DSS : SRBIJA PAMTI

LESKOVAC

Usvajanjem Zakona o saradnji sa NATO paktom u oblasti logističke podrške, Republika Srbija se odriče svog vojnog i bezbednosnog suvereniteta, a svoje prirodne i privredne resurse prepušta u ruke NATO vojne organizacije, dajući im  imunitet kakav pripada diplomatama, i to bez ikakve nadoknade, saopštio  je danas Gradski odbor DSS Leskovca, povodom godišnjice bombardovanja.

 

 

“Znači li to da je Džejmi Šej, portparol NATO-a bio u pravu kad je tvrdio da „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će oni i onako sve brzo zaboraviti”.

Onima koji su bacili pod noge celokupnu istoriju srpstva, zaboravili malu Milicu Rakić, izdali srpske državne i nacionalne interese, angažovali Tonija Blera za savetnika, a verovatno će uskoro angažovati  Madlen Olbrajt i Klintonove, podučujemo: SRBIJA PAMTI – ZATO NATO NIKADA U SRBIJU” poručuje  DSS .

 

 

 

“Prošlo je sedamnaest godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju. Tog, 24. marta 1999. godine, 19 najjačih zemalja zapadne hemisfere napalo je, pod izgovorom humanitarne inetrvencije, jednu suverenu zemlju.

Agresija je izvršena bez odluke Ujedinjenih nacija, čime je prekršena njena Povelja, ali se agresori na to nisu obazirali.

Na strani moćnika je bilo sve. Odnos vojnih snaga bio je čak 600 prema 1 na štetu tadašnje Jugoslavije. VJ je u tom trenutku tehnološki zaostajala gotovo 3 decenije. Sve procene su bile da će Jugoslavija pružati otpor maksimalno tri do sedam dana (general NATO-a Vesli Klark), a  on je trajao jedanaest nedelja.

Državnici vodećih zemalja i vojni komandanti izjavljivali su da će bombardovati samo vojne ciljeve.

Za 78 dana agresije, registrovano je da je avijacija NATO-a ukupno izvršila 26.095 letova. Prosečni dnevni nalet bio je 334 leta.

Uništeno je ili demolirano je 87 objekata infrastrukture (38 mostova), 7 velikih industrijskih i 58 privrednih objekata, 11 objekata energetskih postrojenja, 28 radio i TV repetitora i predajnika, oštećeno je 470 km puteva i 595 km pruga i oko 25.000 stambenih objekata.

Nisu bile svete ni bolnice, ni crkve, ni kolone izbeglica, ni deca na noši ili u krevetu. U napadima je oštećeno 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava. Na teritoriji Srbije je poginulo oko 2000 civila, iako tačan broj nikada nije utvrđen, 599 vojnika, 172 policajca. Agresija je,  potpisala i oko 10.000 ranjenih.

Legitiman cilj sa najviše poginulih bio je putnički voz kod Grdelice 12. aprila, kolona albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila, zgrada RTS-a u Beogradu 23. aprila, stambeni objekti u Surdulici 28. aprila, putnički autobus kod mesta Lužani 1. maja, centar Niša zasut kasetnim bombama 7. maja, i najteži napad na civile, 14. maja na drugu kolonu albanskih izbeglica pored Prizrena, sa 87 mrtvih.

Tokom trajanja vazdušne kampanje, ubijeno je osamdeset osmoro dece.

Procena je da je zemlji naneta šteta od oko 100 milijardi dolara, ne računajući Kosovo.

U svojoj knjizi, Vesli Klark priznaje, da se NATO vojnički obrukao, ali se zato svetio na civilima.

U svoj bestijalnosti, veliki zapadni humanitarci, čisteći svoja dvorišta od nuklearnog otpada, upotrebili su municiju sa osiromašenim uranijumom 238. Na čak 91 lokaciji u Srbiji i na 81 na Kosovu bačeno je oko 15 tona osiromašenog uranijuma.

Porast kancerogenih oboljenja u Srbiji posle 1999. godine je alarmantan (1990. godine bio 9.899, da bi 2011. godine prešao 33 hiljade). Srbija je po smrtnosti od tumora prva u Evropi. Preko 5.500 obolelih je na milion stanovnika, dok je evropski prosek oko 2.000.

Prvi put su korišćeme grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskih sistema. Na preko 1000 lokacija posejano je preko 350.000 kasetnih bombi od kojih je stradalo 200, a ranjeno preko 450 osoba. Mnoge zaostale “čekaju”, žrtve i danas.

Treba li podsetiti da je projekat proglašenja nezavisnosti Kosova po scenariju  zapadne alijanse, realizovan direknim učešćem NATO pakta..

Usvajanjem Zakona o saradnji sa NATO paktom u oblasti logističke podrške, Republika Srbija se odriče svog vojnog i bezbednosnog suvereniteta, a svoje prirodne i privredne resurse prepušta u ruke NATO vojne organizacije, dajući im  imunitet kakav pripada diplomatama, i to bez ikakve nadoknade.

Znači li to da je Džejmi Šej, portparol NATO-a bio u pravu kad je tvrdio da „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će oni i onako sve brzo zaboraviti”.

Onima koji su bacili pod noge celokupnu istoriju srpstva, zaboravili malu Milicu Rakić, izdali srpske državne i nacionalne interese, angažovali Tonija Blera za savetnika, a verovatno će uskoro angažovati  Madlen Olbrajt i Klintonove, podučujemo: SRBIJA PAMTI – ZATO NATO NIKADA U SRBIJU, saopštio je  Gradski odbor DSS Leskovac

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare