NIŠ

Iva Petrović (16) iz Niša, učenica je Gimnazije „Svetozar Marković“  i član tekvondo kluba „Asteriks”. Braniće boje Srbije na svetskom prvenstvu u tekvondou u kategoriji juniora koje se održava od 2. do 7. avgusta u Sofiji, Bugaraska. Iva je, inače, 2020. godine u kategoriji kadeta postala prvak Evrope i do prelaska u junuiorsku kategoriju bila je   prva je na svetskoj rang listi. Od 2017.godine je u reprezentaciji Srbije u svojim kategorijama. Do sada je osvojila preko 60 medalja na takmičenjima, ali su joj, ponosno ističe, najdraže one koje je osvojila na međunarodnim takmičenjima. Nabraja samo neke, drugo mesto na takmičenju u Austriji, treće mesto u Bugarskoj, bronza u Luksemburgu, srebro u Albaniji.  Tri puta zaredom je državni prvak u svojim kategorijama, dva puta u kategoriji juniora. Sanja o Olimpijskim igrama. Sasvim opravdano.

                            Medalje koje osvaja nesebično deli sa klubom u kome trenira, Tekvodno kulb „Asteriks“. Podrška su joj njena porodica koja nikada od nje nije zahtevala previše, ali je u svakom trenutku bila uz nju i tener Vladan  Nikodijević kome je jedino dozvoljneo da je zagreva pre mečeva na takmičenju. To govori dovoljno, ali Iva dodaje da je trener, jednostavno, deo njene porodice.

                            „Treniram tekvondo od 2013. godine i u septembru će to biti devet godina kako sam u ovom sportu.  Od početka sam u Tekvondo klubu „Asteriks“ i od samog početka moj trener je Vladan Nikodijević. Do medalja se stiže samo upornošću i treniranjem. Svako ko dođe u klub talentovan je, ali samo oni koji su uporni ostaju. Treniram dva puta dnevno svakog dana. U sali sam po pet do šest sati dnevno.Tu su i kondicioni treninzi i treninzi snage“, kaže Iva.

                           Od posebnog značaja su međunarodne medalja.

                            „Medaljama sa međunarodnih takmičenja sakupljam poene na Svetskoj rang listi kako bi se kvalifikovala za evropska i svetska prvenstva. Sada sam se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo za juniore i to mi je prvi put da idem na Svetsko prvenstvo“, dodaje ova mlada niška sportistkinja.

                              Ne plaši se susreta sa svetskim takmičarima.

                           „Trema postoji, ali je to neka vrsta pozitivne treme koja uvek dobro dođe. To znači da mi je stalo do toga što radim. Međunarodni turniri su veoma značajni jer se na njima srećem sa najboljim takmičarima iz Evrope, a evo sada ću se sresti i sa takmičarima iz sveta. To je dobro jer sam već osetila kako i šta oni rade, šta može da prođe na takmičenju a šta ne i kako  mogu da savladam protivnika“, govori Iva o svojim iskustvima.

                              Najveća Ivina motivacija da celu sebe da tekvondou je želja da učestvuje na Olimpijskim igrama. To je njen dugoročni  cilj koji želi celim svojim bićem jer kaže da ne postoje reči kojima bi opisala tu vrstu želje.

                             „Svaki put kada mi je teško samo pomislim na to kako  ostvarenjem malih ciljeva možemo da ostvarimo veliki cilj.Sve te teške trenutke, pa i poraze na takmičenjima, zaboraviću za koji mesec ili godinu i sve to će se jednog dana isplatiti ako sam uporna. Na mene  najviše utiču istrajnost i nesalomivi duh, jer kad zacrtam cilj, ja to i uradim uz posvećenost i bez obzira na druge okolnosti. Rasla sam sa ovim sportom, a raslo je i moje samopouzdanje, sada sam istrajnija, energičnija, ne odustajem pri prvoj prepreci. Tekvondo vaspitava i oblikuje karakter. Ponekad zna da bude jako teško, posebno se teško vraćaš nakon gorkih poraza, jer moraš ponovo da se dokažeš. Iskreno nikada nisam nikada želela da odustanem od tekvonda. Teške periode prevazilazim uz pomoć porodice i trenera sa kojim puno razgovaram o svemu tome. Jako smao bliski a to je nekako i najvažnije u sportu. I kada roditelji nisu tu, tu je trener. Ponekad se pre obratim njemu kada mi je teško nego roditeljima”, kaže Iva.

                     Dodaje da za nju nema odmora kada se radi o treninzima. Kada jednom ispadneš iz kondicije, ističe, povratak je težak. Zbog toga ne odustaje od napornih treninga. Nikada ne odustaje od takmičenja pa ni kada doživi poraze, a za poraze uvek krivi samu sebe. To je način da već na sledećem takmičenju napravi dobar rezultat i krene dalje.

                    Iva Petrović iz Niša osvajanjem medalja upisuje svoje ime u istoriju tekvonda u Srbiji i svetu. Svakako joj je želja i da nadmaši svoje uzore, a to je naša Milica Mandić i britanka Loren Vilijams. Ako je suditi po dosadašnjim rezultatima i osobinama koje u sebi ima ova mlada Nišlijka Iva je na dobrom putu. Kada govori o svojoj taktiči ona ističe da je takmičar koji stalno napada i to pomalo zbunjuje protivnike. Tako je i u životu. Iva stalno napada svoje ciljeve i pobeđuje  uz male padove i velike uspone.

                      Iva pored tekvodna voli i crtanje. Kaže da joj to baš ide. Boravak u prirodi je opušta pa često napusti grad i preda se prirodnim lepotama.

                   „Crtanje mi baš ide. Kada razmišljim o budućnosti povezujem je nekako i sa crtanjem pa sam odlučila, bar za sada, da posle gimnazije upišem arhitekturu. Mislim da je diploma važna jer je to nešto ostaje trajno. Arhitektura vam dozvoljava da ispoljite svoju kreativnost. Sport ostaje sve dok mogu da se takmičim i dok mi to godine dozvoljavaju“, kaže na kraju razgovora Iva.