LESKOVAC
Kada bi se analizirali govori naših „narodnih predstavnika“ u leskovačkom parlamentu, koje strane reči se najčešće upotrebljavaju, siguran sam da bi pri samom vrhu bila grčka reč demagogija, koja se, „do bola“ kako bi rekli neki novi klinci, koristi i kad treba, a pogotovu kada ne treba. Njeno korišćenje, u većini slučajeva, da ne kažem uvek, je van konteksta, bez argumenata i mimo pravog značenja; što dovoljno govori o nivou obrazovanja leskovačkih parlamentaraca. Bar tako ja mnim. (Uzgred, racio, logika i metodsko obrazovanje se demonstriraju i upražnjavaju, a ne dokazuju tako što se izgovaraju i što će na njih da se isprazno poziva.) Inače grčka reč demagogija, ako bi konsultovali Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza, označava: vođenje naroda; zapravo zavođenje naroda; dok bi njeno izvorno, Aristotelovo tumačenje bilo: „Demagogija je oblik uspostavljanja demokratije, po kojoj dolazi do tiranije grupe ili pojedinca.“ Demagogija(od δῆμος „narod“ i ἄγειν „voditi“) se odnosi na političku strategiju s ciljem sticanja političke moći, preko apologije na uobičajene predrasude, bojazni i očekivanja jednog kolektiva ili društva. Tipična strategija demagoških govora je ostrašćena retorika i propaganda, kao i populizam.(Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy – odrednica political philosophy. Cambridge University Press 1995.1999. ISBN 84-460-0956-0). Ovo je, ne moje tumačenje reči demagogija nego Aristotelovo,idejnog tvorca pomenute reči, i Cambridge University. Kembridž, bato, Kembridž! Ajd sad, kažite da nije tačno; da vas čujem! A, šta je? Mukla tišina, gospodo „vašarski umetnici.“
Pitaćete se: Zašto ovo pišem? Polako, ne trčite pred rudu. Sve u svoje vreme. Prvo i osnovno, ovim svojim tekstom ne želim nikoga da uvredim, jer mi to nije namera. Kada nekoga želite, iz čistog mira, da vređate onda ne govorite istinu, onda iznosite bezočne laži. Iznositi laži tj. neistine i vređati bilo koga nije moje vjerujju, a pogotovo što takva vrsta autorskog teksta nipočemu ne bi odgovara novinarskom kodeksu i uređivačkoj politici Nova naša reč, kao novine čiji je vlasnik i osnivač organizacija civilnog društva. Ove ograde stavljam u tekstu samo i radi napomena da mediji čiji su vlasnici organizacije civilnog društva u mnogo čemu se razlikuju od ostalih tabloidnih medija. E, sada da pređem na obraćanje građanstvu Leskovca.
Čitam ovih dana, za direktne televizijske prenose nemam „prten stomak“, vrlo izcrpne izveštaje na e-portalu Jugpres-u i u novine Nova naša reč o javnoj i skupštinskoj raspravi nacrta budžeta grada Leskovca za 2017.godinu. Čitam i ne mogu da verujem, pa se krstom krstim i posipam svetenom vodicom, kako, bre, može da gospodaru i prvom građaninu Leskovca, a i šire “padne roletna“ i da svaku kritiku upućenu, od strane opozicije, na način trošenja naših para- građana Leskovca, a izkazanu kroz Budžet, omalovaži i krsti toliko „lepom“ rečju – demagogija. Pa, ne samo Gradonačelnik, nego, da se udvori i neizostane već da se istakne, i načelnik za finansije, narečeni Dalibor T. Zar nema, za ime Boga, neka druga reč kojom bi Gradonačelnik osporavao iznesene kritike opozicije na tako skockan i formulisan Budžet? Ti stari radikalski izumi: retorika vređenja i omalovažavanja, koji potiru opšte ljudsko značenje i vanvremensko važenje utuka na kritike (gde se vređanje i omalovažavanje ne uzdižu u sferu prihvatljivog političkog dijaloga), samo dovodi do omrza i stvara netrpeljivost između odbornika stranaka na vlasti i opozicije, ali i građana Leskovca. Korišćenje takve retorike i vokabulara: ko se drzne kritike ide u blato, za koju sam mislio da su davno prošlo vreme, neprimerno je leskovačkom parlamentu; takav palanački makijavelizam i palanačka arogancija bez pokrića dovodi, sestre moje slatke i braćo u Hristu, do MOTKI! Bez prideva. Prvi građanin Leskovca mora da zna da u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima OUN u članu 19. piše: “Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.“ I Evropska konvencija o ljudskim pravima, u odeljku 3 – Garantovana prava i slobode – u članu 10. govori o sloboda izražavanja. Ko ove odredbe prekrši – napipa Strazburg. Samo da se zna. Međutim, samo da se zna: pre više od 2.500 godina Atinjani su svoju želju da osvoje Melos opravdali izrekom: „Pitanje prava se postavlja samo među ravnopravnima. Inače, jaki čine ono što im se može, a slabi trpe ono što moraju.” Ali, , nezaboravite gospodo na vlasti, kolo sreće se okreće! O tome govori i poznati sistem Overtonovog prozora: „Sve ono što počne kao pravo kasnije se nameće kao norma, da bi preraslo u totalitarni sistem koji vrši prinudu na sve ostale da ne samo prihvate već i slede taj model.“ Mislite o tome!
Idemo dalje! Prilikom javne rasprave o Nacrtu budžetu grada Leskovca za 2017.god. Gradonačelnik je podužu, iscrpnu i stručnu kritiku predloženog budžeta, od strane doktora ekonomskih nauka i dugogodišnjeg direktora leskovačke filijale ugledne svetske banke, okarakterisao kao političku promociju pol.str.Dveri, čiji je on potpredsednik i prorokovao da ta stranka neće na sledećim parlamentarnim izborima pređi cenzus. „Cvetanović je na ovo podsetio Predgraga Mitrovića da njegova stranka Dveri nije ušla u loklani parlement, „niti će to ikada moći“ Ili pak, Gradonačelnikov odgovor na kritike nacrta budžeta od strane člana Saveta za razvoj grada: „Gradonačelnik Cvetanović je odgovorio da je gradu potreban stručni tim, „ali da u njemu sigurno neće biti Đorđević“, naglasio da je Đorđević decenijama unazad bio na raznim funkcijama i postavio pitanje zbog čega nije sproveo ono što zamera sadašnjoj vlasti.“ Dok kritikujete Nacrt budžeta, jedini dobijeni odgovor biće, zajedljivo: nećeš preći cenzus, nećeš biti u Savetu, što me veoma podseća na uličarsko-šibicarsku tvrdnju, kada na obrazloženu kritiku, dobijete nebulozan odgovor:„Majka ti je kurva!!“ Svaka dalja pristojna komunikacija i ravnopravni dijalog tu moraju prestati.
Ponoviću hiljaditi put, ponavljaću i ponavljati – svako može da kritikuje: i cepeni i celi; i mladi i stari, i žensko i muško;pametni i glupi; pedofili, homofili, homofobi, čedomorci, lopovi, razbojnici, serijske ubice, secikese; i pismeni i nepismeni; pederi i lejzbejke; i beli, i crni, i žuti i crveni;školovani i neškolovani; makroi, žigola i prostitutke, pa čak i političari. Međutim, mora da se stavi na znanje građanstvu Leskovca, njegovim političkim vođama, a posebno leskovačkim odbornicima da je kondicio sine kva non svakog dijaloga: Važno je šta se kaže, a ne ko To kaže! Nema li toga nema ni ravnopravnog dijaloga, bez obzira što je politika samo balans moći. Jak može sve, slab ne može ništa ili skoro ništa. Pri takvom odnosu snaga, nije ni čudno da Gradonačelnik komotno i komforno vređa i omaložava opoziciju zbog beningnih kritika Nacrta budžeta. Zato smo mi i dalje „divlje društvo“, kome su vodeći ljudi Leskovca predvodnici.
Advokat opozicionih stranaka, a pogotovu DS i Dveri o kojima mislim sve najgore, nisam, niti to hoću da budem. Niti sam Savest grada, a još manje njegovo Nedremano oko. Taman posla. Ma, jok more. Idi, begaj! Samo branim elementarne principe, postulate ravnopravnog, slobodnog i pristojnog dijaloga. Sigurno se pitate: što baš ja? Pa, tako mi došlo! A, što da ne? Znate ono Kazancakisovo: „Ne nadam se ničemu, ne plašim se ničega, slobodan sam“; posao mi ne treba, nemam kog da zapošljavam, pišem ono što hoću i šta mi je volja. Omnia mea mecum porto!
Samo da znate dragi čitaoci da nisam ličan, nego je politika u našem Leskovcu potpuno personalizovana i vrti se samo oko jednog čoveka – što nije dobro ni za naš grad, ni za njega samog. To što imam malo stečenog obrazovanje, i kakav-takav intelekt podrazumeva da ne ćutim o onome što vređa moj zdrav razum i osećanje morala, ali i kristalno jasno saznanje, da: Džaba krečim! Ako sam, nedaj Bože, nekog uvredio, ja mu se, iz dna duše izvinjavam i molim za oproštaj.
PS. Čika Jova Zmaj piše u sedamdesetim godinama 19 veka tekst koji kao da je pisan danas: „ Učiću se ćutanju da mi bude dika, slobodu ću izbrisat’ iz moga rečnika.Ako j’ dužnost građanska, hranići se travom, naučiću klimati prepokornom glavom, i kurjuk ću oplesti, k’o u mandarina, i srkaću samo slast zvaničnih novina. Nećete me videti da se na što durim, kad opazim nepravdu, ja ću da zažmurim. Kad ministri namignu, leći ću da spavam, a u snu ću šaptati: “Ja se pokoravam!“ Dok ne reknu: „Ustani!“ – donde ustat'neću, zapovede l’ da umrem, dobro, i umreću…“ Mislite o ovome!
dr Vjačeslav Nešić

EH, TA – D E M A G O G I J A