Humanitarna pomoć: Da li bogati isto tretiraju crnce i belce?

BERLIN

Stručnjaci za humanitarnu pomoć su zabrinuti: ogromna solidarnost sa Ukrajinom mogla bi negativno da utiče na druge krize u svetu, jer se izdvaja manje novca nego ranije.

Šef Svetske zdravstvene organizacije pokrenuo je debatu o tome kako međunarodna zajednica različito tretira krize širom sveta.

„Ne znam da li svet zaista pridaje jednaku pažnju životima crnaca i belaca”, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus prošle sedmice na konferenciji za novinare u Ženevi.

Ne osporavajući koliko je važno posvetiti pažnju ratu u Ukrajini, istakao je kako se „ni delić” takve pažnje ne pridaje Tigraju, Jemenu, Avganistanu ili Siriji.

Njegovu zabrinutost dele i drugi stručnjaci koji se bave humanitarnom pomoći i smatraju da bi odliv finasijskih i drugih resursa Ukrajini mogao da naškodi zemljama u drugim delovima sveta – koje su takođe u krizi.

„Ne umanjuje se cena ljudskih života i danak koji je uzeo rat u Ukrajini, ali količina resursa i pažnje koja se usmerava prema Ukrajini nije ista kao prema drugim krizama poput one u Jemenu ili gladi koja pogađa zemlje na Rogu Afrike”, rekao je za DW Džeroen Kvakenbos, viši savetnik za humanitarnu pomoć u Oxfamu i dodao:

„Razumljivo je da mnoge evropske zemlje reaguju na rat u Ukrajini na način na koji reaguju. To je rat u neposrednoj blizini i one vide njegov direktan uticaj. Ali problem je u tome što to košta ljudskih života u drugim krizama, koje se šire”.Infografik Länder-Vergleich Spenden UN GHO EN

U milionima dolara: tražena i dobijena suma

Nagli pad humanitarne pomoći drugim zemljama

Nakon što su talibani prošle godine preuzeli kontrolu, Avganistanu su uvedene sankcije i ukinuta humanitarna pomoć, što je dovelo do ozbiljne nestašice hrane. Građanski ratovi koji se vode u Jemenu, Etiopiji i Mijanmaru takođe su izazvali akutnu nestašicu hrane i raselili milione tokom proteklih godina.

Otkako je krajem februara Rusija napala Ukrajinu, sve je veći jaz između sredstava potrebnih za odgovor na ove krize i stvarno prikupljenog iznosa.

Prema navodima Ureda UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), hitni poziv UN za humanitarnu pomoć Ukrajini 2022. već je rezultirao prikupljanjem 68,2 odsto od zacrtanog cilja u visini od 1,14 milijardi dolara.

A Jemen je dobio samo 2,1 odsto od sredstava koje su UN odredile kao neophodne kao humanitarni odgovor na krizu u ovoj zemlji, a Avganistan 13,5 odsto. Prošle godine, pre rata u Ukrajini, za Jemen je izdvojeno i finansirano 61,5 odsto humantiarne pomoći iz plana UN, dok je u Avganistanu ispunjeno 104,4 odsto planiranih potreba za finansiranjem.

SAD, Nemačka, Velika Britanija, Japan i druge zemlje EU kao što su Danska i Švedska su glavni finansijeri Ureda UN za koordinaciju humanitarne pomoći (OCHA).

Kvakenbos iz Oxfama ističe da je situacija u Ukrajini dovela do toga da neke evropske zemlje sada „preusmerevaju sredstva iz drugih projekata humanitarne pomoći prema Ukrajini.”

Međutim, na konferenciji za novinare u Ženevi prošlog meseca, Juta Urpilainen, poverenica EU za međunarodna partnerstva, insistirala je na tvrdnji „da EU nije zaboravila ostatak sveta”.

Koji faktori utiču na budžete za pomoć?

I dok zemlje početkom godine određuju svoja izdvajanja za humanitarnu pomoć u svetlu mogućih katastrofa, Kvakenbos pojašnjava da u tome ključnu ulogu imaju različiti interesi.

„Imate postojeće međunarodne obaveze – većina bogatih zemalja u svetu rekla da će donirati 0,7 odsto svog bruto društvenog proizvoda za razvoj. Imate stare postkolonijalne veze. Imate spoljnopolitička očekivanja, a onda imate stvarne potrebe. Svi ti faktori kreiraju razvojnu politiku”, rekao on za DW i istakao kako „medijski izveštaji takođe diktiraju kako svet reaguje na krize”.

Kabul – ljudi čekaju na raspodelu pomoći iz Kine

Važna uloga medija

Prema pisanju časopisa Journal of International Humanitarian Action za 2021. mediji imaju značajnu ulogu u određivanju napora u pružanju humanitarne pomoći. U izveštaju, koji ispituje učinke medijskog izveštavanja o izbegličkoj krizi Rohinđa iz Mijanmara, navodi se kako izveštavanje između 2010. i 2020. nije bilo dovoljno snažno da uzburka svet i natera svetske lidere da nametnu sankcije odgovornima kako bi se zaustavilo nasilje.

Kvakenbos je primetio kako je medijsko izveštavanje o ruskoj invaziji na Ukrajinu privuklo pažnju sveta i podstaklo kampanje finansiranja kao I da su građani čirom sveta pokrenuli akcije donacija za podršku Ukrajini.

Eksperti za humanitarnu pomoć u Jemenu smatraju da medijsko izveštavanje o ovoj zemlji ne daje potpunu sliku krize kao izveštavanje o Ukrajini, što onda utiče na humanitarnu pomoć.

Majsa Šuja Aldin, saradnica Sana centra, rekla je za DW kako Huti, koji se od 2004. bore protiv većinske sunitske vlade u Jemenu i koji su 2014. preuzeli kontrolu nad glavnim gradom zemlje, odlučuju o tome kako će se pomoć distribuirati u zemlji.

„Znam porodice u Jemenu čiju decu regrutuju Huti i koje za to dobijaju dobar deo humanitarne pomoći. Ali oni koji ne šalju svoju decu na regrutaciju ili nemaju decu, ne dobijaju pomoć. To je nešto o čemu ne možete naći dovoljno informacija u medijima”.

Rešenja za pomoć nedovoljno finansiranim kriznim zemljama

Kvakenbos smatra da bi način na koji se definišu partnerstva među zemljama mogao promeni situaciju:

„U Evropskoj uniji godina je počela tako što je na samitu EU-Afrička unija zatraženo da finansiranje humanitarnih potreba u Africi bude prioritet. Rat u Ukrajini promenio je taj plan. Ukrajina kao zemlja na evropskom tlu kojoj je potrebna pomoć, sada se tretira drugačije. S Afrikom je EU, po sopstvenim navodima, prešla s razvojne pomoći na partnerstvo. Ali to je nonsens. Dok god imate jednu stranu koja ima novac i drugu stranu koja traži novac, uvek će postojati neravnopravno partnerstvo”, kaže Kvakenbos.

„U sektoru humanitarne pomoći sada počinjemo da razmišljamo o tome na koji način bismo mogli da dođemo do toga da zemlja partner sama preuzme poslove u sferi razvoja i finansija i da to sve bude u okviru regulative – kako dekolonizovati razvojnu saradnju prelaskom s ideje dobročinstva na koncept pravednosti”, kaže ovaj saradnik Oxfama.

Izvor: DW.COM

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare