LESKOVAC

U sali Skupštine grada Leskovca  danas je održana javna rasprava o programskim sadržajima Radio-Televizije Srbije u oblasti kulture, odnosno o programskim sadržajima namenjeni deci i omladini. Leskovac je jedan od tri grada u kojima se održava javna rasprava na ovu temu.
Gordana Janković, šefica Odelenja za medije Misije OEBS u Srbiji kaže da je ova organizacija partner mnogima koji pokušavaju da čuju glas građana i reflektuju ono što su njihove poruke.
„Mi organizujemo i sa RTS-om i sa Ministarstvom kulture rapsrave oko zakona i sličnih stvari. Jako je važno za demokratsku kulturu da prepozna taj novi način komuniciranja građana i institucija, zato što bez toga nema te servisne funkcije onih koji jesu javni servis. Promenom i prepoznavanjem dinamike u razmeni razmišljanja zapravo se menja i kultura dijaloga i uvodi se nova demokratska kultura koja je jako važna za promene u čitavoj zemlji.“
Predsednik programskog saveta RTS-a Milivoje Pavlović rekao je da je najvažniji zadatak tela na čijem je čelu da unapredi komunikaciju između građana i onih koji slušaju i gledaju programe RTS-a u jednom permanentnom procesu gde stalno mora da se podiže odgovornost za javno izgovorenu reč na radiju ili informaciju i reč na televizijskom programu, kao i da se neprestano poboljšavaju uslovi za ravnopravan plasman, pa i demokratsko sučeljavanje raznih društvenih, političkih, kulturnih, moralnih i drugih stanovišta najšire javnosti.
„Organi RTS-a, Upravni odbor, uređivački kolegijumi, Programski savet i svako od zaposlenih mora na visoku lestvicu da podigne obavezu da se blagovremeno, profesionalno, potpuno i nepristrasno udovolji čitavoj lepezi komunikacionih potreba građana. Tu spadaju informativne, kulturne, zabavne, rekreativne, sportske i druge potrebe. U osnovi javni interes obuhvata zbir pretpostavljenih informatičkih, kulturnih i socijalnih dobara koji prevazilaze okvire neposrednih partikularnih i individualnih interesa onih koji učestvuju u javnoj komunikaciji nezavisno od toga da li učestvuju kao pošiljaoci ili primaoci poruka. U javnom je interesu da RTS proizvodi i emituje program najvišeg kvaliteta, da taj program ne bude politički, kulturno i etnički jednostran, da bude namenjen i da bude dostupan svim građanima pod približno jednakim uslovima. Tu spada tehnološka dimenzija radio-televizijskog programa. Dolazeći autom iz Beograda do Leskovca nekoliko puta smo morali da menjamo talasnu dužinu na kojoj slušamo Prvi program radio Beograda. Stvar još gore stoji ako se ide prema Medveđi i brdima, gde ne može da se čuje radio Beograd, a veoma dobro se čuju albanske radio stanice, radio Sofija, ali i radio Temišvar, koji se sluša u Medveđi jer ima fin program na srpskom. To traje već 18 godina, kada je u NATO agresiji srušeno 17 od 19 velikih radijskih predajnika. Neki su obnovljeni, a neki nisu. Jug Srbije je iz raznih razloga veoma osetljivo područje i ja ću se založiti u Beogradu za nešto bolji tretman i u tom pogledu. Ne vidim baš da se ne mogu naći pare da se obnove predajnici i na ovom području, kao što mi se čini da se i ove lokalne teme mogu još bolje tretirati u centralnim programima javne radio-difuzne ustanove.“
Na tribini su govorili i Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa, Radoman Kanjevac, glavni i odgovorni urednika Drugog programa Radio Beograda i doc. dr Tatjana Ćitić, pomoćnik izvršnog direktora Sektora za razvoj i nove poslove RTS-a.

Gradonačelnmik Leskovca Goran Cvetanović, koji nije učestvovao u javnoj raspravi ali se obratio skupu na početku,  izrazio je  zadovoljstvo što je Leskovac jedan od tri grada u kojima je održana ova rasprava.
„Složićemo se da su mediji jedno od najefikasnijih sredstava za prenošenje ideja i vrednosti, kao i njihovo rasprostiranje. Iz ovoga proizilazi da je uticaj medija na društvo, kao i na pojedinca, velik pa samim tim i oni moraju da prihvate odgovornost za sadržaje koje plasiraju javnosti. Kada govorimo o ovom uticaju, televizija je i dalje najdominantniji medij. Danas, kada se informacije razmenjuju velikom brzinom, problem nije raznolikost medija, već kvalitet informacija koje oni proizvode. Sam pogled na medijsku scenu u Srbiji može da nas zabrine, jer kada u društvu zabava postane dominantna kategorija ostaje malo vremena za program koji bi trebalo da budu protivteža takvim sadržajima. Za razliku od komercijalnih medija koji su orijentisani ka zaradi, dužnost javnog servisa je da publici obezbedi kvalitetne medijske usluge koje uključuju raznovrsne informativne, kulturne, obrazovne programe. U svojim programima Javni medijski servis je dužan da poštuje pluralizam ideja i mišljenja, da unapređuje obrazovanje, kulturu i medijsku pismenost stanovništva.“