LESKOVAC

Služba vaninstitucionalne zaštite predstavlja organizaciju otvorenog oblika
socijalne zaštite – vid vaninstitucionalnog zbrinjavanja starijih osoba u stanju
socijalne potrebe u lokalnoj i društvenoj zajednici. Ovakav vid zbrinjavanja
najstarijih, u situacijama kada je moguće zbrinjavanje u kućnim uslovima, predstavlja
humaniji i finansijski prihvatljiviji oblik kako za pojedinca i porodicu, tako i za
zajednicu.
Finansijska sredstva za delatnost rada službe vaninstitucionalne zaštite obezbeđuju
se iz budžeta grada Leskovca u skladu sa Odlukom o socijalnoj zaštiti Grada Leskovca.
Korisnici usluge pomoći u kući simbolično participiraju sa 180 dinara po satu
pružene usluge, takođe na osnovu Pravilnika o načinu pružanja usluge pomoći u kući
koje je donelo Gradsko veće Grada Leskovca.
Ustanova za odrasle i starije osobe od 1994. godine unapređuje oblike
vaninstitucionalne zaštite u koje spada i pomoć u kući, za šta se koriste usluge
geronto-domaćica. Pomoć se pruža starijim osobama, koje su iznemogle, imaju fizička
ili psihička ograničenja i koja nemaju raspoloživu porodičnu podršku, i to jednom ili
više puta nedeljno, u zavisnosti od potreba korisnika i procene stručnih radnika.
Gerontodomaćice pružaju usluge do onog dela gde treba da pomoć pruža medicinska
sestra kao stručno lice. Sve aktivnosti i usluge koje se korisnicima obezbeđuju u
okviru usluge pomoći u kući obuhvataju:

• obavljanje kućnih poslova i poslova održavanja domaćinstva (nameštanje kreveta,
  presvlačenje posteljine, pripremanje jednostavnih obroka, donošenje gotovih obroka,
  nabavka namirnica, hranjenje, periodično čišćenje stana, pranje suđa, zagrevanje
  prostorija i sl.),
• pomoć u održavanju lične higijene (umivanje, pomoć pri presvlačenju, pomoć pri
  odlasku u toalet, mašinsko pranje rublja, održavanje pribora za ličnu higijenu i sl.),
• obavljanje poslova korišćenjem resursa u lokalnoj zajednici (nabavka ogreva,
  plaćanje računa, nabavka lekova i pelena u apotekama, obavljanje ili pomoć u
  obavljanju drugih administrativnih poslova i sl.),
• praćenje vitalnih parametara u kućnim uslovima (merenje telesne temperature,
  merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, kontrola uzimanja i davanja lekova, kapi za
  nos, uši, odvođenje do zdravstvenih ustanova radi pregleda i slično)
• održavanje socijalnih kontakata (razgovori, šetnja i drugo).
  Usluge pomoći u kući i nege se pružaju starijim, iznemoglim, hronično obolelim
  osobama, koje imaju ograničenja fizičih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u
  stanju da žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima dnevnog života,
  nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili nije raspoloživa.
  Usluge pomoći u kući pruža pet gerontodomaćica. U toku ove godine, do sada, usluge se
  pružaju za 48 korisnika. Uslugu pomoći u kući koriste, uglavnom, osobe ženskog pola,
  starosti od 78-85 godina, koje žive u samačkom domaćinstvu i veoma često sa ozbiljnim
  zdravstvenim teškoćama i komorbiditetima.
  Postoji tendencija povećanja broja zahteva za pružanjem usluga pomoći u kući kod osoba
  sa demencijom, i kod osoba sa višestrukim ograničenjima u kretanju i svakodnevnom
  funkcionisanju. Da bi starije osobe, uprkos ograničenjima, što duže ostale aktivne,
  važno je podsticati ih da samostalno obavljaju svakodnevne aktivnosti. Osnovni
  princiop u radu treba da bude očuvanje samostalnosti starije osobe, koliko god je
  moguće u skladu sa njenim mogućnostima. Starijoj osobi ne treba uskratiti učešće u
  svakodnevnom životu porodice i prijatelja, niti u događajima u zajednici , jer je to
  veoma važno za zadovoljan život u starosti.

I tokom 2024. godine, kao i ranijih godina, od strane stručnog radnika, kontinuirano se
vrši ispitivanje zadovoljstva korisnika uslugama koje dobijaju. Kontinuirano se prati
njihovo opšte stanje i potrebe i radi se procena uslova u kojima korisnici žive.

ISKUSTVA
Na terenu slika je sasvim drugačija, jer odnos između korisnika i pružaoca usluga
daleko je od onog suvoparnog i službenog, već postaje prijateljski. O tome govore
iskustva tokom ovih godina.
Slađana Antić i Ljiljana Nikolić godinama rade kao geronto-domaćice nakon što su
ostale bez posla kada su im propala preduzeća. Kažu da im je najveća nadoknada kada
vide osmeh na licima korisnika. To su stariji ljudi, penzioneri, najčešće žive sami.
Njima više od same pomoći znači to što mogu da popričaju sa nekim, da nisu sami.
Pritom geronto-domaćice rade nešto što im je sitnica, uobičajene svakodnevne stvari,
a za njihove korisnike je to mnogo… Neki se otežano i kreću, mnogo im znači da neko
može da im kupi hleba… Ako se kuva ručak, onda je po receptu koji korisnica kaže. Ali,
kažu i ponavljaju da je najvažnije da razgovaraju, praktično se druže, komentarišu
razne događaje… Ponekad i prošetaju zajedno, ukoliko su korisnici u stanju da sami odu
izvan svog dvorišta… Tada prođu ulicom, gledaju izloge prodavnica, naiđu na neke
lepe cipele, uđu, probaju, kupe… Ta sreća i radost ne može da se opiše. Opet, kroz
druženje sa starijim osobama može i mnogo toga da se nauči o životu, s obzirom na
iskustvo koje takve osobe imaju.

S druge strane, ovu priču potvrđuju i Miroslava Grujić i Milica Anđelković kao
korisnice. Žive same, deca su otišla nekim svojim putem. Iako se svakodnevno čuju sa
njima, kažu da je živa reč ipak nešto drugo. Dan kada dolaze Slađana i Ljiljana kod
njih je kao da se dočekuje neki važan gost. Ustaje se ranije, sprema se posluženje…
Priznaju da su davno prevaziše taj službeni odnos, kažu da su kao jedna porodica. U
kuću im dolazi neko ko im ne unosi nemir, nego toplu reč, ljubav i ko se trudi da
pomogne. (kraj) IS/LJS