Da li je cepanje zastave u predstavi umetnička sloboda ili krivično delo ?

LESKOVAC

(Politika)


Tužilaštvo nije pokrenulo postupak protiv Branislava Trifunovića, koji je glumeći u pozorišnom komadu „Pad” iscepao našu trobojku

Više javno tužilaštvo u Leskovcu nije pokrenulo postupak protiv glumca Branislava Trifunovića zato što je, igrajući u predstavi „Pad” u okviru Festivala mladih pozorišnih stvaralaca „Metamorfoza” u Leskovcu, iscepao srpsku zastavu. Kako je za „Politiku” rečeno, ovom tužilaštvu nije podneta nijedna krivična prijava protiv Trifunovića, te protiv njega nije pokrenut krivični postupak.

Predstava je priča o srpskim radnicima koji u teškim uslovima rade na neobezbeđenim gradilištima. Obraćajući se posle predstave, Trifunović je naveo da „u ime te zastave i pod tom zastavom ljudi ubijaju, kradu, lažu, varaju – dok se kunu u tu zastavu”.

„Moja zastava je čista i neisprljana, a njihova je lopovska. Oni su ubice što se mene tiče! E, to je ta zastava. Mi cepamo tu zastavu, jer se sve to radi pod zastavom Srbije i oni su kao patriote. Svako od tih ljudi može sa mnom na crtu, i niko od njih neće voleti ovu zemlju više od mene. Ovo što ste videli je čist patriotski čin i uvek će biti, jer oni prljaju tu zastavu, a ne ja”, rekao je Trifunović a preneli beogradski mediji.

Dok je stav nadležnog tužilaštva jasan, mišljenja sagovornika našeg lista da li u Trifunovićevom postupku ima elemenata krivičnog dela – su različita. Dok jedni smatraju da je glumac ovakvim postupkom prekršio zakon, drugi navode da na cepanje nacionalnog obeležja treba gledati kao na umetničku slobodu.

Ukoliko se dokaže da je Trifunović zastavu pocepao s umišljajem, odnosno da scenarista i reditelj ovaj detalj nisu predvideli kada je predstava nastajala, prema mišljenju Krste Bobota, advokata i bivšeg sudije, on bi mogao da odgovara za krivično delo povrede ugleda Srbije, za koje je predviđena novčana ili kazna zatvora do tri meseca.

On za naš list objašnjava da bi tužilac, ukoliko odluči da pokrene postupak zbog cepanja srpske zastave, mogao da se nađe na „klizavom terenu”.

„Ako se utvrdi da je glumac improvizovao scenu sa cepanjem srpske zastave, očigledan je njegov umišljaj da izloži poruzi državu Srbiju, pa samim tim postoje i elementi krivičnog dela. Ukoliko, pak, ova scena proizilazi iz onoga što su scenarista i reditelj predvideli, Trifunović bi mogao da se brani ovom činjenicom. Ukoliko bi se dokazala druga mogućnost, krivična odgovornost pretila bi scenaristi i reditelju, ali i samom glumcu, u okviru njegovog umišljaja”, navodi Bobot.

On objašnjava da u konkretnom slučaju može da se postavi i pitanje umetničke slobode, s obzirom na to da je zastava iscepana tokom predstave. Međutim, nameće se pitanje – koje su granice umetničke slobode. Svakako da to ne podrazumeva pravo na vršenje krivičnih dela. Zamislite da se napravi predstava u kojoj će Sveti Sava biti predstavljen kao homoseksualac ili papa kao lopov i prevarant – objašnjava Bobot i dodaje da je, u svakom slučaju, cepanje državne zastave neprihvatljivo, pa i u okviru umetničkog izražavanja.

Za razliku od Bobota, njegov kolega Predrag Vasović kaže da u postupcima glumca Branislava Trifunovića ne nalazi elemente bilo kog krivičnog dela, pa ni dela povrede ugleda Srbije.

„Zakon je tu jasan jer se u njemu navodi da se učinilac neće kazniti ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu. Reč je o postupku glumca, tokom pozorišne predstave, a to je umetnički čin i polje primene krivičnog zakonodavstva, u toj sferi, trebalo bi da bude vrlo suženo. Drugim rečima, glumci, reditelji, scenaristi ne bi smeli, ni pod kojim uslovima, da odgovaraju, odnosno budu izloženi krivičnom progonu zbog onoga što iznose (ili iznose njihovi likovi) u umetničkim delima. To pitanje je davno raspravljeno, tako da u demokratskim društvima nije ni moguće zamisliti da se o ovome vodi ozbiljna polemika. Interesantno je primetiti da naš krivični zakonik ne štiti samo ugled Srbije, već i ugled strane države ili međunarodne organizacije, što je po sebi afirmativno. Međutim, fakat je da se strane države i međunarodne organizacije javno izlažu poruzi, a da izostaje reakcija državnog tužilaštva. Umesto da se bavi glumcima i rediteljima, državno tužilaštvo bi trebalo da obrati pažnju na ove pojave – objašnjava Vasović.

Kad radikali pale zastave
Zbog paljenja američke zastave, Nemanja Šarović, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke pravosnažno je osuđen na mesec dana zatvora uslovno na godinu dana. Šarović je oglašen krivim za povredu ugleda strane države ili međunarodne organizacije.

Prvu presudu kojom je Šarović zbog ovog dela bio osuđen na godinu dana zatvora, Apelacioni sud je ukinuo i naložio da se proces ponovi. Zamenik predsednika SRS prvobitno je bio optužen za paljenje i zastava EU, NATO i Kosova na protestu povodom oslobađajuće presude Haškog tribunala bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju. U međuvremenu je tužilaštvo odustalo od optužbe za paljenje te tri zastave, jer to nisu države pa nema krivičnog dela.

I Šarovićev šef Vojislav Šešelj imao je sličan performans. On je 1. aprila 2015. godine ispred zgrade beogradske Palate pravde zapalio hrvatsku zastavu kao, kako je tada kazao, odgovor na poruke iz te zemlje o zahtevu za njegov povratak u Hag.

POKS: sraman čin
Pokret obnove Kraljevine Srbije osudio je juče kao sraman čin glumca Branislava Trifunovića koji je tokom predstave u Narodnom pozorištu u Leskovcu iscepao srpsku zastavu, navodeći da ne postoji politički, ideološki, niti bilo koji drugi razlog koji može da opravda cepanje zastave, prenosi Beta. Podsećajući da je javno izlaganje poruzi Srbije, njene zastave, grba ili himne, krivično delo pod nazivom povreda ugleda Srbije koja se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca, potpredsednik POKS Vojislav Mihailović je ocenio da će se slične stvari dešavati dok država ne reaguje i ne počne da primenjuje zakon.

6
Ostavite komentar

avatar
3 Tema komentara
3 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Najvise reakcija na komentar
Najvaznija tema
6 Autor komentara
Botkojeste, jesteKražaJugaTanja Skorasni komentari autora
  Prati  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
Kraža
Gost
Kraža

Da li je javno postavljanje ovakvog pitanja znak sveopšteg kulturološkog sunovrata ili koketiranje sa dekadentnim sistemom vrednosti?

Juga
Gost
Juga

I “Politika” je postala tabloid!

Bez stida i srama objavljuju laži i to na naslovnoj strani – da je glumac Bane Trifunović iscepao zastavu na sceni Narodnog pozorišta u Leskovcu. Istina je sledeća, jer sam posmatrao predstavu: Zastavu je rašila po šavovima, a ne iscepala, glumica Jelena u ulozi ćerke čiji je otac (Bane Trifunović) prethodno poginuo na gradilištu. Čak na sceni, prilikom rašivanja zastave, nije ga ni bilo, a kako bi kad je prethodno poginuo. Ćerka iz revolta to čini jer ne dobija nikakvu pomoć ni od koga.

Prepuna sala je 10 minuta aplaudirala protagonistima predstave, samim tim je rekla šta misli o predstavi i samoj sceni sa zastavom.

Bravo za Kokana Mladenovića, Baneta Trifunovića i ostale kreatore predstave.

jeste, jeste
Gost
jeste, jeste

Sad naucite krivo oljagane protagoniste da podnesu prijavu protiv leskovackih tabloida koji pisu rekla kazala a da nisu ni odgledali ni razumeli predstavu. Pa posle branite novinare. Jer i novinari mogu da budu bezobrazni, povrsni, neobjektivni, interesni, ako cemo posteno. Ovu ujdurmu je napravio jedan tabloid u Leskovcu. Ostali su mu poverovali, zato prvo tuziti leskovacki, pa sve ostale tabloide da bi se gorko kajali sto su poverovali leskovackom tabloidu, da dobro upamte kome ubuduce da nikad ne veruju, nego da licno provere.

Jeca
Gost
Jeca

Ajde polakom da sledimo splet dogadjaja.
1. Zastavu ne cepa Trifunovic, on je cak ni ne dodiruje, jer je mrtav u predstavi. Pa, kako da je cepa?
2. Zastavu RASIVA njegova mala cerka, dete,da bi sasila haljinu. I, tu je i kraj same pozorisne drame.Zastava se rasiva, a ne cepa.
3. Sve oko „cepanja zastave” je maslo novinara, koji zbog senzacije i da dobiju neki honorar, crkavicu, od beogradski tabloida proturili tu vest. Tako lazne vesti preplave Srbiju. Od laznog novinara,sta ocekivati, nego laznu vest. Nego, neka se opismene, i neka onda pocnu da pise za neke stvarno uljudne novine. Tabloidi i postoje da bi mogli kvazi novinati negde da iznose lazi,

Tanja
Gost
Tanja

Tačno tako! Trifunović ne dodiruje zastavu.

Botko
Gost
Botko

Taj “novinar” nije ni gledao predstavu, nego je prisustvovao razgovoru u holu pozorišta nakon predstave, pa zaključio na osnovu razgovora šta je bilo i sročio tekst.

Пpocтитутки Бишкeкa