LESKOVAC

Dok lokalna vlastn u Leskovcu javne rasprave o budžetu predstavlja kao dokaz transparentnosti, a gradonačelnik Goran Cvetanović prepolovljavanje budžeta za mesne zajednice, sa 65 na 30 miliona dinara, pravda naredbom iz Beograda, stvarnost na ulicama i u selima na teritoriji ovog grada izgleda potpuno drugačije. Od Čukljenika do Brestovca, građani bez pijaće vode, vrtića i pedijatra godinama dobijaju obećanja umesto investicija, dok se osnovni komunalni problemi rešavaju „vilama i grabuljama“ i donacijama koje meštani sami obezbeđuju.

Odluka da se budžet za mesne zajednice u Leskovcu u narednoj godini skreše za više od polovine, sa ovogodišnjih 65 na svega 30 miliona dinara, ogolila je duboki jaz između zvanične statistike lokalne samouprave i realnih potreba stanovništva. Dok čelnici grada govore o „rekordnoj posećenosti“ javnih rasprava i ozbiljnom razmatranju predloga, terenska iskustva pokazuju da prioriteti građana ostaju zarobljeni između neispunjenih obećanja i administrativnih izgovora.

Sela bez asfalta, grad bez sluha

Da su javne rasprave za mnoge meštane postale puko zadovoljavanje zakonske forme, svedoči primer Čukljenika. Novica Ranđelović iz ovog sela ističe da je svoje obraćanje na raspravi o budžetu započeo rečenicom koja najbolje opisuje odnos gradske kase prema ruralnim sredinama: „Daleko od grada, daleko od budžeta“.

„Skoro da nas nikako nisu stavljali u budžet svih ovih godina. Sve su to neke sitnice koje su nama skoro i nebitne“, kaže Ranđelović za JUGpress.

Meštani Čukljenika nisu došli praznih ruku – pripremili su elaborat na dvadesetak strana sa preciznim spiskom infrastrukturnih potreba:

• Asfaltiranje dve ulice (dužine 900 i 600 metara);
• Kanalisanje postojećeg puta kako bi se sprečilo dalje propadanje asfalta;
• Postavljanje ulične rasvete i ograđivanje mostova;
• Sanacija crkvenog zida koji se urušava, uprkos tome što grad u budžetu ima posebnu stavku za verske ustanove.

Umesto reakcije lokalne samouprave, usledilo je ignorisanje. Desetak meštana bilo je prinuđeno da se samoorganizuje u neformalnu grupu „Zajedno za Čukljenik“ i da novac za uređenje sela, poput izgradnje teretane na otvorenom, traži od nezavisnih donatora.

“Uradili smo teretanu na otvorenom, dečje igralište, crkvenu česmu koju smo obložili kamenom i uradili smo stepenište. Kosili smo u celom selu ivice puta. Znak Čukljenik na ulazu u selo smo mi smai uradili. A onda su došli nadležni i postavili još jedan.

Sever Leskovca: Hronika neispunjenih obećanja

Na krajnjem severu grada, u Brestovcu i šest okolnih sela, situacija prevazilazi pitanje komunalnog uređenja i direktno ugrožava zdravlje i opstanak stanovništva. Građani su morali sami da se organizuju jer, kažu, lokalna vlast nije imala sluha za njihove probelme.

U Udruženju „Ovde ostajem“, koje od 2022. godine redovno učestvuje na javnim raspravama, navode da su prinuđeni da probleme rešavaju, kako kaže Milena Ranđelović, „srednjovekovno – vilama i grabuljama“.

Najkritičnije pitanje je pijaća voda. Iako je u Brestovcu i okolnim selima još pre 60 godina otkrivena endemska nefropatija, sistemsko rešenje decenijama izostaje. Zbog presušivanja bunara leti, kada trećina Donjeg Brijanja ostaje bez vode, meštani su prošle godine 24 dana blokirali puteve.

Pored problema sa vodom, hronologija odnosa grada prema ovom kraju pokazuje niz propusta i neispunjenih obećanja:

Vrtić zatvoren umesto izgrađenog: Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je 2024. godine lično obećao 2,5 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za izgradnju vrtića. Ne samo da dokumentacija nije urađena, već je u januaru 2025. inspekcija zatvorila i postojeću predškolsku ustanovu zbog neuslovnosti na koju su meštani godinama upozoravali. Umesto izgradnje, sada se čeka dokumentacija za rušenje.

Zdravstvena zaštita na čekanju: Osnovnu školu u Brestovcu pohađa oko 500 učenika, ali u mestu nema pedijatra. Roditelji iz Donjeg Brijanja do prvog dečjeg lekara putuju 30, a iz Brestovca 20 kilometara.

Nemar javnih preduzeća: Dok lokalna samouprava sadi mladice u Centralnom parku u Brestovcu, održavanje izostaje. Članovi udruženja leti sami dovoze cisterne da spasu drveće od sušenja, dok im iz lokalne samouprave poručuju: „Nema veze, zasadićemo druge, mogu ove i da se osuše, nije problem“.

Zbog izostanka osnovne institucionalne zaštite, meštani Brestovca sada sami obnavljaju Dobrovoljno vatrogasno društvo, ugašeno početkom dvehiljaditih, gde obuku treba da prođe oko 20 volontera.

Žabljane: Sami asfaltirali igralište u selu

Nakon decenija neulaganja od strane lokalne vlasti u Žabljane, selo pored varošioce Vučje, grupa mladih ljudi odlučila je da uzme stvar u svoje ruke i deci i omladini obezbedi višenamenski teren za male sportove i večernja druženja. Za samo nedelju dana meštani su sakupili značajna sredstva, betonirali teren, a potom im se u opremanju delimično pridružila i gradska vlast.

Kako za Regionalu informativnu agenciju JUGpress objašnjava meštanin Goran Pešić, čitava priča krenula je na inicijativu pet-šest mlađih stanovnika sela, Nikole, Marka, Jovana, Miloša i njihovih vršnjaka, dok su ih stariji meštani bez oklevanja podržali.

„Mladi ljudi sela Žabljane, njih 5-6 je dalo tu inicijativu, Nikola, Marko, Jovan, da ih sve ne nabrajam, a mi malo stariji smo to podržali. Od celokupnog igrališta bila je urađena jedna trećina, a onda smo skupili oko 905.000 dinara i uradili ceo deo od betona. U suštini to je to, ali mi nećemo stati na tome. Deca su prezadovoljna ovim što smo uradili, treba uveče da dođete i da vidite kako to izgleda, ima 50-oro dece koja igraju košarku, čak i ovi stariji isto to rade… U zadnje vreme se ljudi teško slože u bilo čemu, a mi smo se ovog puta složili“, ističe Pešić.

Međutim, aktiviskinja SNS-a iz ovog kraja tvrdi, na društvenim mrežama, da je iz budžeta grada plaćeno 720.000 dinara za betoniranje trećine igrališta a da su meštani sami, od novca koji su skupljali, za radove na dve trećine igrališta platili 390.000 dinara??!!

Ovo nameće vrlo ozbiljna pitanja kako se troši novac svih građana, i ko to kontroliše? Evo primera, za duplo više urađenog građani sami platili duplo manje novca nego budžet grada. Kako je to moguće?

Izgovor iz Beograda i „rebalans na čekanju“

Komentarišući putanja o drastičnom smanjenju gradskog budžeta, gde su pored mesnih zajednica srezana i izdvajanja za sport (sa 211 na 50 miliona) i medije (sa 50 na 20 miliona), socijlane potrebe, kulturu, poljoprivredu, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović odgovornost prebacuje na republički nivo, tvrdeći da je budžet smanjen za 1,4 milijarde dinara po izričitoj naredbi Ministarstva finansija.

„Tačno je sve to. Nisam ja pravio, iako sam izvršitelj budžeta. Ministar finansija Siniša Mali i finansije po zakonu vrše nadzor nad finansijama grada… Oni su nama dali naredbu, to nije sugestija, a ako to ne uradite onda je to krivično delo, da budžet bude oko 5,9 milijardi, sa još nekih naših 200 miliona, biće 6,1 milijardu. To znači 1,4 milijarde manje. To nije naša želja, moja želja je da budžet bude ne 7,5 milijardi, nego osam milijardi dinara“, izjavio je Cvetanović.

On navodi da je Ministarstvu finansija uputio zahtev da se gradu vrati 1,4 milijarde dinara, te da će se u suprotnom stavke za sport i medije sukcesivno smanjivati za po 20 odsto, dok će konačna raspodela zavisiti od budućeg rebalansa. Ovakav pristup, međutim, budžetsko planiranje pretvara u improvizaciju, ostavljajući mesne zajednice u potpunoj neizvesnosti.

Zvanični optimizam nasuprot realnosti

Nasuprot svedočenjima sa terena, načelnik Gradske uprave Miloš Cvetanović za JUGpress iznosi potpuno drugačiju sliku, tvrdeći da je javna rasprava za budžet za 2026. godinu bila najposećenija u poslednjih pet-šest godina i da je grad među najtransparentnijima u zemlji.

„Svake godine u toku javne rasprave dobijamo sve više i više predloga, i to je prosto trend, jer građani vide da njihovi predlozi ulaze u budžet – da nije to puka javna rasprava, reda radi i administracije radi ili ispunjenje zakonske forme, nego ozbiljno razmatranje tih projekata i potreba građana“, tvrdi Cvetanović.

Kao dokaz da se glas građana uvažava, načelnik navodi uređenje Čačanske ulice u Ohridskom naselju i dve ulice u Vinarcu. Na pitanje o decenijskom problemu vodosnabdevanja u Brestovcu, Cvetanović odgovara da se „aktivno radi“ na projektno-tehničkoj dokumentaciji i ispitivanju stare mreže, uz poruku da se ide „korak po korak“ jer zahtevi prevazilaze prihode.

Pitanje koje ostaje bez odgovora: Gde je otišlo 65 miliona?

Pozivanje na manjak novca u narednoj godini ne daje odgovor na ključno pitanje: kako je potrošeno ovogodišnjih 65 miliona dinara za mesne zajednice, u godini kada budžet nije bio srezan?

Isti iznos, 65 miliona, bio je i u budžetu grada za 2025. godini.

Na šta se troši novac mesnih zajednica u Leskovcu: Od sanacije puteva i vodovoda do sudskih kazni i seoskih krstova

Grad Leskovac je iz budžeta za 2025. godinu izdvojio ukupno 65 miliona dinara za funkcionisanje 139 mesnih zajednica na svojoj teritoriji. Pregled troškova deset mesnih zajednica sa najvećim budžetskim izdacima pokazuje da se najveći deo sredstava usmerava na tekuće popravke i održavanje, od sanacije lokalnih puteva, vodovodne i kanalizacione mreže, pa sve do popravke seoskih krstova i izgradnje letnjikovaca.

Značajan deo novca mesne zajednice ulažu i u nabavku opreme, mašina i mobilijara (kao što su klackalice, ljuljaške, gumene ploče, ali i kancelarijski nameštaj, laptopovi i štampači), kao i u građevinski materijal. Sa druge strane, pojedine mesne zajednice imale su i specifične troškove , tako je MZ Vučje, koja je apsolutni rekorder po potrošnji (1,66 miliona dinara), skoro milion dinara izdvojila za specijalizovane usluge, ali nije navedeno u izveštaju koje su to usluge, ali i 66.631 dinar za plaćanje novčanih kazni po rešenjima sudova.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku organizacije WAN-IFRA u okviru programa „Women in News” kroz Social Impact Reporting Initiative (SIRI). Sadržaj predstavlja stavove redakcije Fokus i ne odražava nužno stavove WAN-IFRA Women in News, kao ni organizacije SIDA koja finansira projekat SIRI