Čobović: Autorska prava u novinarstvu se često krše

LESKOVAC

Jedini veštak u Srbiji u oblasti autorskih prava u medijima Zlatko Čobović rekao je za JUGpress  da  postoji „česta praksa kršenja autorskih prava u novinarstvu „ i predložio da je, najbolje, u takavim slučajevima, naći rešenje u medjusobnom dogovoru.

Praksa kršenja autorskih prava u novinarstu  u Srbiji se, dodao je, najčešće ogleda u prenošenju novinskih sadržaja bez navođenja autora i bez navođenja medija u kojima je taj tekst objavljen.

„ Po sudskoj praksi dozvoljeno je preuzeti maksimalno do jedne četvrtine teksta, uz obavezno navođenje autora i izvora informacija. Kod nas se često ta mera prevazilazi i ponekad se i celi tekstovi preuzimaju, i pri tome ne samo da se ne navodi ko je autor i koji je mediji, nego se navodi kao autor samo onaj mediji koji je preneo, koji je zapravo ukrao tekst“, objasnio je Čobović.

On je dodao da zaštitu autorskih prava uživaju rubrike, komentari.

„Izveštaji nisu autorsko delo, oni su  pregled činjenica,  koje su svima dostupne. Da bi jedno delo bilo autorsko mora da bude originalna tvorevina ljudskog duha, i mora da bude u originalnoj formi, da ima karakteristike koje nema izveštaj sa javnog skupa“, rekao je Čobović i dodao da je „izveštaj obavljanje zanatske delatnosti, tu nije bitno da li je prisutan jedan novinar, čovek ili redakcija, ili više njih, to je potpuno nebitno. Javno izveštavanje sa javnog događaja, dakle, nije autorsko delo“, zaključio je on.

Na pitanje kakvo je njegovo iskustvo,  zbog čega se najčešće traži vaše veštačenje i zbog čega se ljudi najčešće odlučuju da tuže Čobović je rekao da se od njega najčešće tražilo veštačenje u slučaju neisplaćenih honorara i autorske naknade.

„Tuži se,  takođe,  za neovlašćeno prenošenje, ne samo tekstova, nego i fotografija. Onaj ko prenosi fotografiju dužan je da naznači odakle prenosi i ko je autor. Obično se fotografija prenosi ili bez te naznake, ili se samo stavi naznaka onoga ko je preneo, a ne agencije ili autora koji su izvorni autori fotografije. To su najčešći slučajevi. Nešto manje se bez dozvole preuzimaju rubrike, a gotovo da nema komentara“, objasnio je on.

Čobović je dodao da je „uvreženo  da se preuzimaju teze iz komentara pa se napravi drugi komentar, drugim rečima, što komentar sam po sebi i jeste, autorsko delo, a to što je preuzeta ideja kao tema iz drugog komentara ne znači da je komentar prepisan, ako su te teze uobličene na poseban način koji je originalan, i koji je različit od komentara iz kojeg su uzete te teze“.

Samo prenošenje činjenica nije plagijat, kaže on i dodaj kako „mora da se sagleda cela suština dela, da li je narušen autorski habitus tog dela, na taj način na koji su prenete činjenice“.

„Prenošenje fotografije, činjenica, nekih podataka, to mehaničko prenošenje, nije plagijat“, ocenio je on.

On kao najzanimljiviji slučaj navodi jedan koji je u prvom stepenu na sudu ,  trajao oko 26 godina.

„ To je bilo po tužbi za kršenje autorskih prava oko autorstva za idejnu koncepciju jednog vrlo tiražnog ženskog časopisa. Autorka,  koja polaže pravo na idejnu koncepciju tog lista je tužila, međutim, zbog raznih reformi našeg pravosuđa, promene sudija, to je trajalo skoro 26 godina, u prvom stepenu“, objasnio je Čobović koji je bio deo ekipe veštaka.

„  Naš zadatak je bio da utvrdimo kolika je njena naknada za idejnu koncepciju, i da utvrdimo koliko je ona pretrpela štetu, zato što je 47 brojeva tog časopisa objavljivano, i u to vrlo velikom tiražu, pojedini brojevi su štampani i u 250-300.000 primeraka. Prema našoj proceni, za autorsku naknadu za njenu koncepciju, mi smo odredili iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti2, rekoa je Čobović i dodao da je , u ovom lsučaju, odredjena maksimalna dinarska protivvrednost, pošto je i tendencija Zakona o autorskom pravu maksimalna zaštita autora.

Posebno smo utvrdili, milion i 780 hiljada, iznos materijalne štete koju je ona pretrpela na taj način što je njena idejna koncepcija bez njenog odobrenja korišćena u 47 brojeva tog ženskog časopisa, kaže Čobović i dodaje da je „taj predmet završen u prvom stepenu „ i da misli da je sada , po žalbi izdavačke kuće,  u drugom stepenu.

Ima mnogo elemenata  koji se uzimaju u obzir prilikom veštačenja, objašnjava Čobović.

„ Ako je, recimo, novinski tekst u  pitanju, pa je zadatak da se utvrdi da li je penešen bez ovlašćenja, prvo utvrđujemo da li je reč o autorskom delu i onda da li je povređeno autorsko pravo. Ako je novinski tekst, onda se vodi računa o tome, pored ostalog, odakle je preuzet tekst, da li je to dnevna novina, ilustrovana, gde je plasiran taj tekst, koliko je veliki, da li je bio sa fotografijom. U nekim slučajevima treba da se utvrdi koliki je obim teksta preuzet, dozvoljeno je do 25 posto, uz označenje ko je autor, postoje metodi kako se to računa po broju karaktera“.

Čobović je veštak i za slučajeve plagijata koji su, kaže, sastavni deo autorskog prava“.

Njegova preporuka je da  sve što može da se rešava, da se rešava dogovorom, sporazumom pre suda.

„Da se ne ide na sud,  ako ne mora, jer ne samo što to dugo traje, nego su i troškovi ogromni. Svako veštačenje se plaća, na tužbu se plaća taksa, tu su i troškovi advokata, sastavljanje tužbe, odgovor na tužbu, troškovi izlaska na rasprave advokata“,  rekoa je Čobović koji upozorava i na dužinu čitavog procesa.

„Onda se može desiti da vi dobijete naknadu štete od recimo 50.000 dinara, ali vam sudski troškovi izađu na 150-200.000 dinara i to  nije racionalno“, poručio je on i dodao da „od  pre tri-četiri godine postoji mogućnost da se,  uz tužbu za kršenje autorskih prava,  priloži nalaz i mišljenje veštaka“.

„Tu se skraćuje postupak za pet-šest meseci i olakšava se sudu, i finansijski je to mnogo isplatljivije nego da se izađe tužbom pred sud, a onda sud da donese rešenje o veštačenju i onda da taj posao veštačenja krene, troškovi su za  oko 40 posto veći, a izgubi se najmanje šest meseci“, rekoa je Čobović i naveo da je cena jednog  advokatskog izlazka na ročište 16.000 dinara, a da su  , ukoliko  ima rasprava, to ogromni troškovi“ .

 

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Komentar je dakle autorsko delo!
Komentar je dakle autorsko delo!
7 godine pre

E pa znao sam ja da imam taj “habitus”, ali nisam znao da se tako zove. 😀

Student Privatnog
Student Privatnog
7 godine pre

A ja sam taj habitus na noge preležao. Svašta umeju da ti nađu u leskovačkoj bonici.