BEOGRAD
Istraživanje među učenicima, koje je sprovelo udruženje “Prijatelji dece Srbije” pokazalo je da deca ne vide sebe u medijima
Gotovo polovina nije obučena za korišćenje interneta i društvenih mreža, smatraju da su sadržaji puni lažnih vesti, dezinformacija, rijaliti programa te zahtevaju bolju medijsku pismenost.
Povodom obeležavanja 20 novembra, Međunarodnog dana deteta, Prijatelji dece Srbije objavljuju podatke mini-istraživanja Deca i tradicionalni i novi mediji, sprovedenog u Dečijoj nedelji tokom Sednice učeničkih parlamenata 2019. godine.
Istraživanje je sprovedeno 8. oktobra, a učestvovalo je 56 učenika iz cele Srbije. Učesnici istraživanja su su nam odgovorili na pitanja koja se tiču korišćenja tradicionalnih i novih medija, stavova o istim, te dali preporuke za unapređivanje položaja dece, kako u tradicionalnim tako i novim medijima.
Tradicionalni mediji
Od svih tradicionalnih medija, deca najčešće koriste televiziju (89,3%), potom radio (52,7%), a nakon toga štampane medije (42.9%).
Deca, učesnici istraživanja, u apsolutnoj većini (89,3%), koriste televiziju, a najveći broj njih, svakodnevno (42%). Na televiziji u većini prate filmove i serije, a mali broj koristi TV kao sredstvo informisanja. Dobre strane televizije učenici najčešće vide u mogućnosti odabira programa, potom različitih i interesantnih filmova, serija, kvizova, te edukativnih programa. Od negativnih fenomena na televiziji navode sledeće: štetan sadržaj (najčešće se osvrću na rijaliti programe), smatraju da se plasira dosta lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, da postoje spoljni uticaji na uređivačku politiku, da nema dovoljno sadržaja koji je deci zanimljiv, te da ima previše reklama.
Većina ispitanih učenika se izjasnilo da koristi radio (52,7%). Najčešće ga slušaju 1-5 puta nedeljno (43,3%), a zbog mogućnosti da čuju različitu muziku, te ukratko se informišu o društvenim pitanjima. Oni koji ga ne slušaju, uopšteno, smatraju da je kao medij prevaziđen, i da postoje drugi načini za informisanje i praćenje sadržaja.
Učenici najmanje koriste štampane medije (42.9%), a od onih koji čitaju novine najveći procenat njih to radi nekoliko puta mesečno (62,5%). Iako se u većini izjašnjavaju da ne prate štampane medije, učenici imaju izgrađen stav o njima. Kada smo ih pitali za mišljenje o dnevnoj/nedeljnoj štampi, u većini ističu negativne fenomene, poput: lažnih vesti, skandalizacije, neprofesionalnosti i plasiranja netačnih informacija u javnosti, te da ne postoje sadržaji koji su od značaja za njih.
Što se tiče praćenja vesti i društvenih dešavanja, deca se u apsolutnoj većini izjašnjavaju da prate vesti i trenutna društvena dešavanja (83,9%). To rade uglavnom putem interneta i internet portala (45%), potom društvenih mreža (34%), dok putem televizije i štampanih medija svega 21 odsto. Internetu i društvenim mrežama se najčešće okreću zbog njihove pristupačnosti, brzog dolaženja do potrebnih informacija, te mogućnosti selekcije i lakog odabira sadržaja koje će pratiti.
Kad smo decu pitali kako vide izveštavanje o deci i programe za decu u medijima, u većini su stava da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja koji bi njima bio zanimljiv, te da se deca često prikazuju kao žrtve/nasilnici, a da se uspesi dece zanemaruju i ne daje im se dovoljan medijski prostor.
Novi mediji
Svi srednjoškolci, učesnici istraživanja, svakodnevno koriste internet. Putem njega se najčešće informišu o društvenim pitanjima, komuniciraju sa drugima, a svi su aktivni makar na jednoj društvenoj mreži. Neznatna većina učenika (51,8%) se izjašnjava da su prisustvovali nekoj formi obuke (formalne/neformalne) za korišćenje interneta i društvenih mreža u okviru sistema obrazovanja, dok 48,2 odsto kaže da nisu, te da su informacije o bezbednosti na internetu dobili od roditelja, drugova/drugarica ili samostalno istražili. U večini (56,6%) smatraju da ne znaju dovoljno o korišćenju i zaštiti na društvenim mrežama i internetu, a svoj deci poručuju da je, prilikom korišćenja društvenih mreža i interneta prevashodno potrebno razmišljati o: bezbednosti i zaštiti identiteta, sadržaju koji dele i postavljaju, kao i da treba kritički preispitivati sve informacije na društvenim mrežama i internetu.
Preporuke posle ovog istraživanja su :
- Osnažiti radnike u obrazovanju i hitno uvesti obavezne programe medijske pismenosti, od najranijeg uzrasta.
- Uticati na predstavnike medija da kreiraju kvalitetniji sadržaj za decu i bolje informišu decu o važnim pitanjima.
- Zaštititi identitet dece u medijskom izveštavanju i striktnije sankcionisati kršenje dečijih prava u medijima.
- Pokrenuti široku javnu kampanju za informisanje roditelja o medijskoj pismenosti i zaštiti dece u digitalnom prostoru.
(Fotografija iz arhive JUGpressa)