Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je Srbija povredila pravo na slobodu kretanja izbeglici iz Sirije kome je odobrila azil

BEOGRAD

Evropski suda za ljudska prava objavio je u utorak 11. jula 2023. godine presudu u predmetu
S.E. protiv Srbije, u kojoj je utvrdio da je Republika Srbija povredila pravo na slobodu kretanja
podnosiocu predstavke, izbeglici iz Sirije kome je u Srbiji odobren azil.

Reč je o predmetu Beogradskog centra za ljudska prava koji je u ime svog klijenta podneo predstavku još 2016. godine, zbog odbijanja srpskih vlasti da izdaju putnu ispravu osobi koja je izbegla iz Sirije i
kojoj je odobreno utočište u našoj zemlji.
Ovaj slučaj predstavlja presedan u pogledu poštovanja slobode kretanja izbeglica i predstavlja
prvu presudu Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije koja se tiče osoba u potrazi za
međunarodnom zaštitom i njihovim pravom da vode normalan život.
S.E. je izbegao iz Sirije i došao u Srbiju gde je zatražio azil. Utočište mu je i dodeljeno 2015.
godine, nakon čega je podneo zahtev za putnu ispravu za izbeglice, na koju po Zakonu o azilu
i privremenoj zaštiti ima pravo.

1 Zbog propusta države da od 2008. godine donese
podzakonske akte koji regulišu sadržaj i izgled putne isprave za izbeglice taj zahtev mu nikad
nije ispunjen. Više od sedam godina podnosilac predstavke nije bio u mogućnosti da se
slobodno kreće i izlazi iz Srbije, što je ozbiljno uticalo kako na njegov privatni tako i na njegov
poslovni život. Evropski sud za ljudska prava presudu protiv Srbije je doneo jednoglasno uz
zaključak da je u ovom slučaju došlo do povrede prava na slobodu kretanja i da to predstavlja
sistemski problem.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava implicira da Republika Srbija de facto ograničava
slobodu kretanja izbeglica, što je u suprotnosti ne samo s Konvencijom o statusu izbeglica2
već i sa Ustavom Republike Srbije.3 MUP još uvek nije usvojio dugoočekivani podzakonski akt
kojim se uređuje obrazac putne isprave za izbeglice.4 Pored nepostojanja podzakonskog akta,
problem se ogleda i u očiglednom nedostatku političke volje da se navedeno pitanje sistemski
reši. Iz tih razloga, sloboda kretanja im je ograničena na teritoriju Republike Srbije, što
doprinosi dugotrajnom nezadovoljstvu i razočaranju izbeglica u sistem azila u Srbije.5

1 Prema ZAPZ, na zahtev osobe kojoj je dodeljeno utočište u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje na
propisanom obrascu putnu ispravu za izbeglice s rokom važenja od pet godina. Navedene odredbe ZAPZ
usaglašene su s direktivama EU u ovoj oblasti. Primera radi, Direktiva o kvalifikaciji iz 2004. propisivala je da će
se izbeglicama izdati putne isprave na način koji je predviđen Konvencijom o statusu izbeglica.
2
Sloboda kretanja je propisana čl. 39 Ustava RS i čl. 2, st. 2 Protokola 4 uz Evropsku konvenciju.
3 Čl. 39 Ustava RS.
4 Koji je to trebalo da učini u roku predviđenim čl. 101 u vezi s čl. 87, st. 6 ZAPZ. U prilogu Konvencije se nalazi
obrazac putne isprave, koji države potpisnice mogu koristiti ukoliko na nacionalnom nivou nisu regulisale ovo
pitanje.
5 Takođe, nemogućnost kretanja van granica RS u većini slučajeva dovodi do kršenja niza drugih osnovnih ljudskih
prava, kao što je pravo na porodični život u pogledu (ne)mogućnostiizbeglice da se viđa s članovima porodice.

Po mišljenju Suda, Republika Srbija mora da preduzme sve odgovarajuće zakonske i
operativne mere da upotpuni relevantni zakonodavni okvir i implementacione propise kako
bi obezbedila efektivno pravo da se napusti njena teritoriju, kao i mogućnost svakom
pojedincu da u situaciji sličnoj onoj u kojoj se podnosilac predstavke našao, pristupi postupku
za podnošenje zahteva i dobijanje putne isprave. U presudi se takođe navodi da će Komitet
ministara Saveta Evrope nadzirati da li će Srbija preduzeti neophodne mere kako bi izmenila
domaći pravni okvir i na taj način okončala povredu prava na koju je Sud ukazao, s obzirom
da bi poštovanje presude trebalo da ima efekte koji se protežu izvan granica ovog konkretnog
predmeta.
Sloboda kretanja garantovana je članom 2, Protokola 4 Evropske Konvencije o Ljudskim
pravima i predstavlja jedno od fundamentalnih ljudskih prava.
Beogradski centar za ljudska prava već godinama ukazuje na probleme sa putnim ispravama
za izbeglice i tražioce azila i nemogućnost ostvarivanja prava na slobodu kretanja osoba
kojima je odobrena međunarodna zaštita u Srbiji, kao i na propuste Ministarstva unutrašnjih
poslova da donese akt kojim se uređuju izgled i sadržina putne isprave za izbeglice. Još jednom
apelujemo na MUP da usvoji ovaj podzakonski akt kako bi se konačno omogućila sloboda
kretanja ove kategorije stranaca van teritorije Srbije, saop[tio je Beogradski centar a ljudska prava. (kraj) BC/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare