NIŠ
Racionalizacija, efikasniji i jednostavniji rad, smanjenje troškova , ukratko su postulati na kojima se temelje promene, kako tvdi lokalna vlast, koje donosi izmenjen Statut grada Niša, koji je danas usvojen na sednici Skupštine grada.
Sa ovom ocenonom se opouzicija ne slaže. Smatraju da je upravo obrnuto.
Da je gradska uprava glomaznija i da je ovakav statut vraćanje na neko prošlo vreme, smatra Šef odborničke grupe URS-a u SG Niša Branislav Jovanović “ Imali smo načelnike uprava, sada imamo sekretare sekretarijata“
Naime, po novom Statutu grada, predviđeno je da umesto 11 uprava sada postoji jedna sa 13 sekretarijata . Na čelu gradske uprave biće jedan čovek.
„ Do sada smo imali 11 načelnika. Svi su bili nezavisni, svi su birani po posebnim konkursima i za rešavanje najjednostavnijih pitanja bilo je potrebno da svi oni sednu da se dogovore, jer smo imali situaciju sa 11 ravnopravnih. Sada imamo jednog načelnika koji odlučuje o pravima, dižnostima zaposlenih, koji je glavni organizator posla, i koji nosi punu odgovornost za funkcionisanje gradske uprave“, kaže Miloš Banđur , zamenik gradonačelnika Niša.
Opozicioni odbornici smatraju da se ovim promenama ne štedi jer će biti još veći broj funkcionera.
Zamenik gradonačelnika Miloš Banđur se sa tim nije slažio:„ Nizom mera, nizom reformi moguće je u ovakvim uslovima jedinstvene uprave postići racionalnije i jeftinije poslovanje, a da će to koštati više, nema govora. Zato što neće biti prijema novih radnika. Oni koji sada rade u odgovarajućim upravama i organima biće raspoređeni na nova radna mesta.
Zamerke opozicije su da opštinama, iako novim statutom dobijaju veće nadležnosti, nisu potrebe skupštine. Iako to predsednici opština smatraju dobrim rešenjem, neki iz opozicije su čak tražili i ukudanje gradskih opština.
„ Ono što nije dobro je što ovaj statut nije reformski statut. Govorili smo o tome da ovaj naš predlog da skupštine gradskih opština treba ukinuti jer smatramo da 115 odbornika i da sa ovakvim nadležnostima nemaju šta da rade. Govorili smo o komisijama koje su takođe u jednom ozbiljnom broju što se tiče gradskih opština, i to treba ukinuti mišljenja je šef odborničke grupe Demokratske stranke, Miodrag Stanković.
„ Gradske opštine troše na komisije , na predsedništva, na veća, troše ozbiljne novce. To je negde 30 miliona dinara na nivou opštine Medijana. Ako to sagledate kroz svih pet opštiina ukupna suma koju građani treba da isplate na funkvionisanje čelnika opština je je negde otprilike od 130 do 150 miliona „, rekla je šef odborničke grupe “Dosta je bilo”, Radmila Popović. Ali ona nije bila za radikalna rešenja ukidanja opština. “ Zašto ukidanje gradskih opština. To izgleda drastično , ali ima potpuno opravdanje u uštedi na budžeta. Obzirom da gradske opštine nemaju status lokalne samouprave već rade samo ono što im grad delegira“ dodala je Radmila Popović.
Socijalisti su podržali izmenu statuta iako smatraju, da radikalnih promena nema i da nije neophodno dok se ne donese novi zakon o lokalnoj samoupravi. Podsećaju da je objedinjena gradska uprava vraćanje sistemu iz devedesetih godina,
„Nadam se da će i ovaj koncept bolje finkcionisati bolje nego prethodnih 11 uprava, mada smo mi razmišljali da je možda bolje bilo da se obrazuju dve gradske uprave, jedna u oblasti javnih službi a druga u oblasti komunalne infrastrukture i privrede, mišljenja je zamenik predsednika Skupštine Mile Ilić.
„Naravno, mi moramo da uložimo napore da opštine posluju jeftinije, racionalnije, efikasnije, da u većem procentu iskorišćenja budu stavljeni u funkciji građana. To je pravo pitanje, a ne da li opštine treba da postoje “, zaključio je Banđur.
U svakom slučaju jedinstvena gradska uprava trebalo bi da omogući racionalizaciju poslovanja. Samo načelnik gradske uprave je funkcioner koga bira Gradsko veće, dok će sva ostala lica biti raspoređivana u skladu sa stručnom spremom i sposobnostima.
Od 1. januara 2017. godine Gradska uprava Niša radiće kao jedinstvena, sa 13 sekretarijata umesto 11 uprava, četiri stručne službe i posebne organizacione jedinice – Komunalne policije. Sada će postojati posebni sekretarijati – Za zaštitu životne sredine, Inspekcijske poslove i Sekretarijat za primarnu zdravstvenu zaštitu.