LESKOVAC
U Leskovcu ima nekoliko uličnih svirača koji uglavnom svoj posao obavljaju u najprometnijim delovima grada, ispred Privrednog suda, na mostu prema Niškoj ulici ili pak u centralnom parku.
Nekoliko stanara zgrade blizu mosta u severnom bloku žalilo se JUGpressu da zbog uličnih svirača nemaju svoj popodnevni mir.
Kažu da njihova svirka iste melodije non stop smeta svima u zgradama, maloj deci, strima, bolesnim osobama .
U komunalnoj policiji kažu da ulične svirače tretiraju kao prosjake, pa iz zbog toga rasteruju i ne pišu prekršajne prijave, ali oni se odmah nakon prolaska komunalne policije vraćaju svom poslu. Po rečima načelnika komunalne policije Zorana Dojčinovića, ono što ulični svirači rade ne može da se tretira kao stvaranje buke, i da se zbog toga oni gone, već kao prosjačenje. „Oni obično nemaju ni lična dokumenta“, kaže Dojčinović.
On, medjutim, ne objašnjava zašto se onda ulični svirači ne tretiraju kao i drugi gradjani koji nemaju lične karte kod sebe, što je kažnjivo po zakonu.
Na naše pitanje da li je bilo pritužbi građana da ih svirači uznemiravaju, odnosno da im smeta buka koju prave, Dojčinović kaže da je njihovu intervenciju već petnaestak puta tražio, navodno, samo jedan te isti čovek (ime poznato redakciji) i da se niko drugi od građana nije požalio da mu smetaju ulični svirači.
Šta u ovakvoj situaciji učiniti, delikatno je pitanje, kaže.
S jedne strane, reč je o ljudima koji ipak nekim radom pokušavaju da zarade po koji dinar. S druge strane, ne bi smelo da im se dozvoli da borave ispred nekih važnih institucija, kao što je sud, razne institucije i slično, jer buka koju stvaraju može da ometa njihov rad.
U većim gradovima se to pitanje rešava tako što se gradskom odlukom određuje prostor gde oni mogu da nastupaju.
Tu se, međutim, radi o pravim umetnicima, pa je i logično stvoriti im uslove za rad. U manjim sredinama i u Leskovcu nije reč o takvoj pojavi, ono što ulični svirači rade je borba za opstanak i osnovnu egzistenciju, nikako ne i umetnost.
Dojčinović kaže da Leskovac nema većih problema sa problemom prosjačenja, sporadičnih slučajeva ima, ali ova pojava nikada nije dobila zabrinjavajuće razmere.
I kada dođe do problema, oni se uspešno rešavaju u saradnji sa Centrom za socijani rad. Inače, protiv prosjaka komunala policija može da podnese prekršaju prijavu, ali se ova mera u Leskovcu do sada nije primenjivala.
,,Deda sa dudukom,, je itekako problem jer ljudi nemaju mira dok duduk kresti ceo dan, vec celu godnu.Nije siromasan iz okolnog je sela i bezobrazan je i drzak,ljudi ga teraju,pa cak i mole da prestane bar malo sa bukom ,ko ne zvi blizu ne zna kako je kad moras detetu da dajes lek za glavobolju jer bolesno dete ne moze da trpi,ni u park da ga izvedes,to je bezosecajnost frulasa koji tako skuplja za alkohol,a ima para,a prosjacenje je zakonom kaznjivo,plus prodaja bez dozvole.
Verovatno neki likovi , koji imaju ozbiljnih problema oko vađenja lekarskog uverenja, mogu biti ti kojima smetaju ulični svirači.
Leskovac je po broju stanovnika (i u užem i u širem gradskom području) peti grad u Republici Srbiji. Na ovo podsećam zbog svih onih koji su kao što je to izgleda slučaj sa načelnikom komunalne policije Zoranom Dojčinovićem, došli u ovaj grad iz ko zna kojih “malih sredina”, pa su te svoje “male sredine” poneli sa sobom i od ovog našeg grada načinili jednu veliku “malu sredinu”.
I pored toga, brojke govore da Leskovac nikako nije i ne može biti “mala sredina” kako to tvrdi načelnik Dojčinović. Jer ako ne računamo Beograd, postoje još samo tri grada u Srbiji koja su veća od njega. Leskovac je dakle po svim parametrima veliki grad i tako mora i da izgleda. A to će se dogoditi tek onda kada svi oni koji rukovode važnim gradskim službama, budu vratili svoje “male sredine” tamo gde im je mesto. (E crko bih da ovo nisam rekao. 😀 )
A sad da se vrtim na temu.
U jednom gradu u okruženju (ne mnogo većem od Leskovca a nije čak ni glavni), studenti i đaci muzičke akademije i srednje muzičke škole, svakodnevno priređuju sjajne ulične performanse. Prilikom povratka sa nastave, oni obavezno odrade po neku “tezgu” na glavnom šetalištu. Violine i flaute prednjače. Pola sata, možda malo duže, tek koliko da u otvorenu kutiju od instrumenta upadne dovoljno sitniša za piće u obližnjem kafeu.
Pa jesu li oni prosjaci?
Znam da je pomalo preterano upoređivati simpatične studente konzeratorijuma sa ovim našim “solistima”, ali svrstavati u prosjake ljude koji ne pružaju ruku, niti su na bilo koji način navalentni, je prilično čudan rezon. A šta su onda one fino doterane devojke i mladići koji svakodnevno presreću Leskovčane ispred Robne kuće i preljubazno žicaju pare za navodno lečenje tamo neke, teško obolele dece i pritom mašu nekakvim “legitimacijama” i papirima? Ko je za njih nadležan? Oni izgleda nikome ne smetaju, a verovatno i imaju lične karte.
Sve dok su ciga sa harmonikom ispred Idee i deda sa dudukom u parku najveći komunalni problemi ovog pristojno velikog grada, on će biti samo i jedino “mala sredina”. Jer “mala sredina” nije pitanje velikih ili malih brojeva. “Mala sredina” je stanje duha!
https://youtu.be/p2l9c1KJFQA