi! Imamo i kolekcionarska izdanja koja su i napravljena za kolekcionare i s razlogom su skuplja. Ne govorim ja da Veliki Blek i Alan Ford recimo, nisu kvalitetni, ali su oni jedna grana te umetnosti, dizajnirani su, namenjeni su tome, napisani i formatirani da se prodaju na kiosku. To je razbibriga koju ti uzmeš kad ideš na more, jezero, planinu, dok si u busu. Ova drugo su literarna dela koja su zamišljena da se prezentuju na taj način, puno više je uloženo u njih i logično je da i više koštaju. Mislim da ne treba ta izdanja sada spuštati na nivo da se prodaju u kioscima samo zato da bi bili pristupačniji masi. Strip posao ipak nije blokbaster, ne zarađuju autori neke basnoslovne sume radeći stripove. Čast izuzecima, ali velika većina crta, piše i zarađuje kao i običan svet. Pokrivaju se troškovi izdanja, namiruju računi i to je to…

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o