LESKOVAC

Na teritoriji grada Leskovca postoji 139 mesnih zajednica, što je verovatno najveći broj koji ima neka opština ili grad u Srbiji. Milan Popović, šef Odeljenja za opštu upravu i zajedničke poslove, podseća da su mesne zajednice na teritoriji grada Leskovca obrazovane Odlukom Skupštine grada o obrazovanju mesnih zajednica, a istom Odlukom su jasno definisani poslovi mesne zajednice.

Svaka mesna zajednica je nezavisno, posebno pravno lice koje ima svoj pečat, svoj poslovnik, svoj statut i broji od 5 do 11 članova, u zavisnosti od broja birača. Ovlašćeno lice u pravnom licu je predsednik saveta mesne zajednice, a sam savet rukovodi mesnom zajednicom. Svi saveti mesnih zajednica birani su neposredno na redovnim izborima od strane građana i imaju pravo da raspolažu sredstvima koja dobijaju od grada Leskovca.

Što se tiče 2025. godine, iz budžeta grada Leskovca je u toj godini za rad svih 139 mesnih zajednica opredeljeno 65 miliona dinara. Popović kaže da mesne zajednice imaju obavezu da usvoje finansijske planove, na šta saglasnost mora da da Gradsko veće. Sami saveti donose odluku o trošenju novca osluškujući potrebe građana na terenu, a sredstva se troše kroz obavezno donošenie odluke na sednici saveta i kontrolu na koji način ta sredstva troši, jer je savet, kao posredno pravno lice, odgovoran za trošenje tih sredstava pred građanima i pred ostalim organima.

Finansijski planovi mesnih zajednica su javni, građani mogu da ih vide na zvaničnoj internet stranici Grada Leskovca, odnosno može se videti sa koliko sredstava raspolaže pojedina mesna zajednica. Na sajtu grada takođe se mogu videti i završni računi, usvojeni od strane saveta, tako da je transparentan i način na koji je potrošen novac.

Utrošena sredstva se pravdaju na sedam različitih finansijskih konta:

• Stalni troškovi: tu spadaju troškovi telefonije, struje, interneta, vode, ukoliko mesna zajednica posebno ugovori neku uslugu (tipa potrošnja električne energije), ali se to ne odnosi na uličnu rasvetu kao što je bilo nekada. Takav način je bio doveo do blokiranja računa mesnih zajednica jer nisu plaćali uličnu rasvetu, pa je bilo problema u funkcionisanju. Sada je to otklonjeno, račune je grad izmirio, ali i preuzeo obavezu plaćanja.
• Specijalizovane usluge: nemaju sve mesne zajednice ovaj konto. To ima, npr. MZ Vučje, koja ima obavezu plaćanja i regulisanja obaveza na kupalištu, ili eventualno mesne zajednice koje imaju potrebu za nekom geodetskom uslugom.
• Tekuće popravke i održavanje: to je širok spektar, a tu spadaju sve tekuće popravke objekta mesne zajednice (krečenje, farbanje, sanacija), tekuće održavanje ulica, puteva, igrališta, dečjeg mobilijara — odnosno za tekuće popravke i održavanje onoga što već postoji.
• Materijal: omogućava da se nabavi građevinski materijal kao što je cement, pesak ili nešto što je potrebno za tekuće popravke i održavanje.
• Novčane kazne po rešenju sudova: predviđa, samo ime kaže, plaćanje eventualnih kazni. Vuku se neki recidivi iz prošlosti, sitni, ali u suštini tu ne odlazi veći novac.
• Mašine i oprema: odnosi se na kancelarijski materijal i opremu (stolovi, stolice, računarska oprema), sve što ulazi u popis i postaje osnovno sredstvo.
• Ostale nekretnine i oprema: širok konto gde se većinom radi održavanje mobilijara i igrališta, ali i eventualna ugradnja novih elemenata, kao što su golovi, koš-table, klackalice i slično.

I ovaj konto se evidentira i ulazi u popisne knjige na kraju godine, a na kraju godine se podnosi i završni račun. Rok za podnošenje završnog računa je 30. mart.

Popović pojašnjava da svaki savet mesne zajednice podnosi finansijski izveštaj o trošenju sredstava po kontima, gde se navodi šta je urađeno i kako je urađeno, u kratkim crtama po kontima. Taj finansijski izveštaj usvaja Gradsko veće, koje je i zaduženo za kontrolu trošenja sredstava od strane mesnih zajednica. Do sada su svi izveštaji usvajani, ali ako bi se, hipotetički, desilo da se neki izveštaj ne usvoji, ta mesna zajednica u narednoj godini ne bi mogla da troši sredstva. Ukoliko se ne dostavi završni račun na vreme, što je zakonska obaveza, plaćaju se kazne, a to ide po automatizmu. I u ovom slučaju mesna zajednica bi bila onemogućena da troši sredstva u narednoj godini.

Što se tiče utrošenog novca od planiranih 65 miliona dinara u 2025. godini, izvršenje je bilo preko 80%. U pomenutoj 2025. godini četiri mesne zajednice nisu potrošile ni jedan dinar, dok je par njih imalo mizeran utrošak koji nije prešao deset dinara. Popović pojašnjava da grad ne može da utiče na to kako će mesne zajednice da troši novac, nego da su to njihove samostalne odluke, a onaj novac koji se ne potroši ostaje u budžetu grada.

„Mi imamo razgovore sa njima, otvori se diskusija, ali saveti mesnih zajednica su neposredno birani na izborima od strane građana. Mi nemamo polugu da nametnemo nekom kako će i koje odluke da donosi. To nam nije dozvoljeno, oni su rukovodstvo te mesne zajednice, oni donose odluke. Neki obrazlažu da ne mogu da stignu, neki obrazlažu da možda imaju potrebu, pa nemaju potrebu — jednostavno, to je individualna stvar, u to se ne mešamo. Realizacija nije tako loša, ima pomaka, dobro je što svih 139 mesnih zajednica ima novac, dobro je što su sve razblokirane u odnosu na raniji period i stavljene na stabilne finansijske noge, što jeste obaveza grada i Gradske uprave, a kako će oni dalje da se ponašaju, u to nemamo ovlašćenje da ulazimo.”

Jedno su planovi, ali praktični rad je nešto drugo — može da se desi nešto neplanirano, da mesna zajednica treba da uloži novac u nešto što nije predvidela. U tom slučaju, kaže Popović, uvek postoji rebalans.

„Oni podnose zahtev, a ako postoje sredstva u budžetu, mogu se obezbediti i dodatna sredstva. Može da se dogodi da se, ukoliko je neka mesna zajednica utrošila manje novca od planiranog, njihov novac usmeri kod neke koja ima stvarnu i realnu potrebu. Suština je da mesna zajednica blagovremeno podnese zahtev i da to jednostavno struka, u zavisnosti od sredstava u budžetu, razmatra. Onda to ponovo ide do nivoa Gradskog veća, gde se radi Predlog izmene i dopune finansijskog plana, i onda oni mogu da troše taj novac. Mislim da smo u 2025. godini imali 2–3 takve izmene, zavisno od potreba.”

Saveti mesnih zajednica se trude da novac najviše ulažu u sitniju putnu infrastrukturu — sređuju i pošljunčavaju puteve, malo pritežu objekte, okreče ih, urade fasadu, srede unutrašnjost. U poslednje vreme su počeli pomalo da kupuju i opremu — sto, stolicu — kako bi mogli pristojno da organizuju sastanak, jer su neke prioritetnije stvari već sredili.

„Mogu da kažem da je dosta objekata mesnih zajednica poslednjih godina sređeno i vidi se da uz pomoć ovih malih sredstava ima pomaka nabolje. Recimo, da krenemo od gradskih mesnih zajednica: Moša Pijade je kompletno sređena, utegnuta, zatim Hisar, Marko Crni, Veternica, Kosta Stamenković, Veljko Vlahović, pa Vinarce, Brestovac, Pečenjevce, itd. Gledali smo da u svakom većem mestu, pored grada, kao i u seoskim sredinama, zajedno sa savetima utegnemo objekte, da ti objekti pristojno izgledaju, da ljudi mogu da odu, drže sastanak i popričaju sa savetom i predsednikom.

Paralelno sa tim, mi kao grad finansiramo i ulažemo u objekte mesnih kancelarija. Negde su nam u istom objektu i mesna zajednica i mesna kancelarija, naročito u većim mestima.”

Popović dodaje da su sve gradske mesne zajednice bukvalno obnovljene, sređene, okrečene, zamenjeni su nameštaj, podovi i toaleti, a sve to je bilo staro po 20, 30, pa i 40 godina. On primećuje i da ima pomaka u saradnji između građana i mesnih zajednica:

„Mi smo, sređivanjem tih prostorija, otvorili taj prostor za ljude. Građani dolaze, posebno u ovim većim sredinama, razmenjuju mišljenja, a mnogo dopisa stigne ispred saveta neke mesne zajednice za rešavanje problema koji su u ingerenciji grada ili države — obično je to vezano za infrastrukturu, čišćenje kanala, vodotokova itd. Mnogo inicijativa stigne odatle, pa nadležne gradske službe to uvaže i onda jednostavno ima pomaka. Tu se vidi da građanin prvo ode do svoje mesne zajednice, daje informaciju predsedniku ili savetu šta je problem, a onda savet ide dalje. Imamo dosta dopisa i tu postoji dobra komunikacija. Mislim da je u Leskovcu dobro razvijena mesna samouprava, a to je i definisano Zakonom o lokalnoj samoupravi.” kaže Popović.

Ekipa JUGpressa

Ovaj sadrzaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izrazavaju stavove organa koji je dodelio sredstva