BEOGRAD
Mi nismo u borbi za demokratiju, ma koliko to kontradiktorno izgledalo, već za pravo naroda širom sveta da kroje svoju budućnost i da se oslobode gole agresije, smatra američki geopolitički strateg Robert D. Kaplan u analizi objavljenoj na portalu Blumberg.
Potrebno je da poželimo dobrodošlicu u ovu borbu i nekim autokratskim državama, ocenio je Kamplan u tekstu na koji se poziva Demostat i naglasio da je došao do “spoznaje da je autoritarizam široka kategorija, sačinjena od mnoštva sivih zona, a ne samo apsolutno zlo”.
Kaplan tvrdi da Putin, sa svojim projektom “imperijalizma bez milosti” ima premalo toga zajedničkog sa “relativno prosvećenim autokratama Maroka, Jordana i Omana, koji su, uzgred rečeno, svi saveznici Amerike”.
On ukazuje da činjenica da su nedemokratski sistemi tako široko rasprostranjeni, i da ih je sve više, nije odraz “zla koje vlada svetom”, već je izazvana time da na “mnogim mestima okolnosti, naprosto, nisu zrele za stabilnu demokratiju”.
Dok je putovao svetom, naročito Bliskim istokom, Kaplan je uvideo da je većina ljudi koje je intervjuisao žudela da od režima u svojim zemljama dobije kompetentnu tehnokratsku upravu, lične slobode, meritokratiju i “osećaj pravde”, dok je, “malo njih konkretno žudelo za demokratijom”.
Kako je objasnio, “to ne znači da su oni bili protiv demokratije same po sebi, već, jednostavno, da im lične slobode – zaštita manjina, sloboda putovanja ili da se naruči bilo koja knjiga iz inostranstva i tome slično, kao i delotvorna uprava, znače više nego sposobnost da glasaju svakih nekoliko godina”.
To može da izgleda čudno zapadnim elitama koje uobičajene lične slobode uzimaju zdravo za gotovo, i zato su zaokupljene politikom, i smatraju da i svi ostali treba da budu time zaokupljeni, konstatovao je Kaplan.
Kaplan predviđa da će ono što se trenutno događa u vezi sa Putinovom invazijom na Ukrajinu imati “moralni, politički i psihološki efekat” na zemlje u okruženju , “koje su geostrateški povezane sa bivšim Sovjetskim Savezom, poput Belorusije, Mađarske i Turske”. “
Imajući u vidu ove prilike, on smatra da pokretanje široke koalicije na svetskom nivou protiv Rusije, koja želi da pripoji Ukrajinu, i Kine, koja teži aneksiji Tajvana, zahteva svojevrsnu pragmatičnu viziju.
Takvu viziju, kako je ilustrovao, imao je državni sekretar SAD Džejms Bejker, kada je organizovao 35 država, uključujući autokratske, da se odupru iračkoj invaziji na Kuvajt, 1990.
Bejkerova strategija nije bila da menja svet, već da zaustavi teritorijalno nadmetanje.
Strategija Bajdenove administracije prema Rusiji i Kini treba da bude slična, orijentisanje ne na borbu protiv autokratije širom sveta, “već na okončanje oružane agresije navedenih dveju vojnih sila”, poručio je Kaplan.
Uprkos eri globalizacije, on zaključuje da je svet i dalje suviše raznolik i složen da bismo verovali u “uzvišenu ideju” da se može napredovati “samo zbog toga što su tenkovi jednog autokrate sada raspoređeni oko Kijeva”.
Izvor: FoNet