Gardijan upozorio na Rio Tinto

LONDON

Ljudi u dolini Jadra strahuju od ekološke katastrofe, jer Evropa vrši pritisak na samoodrživost u tehnologiji baterija, piše danas britanski Gardijan.

Zaokret ka ekološkom spasiocu i bastion transparentnosti je možda malo verovatan za Rio Tinto, drugu po veličini svetsku metalnu i rudarsku korporaciju, konstatuje britanski list, navodeći da se ta anglo-australijska multinacionalna kompanija tokom svoje skoro 150 godina duge istorije, suočavala sa optužbama za korupciju, degradaciju životne sredine i kršenje ljudskih prava.

Trenutno se bori protiv građanske tužbe američke Komisije za hartije od vrednosti koja optužuje kompaniju za prevaru u poslovanju sa ugljem u Mozambiku, što je usledilo posle kazne od 27,4 miliona funti 2017. godine britanskog finansijskog nadzornika zbog kršenja pravila o obelodanjivanju i transparentnosti, podseća Gardijan, prenosi Nova.rs.

Izvršni direktor kompanije Rio Tinto za rudu gvožđa Sajmon Trot priznao je ranije ove godine da kompanija “nije ponosna na svoju istoriju” u rudniku Marando u Zapadnoj Australiji, gde je stotine drevnih artefakata bačeno na deponiju smeća.

Gardijan podseća da je Rio Tinto u julu najavio da će uložiti 2,4 milijarde dolara u projekat u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, u izgradnju, kako tvrdi, najvećeg rudnika litijuma u ​​Evropi i jednog od najvećih rudnika litijuma u ​​svetu.

Kompanija procenjuje da će tokom očekivanog veka trajanja rudnika od 40 godina proizvesti 2,3 miliona tona litijum karbonata za baterije, minerala koji je neophodan za velike baterije za električna vozila i skladištenje obnovljive energije, kao i 160.000 tona borne kiseline godišnje, neophodne za opremu za obnovljivu energiju kao što su solarni paneli i vetroturbine.

Rio Tinto se može pohvaliti da će ga rudnik učiniti jednim od 10 najvećih proizvođača litijuma na svetu i mogao bi da proizvede dovoljno za više od milion električnih automobila godišnje, od čega se očekuje da će godišnja prodaja skočiti sa 1,2 miliona vozila u 2017. godini na najmanje 23 miliona 2030. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.

Manjkavost demokratije u Srbiji, međutim, izaziva zabrinutost da li se čuju glasovi onih koji su na prvoj liniji fronta, upozorava britanski list.

Prošlo je 17 godina otkako su geolozi Rio Tinta slučajno otkrili litijum, srebrno-beli alkalni metal, u jednoj od dve bušotine na polju kukuruza u dolini Jadar.

Marijana Petković, učiteljica iz Gornjih Nedeljica, za Gardijan kaže da su predstavnici te kompanije tada pričali o malom rudniku na 20 hektara i da meštani “neće ni znati da je tu”.

Škola iz Gornje Nedeljice dobila je sredstva za renoviranje učionica, klub fudbalskog tima dobio je novi krov, a poljoprivrednicima su ponuđeni vaučeri za skupu poljoprivrednu opremu.

Bilo je čak i gotovine za božićni bazar među 107 donacija podeljenih od 2003. godine, ukupne vrednosti od 608.807 dolara, navodi Gardijan.

Posle godinu-dve, rudnik će odjednom biti 80 hektara. Onda smo u septembru prošle godine dobili pisma u kojima nam je rečeno da je naše zemljište preinačeno iz poljoprivrednog u građevinsko. Sećam se da me je prijateljica pozvala u svoju kuću gde je grupu nas žena pitala gospođa iz Rio Tinta šta želimo od rudnika, koje mogućnosti bi nas mogle zanimati… Bili smo idioti. Nismo obraćali pažnju, navodi Petković.

Prema prostornom planu koji je Vlada Srbije objavila u martu, zona opasnosti od sleganja prostiraće se na 850 hektara, veličine više od 1.000 fudbalskih terena.

Rudnik jezgra nalaziće se na površini od nešto više od 200 hektara na obali reke Korenita, pritoke Jadra, a više stotina hektara biće izdvojeno za deponije otpada i novu saobraćajnu infrastrukturu.

Iskopavanje će se obaviti ispod dva rečna korita gde je litijum identifikovan na dubinama od 100 do 650 metara.

Eksploatacija litijuma predstavla i veliku opasnost po životnu sredinu, jer će stvoriti 57 miliona tona otpada tokom životnog veka rudnika, mada Rio Tinto tvrdi kako to nije tačno i da je naručio 12 ekoloških studija, od kojih, nijednu nije stavila na raspolaganje novinarima Gardijana, a odbila i zahteve za intervju.

Projekat Jadar još nema potrebne dozvole za gradnju, a u Rio Tintu su uvereni da će srpsko ministarstvo životne sredine dati zeleno svetlo kada podnese svoju procenu uticaja na životnu sredinu kasnije ove godine.

Portparol Rio Tinto je o glavnom lokalitetu rekao:  “skoro sve vrste na ovoj lokaciji mogu se naći u zapadnoj Srbiji ili šire, tako da nema vrsta koje ne mogu da nastave svoj život van ove teritorije, što znači da će uticaj na biodiverzitet biti minimalan”, prenosi list.

Lukas Bednarsk, autor knjige “Litijum: Globalna trka za dominaciju baterija i nova energetska revolucija”, smatra da se može izneti moralni argument da Evropa treba da snosi ekološke troškove iskopavanja litijuma koja joj je potrebna, zaključuje Gardijan.

Izvor: FoNet

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare