Fiskalni savet: Iseljavanje iz Srbije neće zaustaviti rast BDP i povećanje plata već jačanje insitucija i suzbijanje korupcije

BEOGRAD

U detaljnoj analizi “Migracije sa Istoka na zapad Evrope: Da li Srbija može da odoli naletima vetra” Fiskalni savet ocenjuje da će se iseljavanje stanovništva iz Srbije, čak i uz relativno visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 4%, verovatno povećavati ukoliko Vlada Srbije ne preduzme efikasne mere koje će to sprečiti.

Prema ovoj analizi Srbiju bi u narednih pet godina (2021-2025) moglo godišnje da napušta od 1,2% do 1,3% stanovništva radnog uzrasta, a sada je emigracija oko 1%.

Ipak, ocenjuje se u analizi, ova procena bi lako mogla da se pokaže i kao konzervativna i upozorava da se u mnogim zemljama EU najavljuje ubrzana liberalizacija zapošljavanja stručne radne snage iz zemalja van Unije.

“Rastući trend emigracija iz Srbije moguće je u narednih pet godina zaustaviti i preokrenuti, ali će za to biti potrebno da se uspešno sprovedu sveobuhvatne reforme koje Vlada godinama ne uspeva, praktično ni da pokrene”, naveo je Fiskalni savet.

Kao presuden mere se navode jačanje institucija, suzbijanje korupcije, poboljšanje vladavine prava uz poboljšanje kvaliteta javnih usluga (reforme zdravstva, školstva i drugo) i dodaje da bi one mogle da zaustave dalji porast emigracija, odnosno da ih smanje tokom narednih pet godina za 10% do 15% u odnosu na njihov sadašnji nivo.

“Empirijski nije utemeljeno očekivanje da će brže povećanje zarada u Srbiji znatno umanjiti, ili čak rešiti problem emigracija”, naveo je Fiskalni savet.

Navodi se i da čak ni hipotetičko povećanje prosečne plate na 900 evra do kraja 2025. godine ne bi moglo da spreči dalje povećanje emigracija iz Srbije u narednim godinama, već samo blago da ublaži trend njihovog budućeg rasta.

Fiskalni savet navodi da ovaj rezultat ne bi trebalo da predstavlja toliko iznenađenje i dodaje da ni zemlje koje su već imale sličan rast zarada u prošlosti, kao Rumunija, nisu rešile problem iseljavanja stanovništva, nego je taj problem postao još veći.

Ocenujue se i da će “ogromne emigracije mladog i obrazovanog stanovništva u razvijene zemlje Zapadne Evrope predstavljaće u narednoj deceniji možda i najveći ekonomski i fiskalni problem većine zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) uključujući i Srbiju”

Migracije iz CIE u Zapadnu Evropu snažno rastu sa godinama iako je u prethodnim decenijama došlo do osetnog poboljšanja životnog standarda u CIE, navodi se u ovom izveštaju.

Prosečan BDP po stanovniku u CIE bio je u 2000. godini na nivou od tek 38% onog u zemljama Zapadne Evrope, ali tada su emigracije bile tri puta manje u odnosu na 2017. godinu kada je BDP po stanovniku dostigao 60% Zapadne Evrope, ukazao je Fiskalni savet.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare