LESKOVAC-VRANJE-NIŠ

Građani u velikoj meri prepoznaju digitalne napade i onlajn uznemiravanje lokalnih novinara kao ozbiljan društveni problem, ali i smatraju da institucije ne pružaju adekvatnu zaštitu. Istovremeno, većina veruje da se novinari ne osećaju bezbedno dok rade u digitalnom okruženju, pokazuju rezultati ankete koju je sprovela Regionalna informativna agencija JUGpress na svom sajtu i društvenim mrežama.

Učesnici u anketi su se izjasnili da su relativno upoznati sa problemom digitalne bezbednosti novinara.
Na pitanje koliko su upoznati sa problemima digitalne bezbednosti lokalnih novinara – poput
hakovanja naloga, onlajn pretnji ili krađe podataka – rezultati pokazuju umeren nivo
informisanosti javnosti.
Gotovo 29% ispitanika navodi da je dobro upoznato sa ovom temom, dok isto toliko kaže da
je delimično upoznato. Dodatnih oko 18% smatra da je veoma dobro upoznato, dok oko
13% kaže da nije upoznato, a oko 10% nije sigurno kako da proceni sopstveno znanje.
Ovi rezultati ukazuju da značajan deo javnosti ima određenu svest o digitalnim rizicima sa
kojima se novinari suočavaju.
Većina je više puta čula za digitalne napade na novinare
Čak 68,4% ispitanika navodi da je više puta čulo ili čitalo o slučajevima digitalnih napada ili
onlajn uznemiravanja lokalnih novinara.
Sa druge strane, 15,8% kaže da nije lično čulo za takve slučajeve, ali veruje da se oni
dešavaju, dok 10,5% nikada nije čulo za ovakve incidente, a 5,3% se sa njima susrelo samo
jednom.
To pokazuje da su napadi na novinare postali vidljiv problem u javnom prostoru.

Društvene mreže glavni izvor informacija o digitalnim napadima na novinare

Građani o digitalnim napadima na novinare najčešće saznaju putem interneta. Najveći deo
ispitanika navodi društvene mreže (33,3%) kao glavni izvor informacija.
Slede onlajn portali (22,7%), zatim nezavisni ili alternativni mediji (21,3%), dok 16%
ispitanika informacije dobija kroz razgovor sa drugim ljudima. Tradicionalni mediji imaju
manju ulogu – televiziju kao izvor navodi svega 6,7% ispitanika.
Dominiraju osećanja uznemirenosti i zabrinutosti
Napadi na novinare kod većine ispitanika izazivaju snažnu emotivnu reakciju.

Najveći deo učesnika u anketi – više od 60% – navodi da se oseća uznemireno i ljuto kada čuje za
digitalne pretnje i napade na novinare. Dodatnih oko 18% kaže da je veoma zabrinuto, dok je
mali procenat ispitanika ravnodušan ili samo blago zabrinut.

Digitalni napadi se doživljavaju kao ozbiljan društveni problem

Većina učesnika u anketi smatra da digitalni napadi na novinare predstavljaju ozbiljan problem za društvo.
57,9% ispitanika smatra da je reč o veoma ozbiljnom problemu, dok 34,2% veruje da je to
jedan od ključnih društvenih problema. Samo 7,9% smatra da je reč o manje ozbiljnom
pitanju.

Većina veruje da se novinari ne osećaju bezbedno
Kada je reč o percepciji bezbednosti novinara u digitalnom okruženju, rezultati su prilično
pesimistični.
Najveći procenat učesnika u anketi – 44,7% – veruje da se lokalni novinari uopšte ne osećaju
sigurno, dok 31,6% smatra da se uglavnom ne osećaju sigurno. Nasuprot tome, samo oko
10% veruje da se novinari uglavnom osećaju bezbedno, dok tek oko 2–3% smatra da su
potpuno sigurni.

Nepoverenje u institucije

Rezultati pokazuju i nizak nivo poverenja u institucije kada je reč o zaštiti novinara.
Čak 71,1% ispitanika smatra da institucije uopšte ne štite digitalnu bezbednost lokalnih
novinara, dok 18,4% veruje da se to čini samo u maloj meri. Veoma mali procenat učesnika u anketi smatra da institucije pružaju značajniju zaštitu.

Građani podržavaju strože kazne

Velika većina učesnika u anketi podržava uvođenje strožih kazni za onlajn pretnje i napade na novinare.
Čak 65,8% učesnika u potpunosti podržava takvu meru, dok dodatni procenat učesnika
navodi da se uglavnom slaže sa tim predlogom. Protivljenje ovoj ideji prisutno je kod relativno
malog broja ispitanika.

Građani ponekad reaguju na napade

Rezultati pokazuju i određeni nivo građanske reakcije na napade na novinare.
42,1% učesnika u anketi navodi da je više puta reagovalo – prijavljivanjem sadržaja na društvenim
mrežama, javnim osudama ili deljenjem informacija. Dodatnih 38,8% kaže da do sada nije
reagovalo, ali bi to učinilo, dok 13,2% navodi da ne bi reagovalo.

Bezbednost novinara povezana sa pravom građana na informisanje

Građani u velikoj meri prepoznaju širu društvenu posledicu digitalnih napada na novinare.
44,7% učesnika u anketi smatra da digitalna bezbednost novinara značajno utiče na pravo
građana da budu objektivno informisani, dok 42,1% veruje da taj uticaj može biti
presudan. Samo mali procenat ispitanika smatra da je taj uticaj mali ili nepostojeći.

Ovaj prilog je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovorna Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“

Ovaj projekat „ Bezbedni lokalni novinari u digitalno doba “ je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.