BEOGRAD-JOHANESBURG

Srbija ostaje na CIVICUS Monitor listi za praćenje dok vlasti
pokušavaju da slome studentske proteste, saopštile su Građanske inicijative danas.

Kao klučne probleme navode:
● Širom zemlje se na građansku neposlušnost odgovara brutalnošću i
hapšenjima
● Država pruža podršku i pravnu zaštitu batinašima
● Zabrinjavajući porast prisluškivanja i zastrašivanja aktivista

CIVICUS Monitor je ponovo stavio Srbiju na svoju listu za
praćenje zemalja u kojima dolazi do naglog pogoršanja građanskih sloboda. Ova
odluka usledila je nakon pojačane represije prema masovnim studentskim protestima protiv
korupcije u vlasti, koji potresaju zemlju od novembra 2024. godine, nakon smrtonosnog
urušavanja nadstrešnice železničke stanice.
Kontinuirano prisustvo Srbije na listi za praćenje odražava sve ozbiljnije pretnje pravima na
mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja, jer vlasti koriste nasilje, nadzor i
politički motivisana gonjenja kako bi ugušile kritičke glasove. CIVICUS Monitor
trenutno ocenjuje Srbiju kao zemlju „sa opstruiranim građanskim prostorom“, što znači da
civilno društvo funkcioniše, ali se suočava sa ozbiljnim pravnim i praktičnim preprekama. Uz
Srbiju, na najnovijoj listi za praćenje nalaze se i Kenija, El Salvador, Indonezija, Turska i
Sjedinjene Američke Države.
„Dok demonstranti istrajavaju u svojim zahtevima za odgovornošću i sistemskim
promenama, vlasti pokušavaju da uguše pokret novim naletom državnog nasilja,“
izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u
CIVICUS-u, „Vlasti Srbije aktivno kažnjavaju građane koji javno postavljaju zahteve svojim
liderima.“
Masovni protesti dočekani nasiljem i zastrašivanjem
Da bi ugušile studentske proteste, srpske vlasti su pokrenule talas nasilja policije i
grupa povezanih s vladajućom strankom, uz masovna hapšenja, nadzor i
zastrašivanje.
Policija je više puta bacala suzavac i tukla demonstrante, što predstavlja prekomernu
upotrebu sile. Samo u prvoj nedelji jula zabeleženo je više od 400 hapšenja. Pouzdani
izveštaji ukazuju na slučajeve teških povreda i zlostavljanja prilikom lišenja slobode.

Nakon velikog protesta 28. juna, policija je nasilno rasterala masu i uhapsila 77 osoba, od
kojih nekima nije pružena medicinska pomoć. Kao odgovor, demonstranti su započeli akcije
građanske neposlušnosti, uz postavljanje barikade i spontane proteste širom zemlje.
U martu su provladini kontrademonstranti, uz podršku gradskih vlasti i zaštitu policije, podigli
kampove oko ključnih institucija u Beogradu. Ovi kampovi su postali žarišta nasilja, sa
čestim sukobima i napadima na novinare.
Demonstranti dodatno optužuju policiju da je nezakonito upotrebila zvučno oružje tokom
protesta 15. marta, kojem je prisustvovalo oko 300.000 ljudi. Ćutanje u znak odavanja pošte
žrtvama je prekinuo jak, dezorijentišući zvuk koji je izazvao paniku i stampedo. Organizacije
civilnog društva su zatražile istragu, što je podržano zahtevima šest specijalnih izvestilaca
UN i privremena mera Evropskog suda za ljudska prava.
Policija je najpre negirala umešanost, a potom priznala prisustvo specijalizovanog
akustičnog sredstva za razbijanje demonstracija (Long Range Acoustic Device, LRAD), iako
je nastavila da poriče njihovu upotrebu.
Visoki državni zvaničnici su podržavali i pokušavali da opravdaju nasilje nad
demonstrantima. U julu je predsednik Aleksandar Vučić pomilovao četvoricu muškaraca
povezanih s njegovom strankom, koji su brutalno pretukli studentkinju u Novom
Sadu—napad koji je doveo do ostavke premijera u januaru. Vučić je najavio i pomilovanje
žene optužene za pokušaj ubistva, jer je kolima uletela među grupu demonstranata,
navodeći da će uslediti još pomilovanja.
Zvaničnici su takođe vršili pritisak na tužioce i sudije, optužujući ih za blagonaklonost
prema demonstrantima i narušavanje nezavisnosti pravosuđa. Uoči većih protesta, državne
službe su pojačale nadzor i kriminalizaciju aktivista. U martu su bez naloga snimile privatni
sastanak predstavnika opozicije i civilnog društva, a zatim su snimci objavljeni u provladinim
medijima. Policija je potom uhapsila šestoro učesnika sastanka i optužila ih za pokušaj
rušenja ustavnog poretka, uz zahtev tužilaštva za maksimalnu kaznu od pet godina, pre
nego što su prebačeni u kućni pritvor. Još šest osoba, trenutno u inostranstvu, čeka suđenje
u odsustvu.
Neposredno pre protesta 28. juna, ponovo su emitovani novi prisluškivani razgovori, a
vlasti su uhapsile osmoro studentskih aktivista ispred zgrada univerziteta. Pošto je sud odbio
zahtev za pritvor, tužilaštvo je uložilo žalbu.
“Postupanje snaga bezbednosti je duboko alarmantno. Oni štite nasilnike koji
napadaju demonstrante, sami upotrebljavaju nasilje i prisluškuju aktiviste bez ikakvog
pravnog osnova ili nadzora,” rekao je Uroš Jovanović, menadžer programa javnih politika
u Građanskim inicijativama. “Kršenje prava na slobodu okupljanja i izražavanja ne služi
javnom interesu, već samo interesima onih koji žele da zadrže vlast.”
Zastrašivanje i odmazda
Mnogi građani koji podržavaju proteste suočili su se s kampanjama blaćenja, otkazima i
pretnjama. Strani državljani su proterani ili im je zaprećeno deportacijom zbog izražavanja

podrške demonstrantima, dok su prevoznici obustavljali usluge bez ikakvog objašnjenja uoči
velikih skupova.
U jednom slučaju, ozbiljno policijsko maltretiranje privatnog prevoznika koji je prevozio
demonstrante — uključujući kazne, sabotažu, pretnje i nasilno hapšenje njegovog sina —
dovelo je do toga da je pokušao samospaljivanje ispred prostorija vladajuće stranke.
“Svedočimo razgradnji građanskih sloboda u Srbiji u realnom vremenu,” rekla je
Simona Mladenovska, iz programa politike i javnog zagovaranja u Balkanskoj mreži za
razvoj civilnog društva (BCSDN). „Ponovo dižemo uzbunu i pozivamo međunarodnu
zajednicu – posebno EU – da pređe sa reči na dela. Pozdravljamo rastuću svest, ali reakcija
mora da odgovara razmeri represije.“

O rejtingu građanskog prostora Srbije „opstruiran“: 
Ova ocena se dodeljuje zemljama u kojima vlasti ozbiljno osporavaju građanski prostor,
namećući zakonska i praktična ograničenja na puno uživanje osnovnih prava (kompletan
opis ocena dostupan ovde).
Ukupno 35 zemalja u svetu ima ovu ocenu (spisak dostupan ovde).
O CIVICUS Monitor listi za praćenje:
Novu listu za praćenje objavio je CIVICUS Monitor, onlajn platforma koja prati najnovija
dešavanja u oblasti građanskih sloboda, uključujući slobodu izražavanja, udruživanja i
mirnog okupljanja, u 198 zemalja i teritorija.
Građanski prostor u zemljama kategorizuje se u pet nivoa: „zatvoren“, „potisnut“,
„opstruiran“, „sužen“ i „otvoren“, na osnovu metodologije koja kombinuje više izvora
podataka o slobodi udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja.
Ocena „opstruiran“ označava srednji nivo ograničenja. Opisuje okruženje u kojem vlasti
remete rad organizacija civilnog društva, demonstranti su izloženi prekomernoj sili, a
nezavisni mediji i uređivačka sloboda su ozbiljno ograničeni.
Preko dvadeset organizacija sarađuje kako bi obezbedile pouzdane dokaze i podstakle
akcije za poboljšanje građanskog prostora na svim kontinentima.

Građanske inicijative