Covid 19-bolest sa posla ili od kuće

BEOGRAD

Skorašnje izjave nekih zvaničnika o razboljevanju zdravstvenih radnika od Covida-19 glase da su se jedni, obično manji broj, razboleli na poslu, a većina kod kuće, što ne samo da mi je „zaparalo uši“, nego me je podsetila na večitu dilemu o bolestima koje nisu, ili još nisu priznate kao profesionalne, ali su, ili mogu biti u vezi sa radom.
U vezi sa bolestima koje izazivaju takvu dilemu, kao što su kardiovaskularne, zatim bolesti koštano-mišićnog sistema, pa i stres, postavila bih samo jedno pitanje za razmišljanje:
Koliko vremena provodimo u istom položaju tela, na poslu, a koliko kod kuće, i da li radeći neke uslovno rečeno kućne poslove, možemo da ih prekinemo odmah kad osetimo nelagodu i da se prepustimo odmoru i relaksaciji, a koliko je to isto moguće ostvariti na poslu?
Pretpostavljam da se slažemo u odgovorima, da tako nešto na poslu baš i nije moguće, svejedno da li je u pitanju rad za mašinom, na tekućoj traci ili su u pitanju administrativni poslovi, jer postoji ono nešto što nam nalaže da ostanemo i dalje u istom nelagodnom položaju: norma, kontrola brzine rada, rokovi, kao i stranke koje čekaju da budu primljene.
Ali o tome ćemo nekom drugom prilikom kada epidemija prođe, a sada da se vratimo na Covid-19 i zdravstvene radnike koji su se po rečima nekih zvaničnika razboleli kod kuće. Pokušavajući da nađem osnovu za takve njihove tvrdnje, prateći informacije u elektronskim medijima nailazila sam samo na one informacije koje ih demantuju i koje pre navode na to da su se zdravstveni radnici zarazili na svojim radnim mestima, jer je prosto nemoguće da je u nedostatku zdravstvenih radnika, zbog velikog odlaska na rad u inostranstvo (sećate se da je i administrativnom merom to zaustavljeno jer je postojala opasnost za zdravstveni sistem Srbije), i velikog opterećenja zdravstvenih radnika, jedan broj bio kod kuće gde se i zarazio. Pre će biti da su oni možda zarazili svoje ukućane prenoseći virus iz svojih radnih sredina.
U dnevnom listu Blic, od 29.03.2020. u članku “Zbog čega se lekari češće i teže razboljevaju od korona virusa?” , navodi se da se “zdravstveni radnici suočavaju sa povišenim rizikom od izlaganja infektivnim bolestima, uključujući i novi korona virus (Covid-19)”, što zvuči vrlo logično, jer kad se ne osećamo dobro idemo kod lekara da dijagnostikuje od čega bolujemo. Pre, posle i u trenucima dijagnostikovanja, kao i tokom lečenja, već smo se susreli i komunicirali sa raznim drugim zdravstvenim radnicima i drugim pacijentima, i procirkulisali kroz hodnike zdravstvenih ustanova, kao što i zdravstveni radnici međusobno komuniciraju i cirkulišu sa kraja na kraj zdravstvenih ustanova, što je sada verovatno bitno smanjeno, ali je pre proglašenja epidemije to sve postojalo u velikoj meri.
U prilog tome da su zdravstveni radnici gde god da rade više izloženi mogućnosti da se zaraze od Covida-19, govori i nova vest u istom dnevnom listu od 08.04.2020.: “Šest zaposlenih na Institutu za onkologiju i radiologiju i dva njihova pacijenta pozitivna su na COVID-19, saznaje “Blic”. (sa sajta https://www.blic.rs/…/korona-virus-na-institutu-za-…/1wymzsy; pristupljeno 09.04.2020.).
Takođe ne treba zaboraviti da za ovu, kao i druge infekcije postoji period inkubacije pa je moguće da se virus poneo sa posla a ispoljio kod kuće:
„Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.“ (citirano sa sajta https://covid19.rs; pristupljeno 09.04.2020.)
– sa sajta BelMedic: „Zabeleženi su retki slučajevi gde je inkubacioni period bio 24 dana.“
(https://www.belmedic.rs/edukacija/sve-o-virusu-korona; pristupljeno 09.04.2020.).
Takođe, još uvek nema tačnih podataka koliko dugo korona virus može da opstane van ljudskog tela, odnosno koliko je prisutan u spoljnoj sredini:
“Neke studije o drugim korona virusima, poput Sarsa i Mersa, pokazuju da oni mogu da opstanu na metalu, staklu i plastici čak devet dana, ukoliko se ove površine ne dezinfikuju. Nekad mogu da opstanu i 28 dana na niskim temperaturama.
Niltje van Doremalen, virološkinja koji radi na Američkom nacionalnom institutu za zdravlje i njene kolege iz Roki Mauntin laboratorije u Montani uradili su neke od prvih testova o tome koliko novi korona virus može da opstane na različitim površinama.
Studija koja je objavljena u stručnom časopisu Nju Ingland džurnal ov medicin pokazuje da virus može da opstane u kapljicama tri sata pošto se one iskašlju u vazduh. Male kapi – 30 puta manje nego širina ljudske dlake – mogu da ostanu nekoliko sati u vazduhu. (citirano sa sajta https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-51946769; pristupljeno 09.04.2020.)

Koliko vam se sada u svetlu prethodnih informacija, kao i u situaciji proglašene epidemije u Republici Srbiji, čini mogućim da su se zdravstveni radnici u nekim delovima Srbije, više zarazili u kućnim, nego u ustanovama gde su radili?
Stručnjaci za pandemiju su izjavili da je još uvek je nejasno zbog čega korona virus teže pogađa zdravstvene radnike nego druge obolele, ali da je moguće da je to zbog toga što su više u kontaktu sa zaraženima, od kojih neki zbog izostanka simptoma nisu ni znali da su zaraženi a neki su mislili da je u pitanju neka druga vrsta infekcije dok im Covid-19 nije dijagnostikovan.
U članku Korona virus: Šta je “viralno opterećenje” i zašto ugrožava zdravstvene radnike se navodi sledeći primer prenošenja zaraze: “Jedan pacijent na kom se vršio operativni zahvat u bolnici u Vuhanu, u Kini, zarazio je 14 zdravstvenih radnika još pre nego što je prvi put dobio temperaturu, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).” (sa sajta https://www.021.rs/…/Korona-virus-Sta-je-viralno-opterecenj…; pristupljeno 09.04.2020)
U istom članku se kaže da lekari i medicinske sestre puno oboljevaju zbog velike količine virusa kojima su bili izloženi jer su u veoma bliskom kontaktu sa ljudima koji mogu biti teško zaraženi i mogu imati mnogo virusa u svom telu (što bi moglo da znači da je dejstvo virusa kumulativno) i tako lakše i brže zaraziti drugu osobu.
I na kraju, umesto da se bavimo time gde se zdravstveni radnik zarazio, jer je najverovatnije da se zarazio na mestu rada, bolje je da se bavimo time kako da im pomognemo da budu bolje zaštićeni u ovoj situaciji, kada već nisu ranije (poznato je da su zdravstveni radnici u nekim ustanovama sami kupovali uniforme za rad, kao i da često akt o proceni rizika, kao ključni dokument za prevenciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nije prikazivao stvarno stanje).
Zato, pođimo putem teksta “Kako zaštititi zdravstvene radnike od asimptomatske infekcije korona virusom” gde između ostalog, piše: “Od vitalnog je značaja da se zaštite zdravstveni radnici ne samo kako bi se obezbedilo neprekidno lečenje pacijenata i kako bismo bili sigurni da oni ne prenose zarazu, već i kako bi se ti ljudi zbog njih samih i njihovih porodica zaštitili od bolesti.” (sa sajta https://www.belmedic.rs/…/kako-zastititi-zdravstvene-radnik…; pristupljeno 09.04.2020.)

Vera Kondić,
viši savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, zabranu diskriminacije i mobinga
UGS Nezavisnost

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Проститутки Бишкека
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x