Bezbednost lokalnih novinarki: Koja je cena profesionalnog izveštavanja

KRAGUJEVAC

Srbija spada među pet zemalja sa najvišim brojem napada na novinare/ke u Evropi, prema novom izveštaju Saveta Evrope objavljenom dan nakon napada na novinarku Vericu Marinčić iz Inđije.

Pored novinara i novinarki iz Rusije, Francuske, Turske i Italije, novinarima i novinarkama u Srbiji su najviše ugroženi bezbednost i integritet usled visokog broja napada, pokazuje novi izveštaj Saveta Evrope „Sloboda medija u Evropi: Vreme je za preokret”, a prenosi Glas Amerike.

Tema bezbednosti novinara i novinarki u Srbiji pokrenula se prošle nedelje na društvenim mrežama, nakon što je N1 objavio snimak na kome se vidi da pripadnik obezbeđenja fizički isteruje iz zgrade novinarku portala IN Medija iz Inđije Vericu Marinčić, koja je želela da prisustvuje sastanku povodom protesta meštana zbog ukidanja železničke stanice u Čortanovcima.

Obezbeđenje Opštine Inđija izbacilo novinarku iz zfrade- snimak Instagram

„Sreća je što je novinarka Vanja Đurić sa N1 bila tu da to snimi, jer svaki put kada prijavite napad oni vas pitaju da slučajno nemate i snimak. Ako nemate snimak da to potvrdi, vi automatski lažete. U tom trenutku oči Vanje Đurić su bile jedine dobronamerne tamo, dok su ostali samo gledali. Vanja i ja se ne poznajemo, mi smo samo koleginice i ta podrška mi mnogo znači”, objašnjava Marinčić.                                                                                         Foto: Verica Marinčić

Dodaje da je ovako nešto očekivala, samo nije znala kada će se desiti. U ovom događaju novinarka prepoznaje i seksizam.

„Stvarni broj napada na novinare je u Srbiji verovatno i viši nego što to pokazuje statistika. Ljudi iz malih sredina se boje da reaguju kako ne bi izbio još veći problem. Mislim da postoji posebna odbojnost prema ženama. Samim tim smatram da to muškarcu ne bi uradili”, kaže novinarka Verica Marinčić.

Dodaje da je podnela krivičnu prijavu, ali da očekuje da će ispasti da je „samu sebe izgurala napolje”.

Podrška novinarkama od strane institucija najčešće izostaje

Da su medijske radnice u nezavidnom položaju u odnosu na kolege, uglavnom zato što se njihove odluke i rad procenjuju sa rodnih pozicija, zato što su izložene seksističkim i mizoginim komentarima, onlajn nasilju i govoru mržnje, pokazuje i istraživanje Lokal presa „Uloga i položaj žena u lokalnim medijima”. U izveštaju se navodi da podrška nadležnih institucija, republičkih i lokalnih, i postojećih mehanizama za zaštitu žena, medijskih sloboda i prava, najčešće izostane kada se nađu u takvim situacijama.

„U proseku imamo četiri do pet spornih situacija mesečno. Kada procenimo da ima elemenata za dalje postupanje, ili mi sami nešto preduzmemo, ili posavetujemo novinare i novinarke da se obrate Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara”, navodi advokat Lokal presa Dragan Lazarević.

Vrlo je teško uraditi nešto, posebno kad su u pitanju lokalne sredine, naglašava advokat Lazarević.

„Najčešće je u pitanju krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Kada je novinar u pitanju, tužilaštvo mora da pokrene krivični postupak. Tužioci, pogotovo na lokalu, najčešće kažu da tu nema krivičnog dela. Novinar u toj situaciji može da uradi vrlo malo. Mi na razne načine pokušavamo da nešto uradimo, ali nažalost su nam tu vezane ruke”, dodaje sagovornik.

Glavna i odgovorna urednica Jugpresa i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara Ljiljana Stojanović kaže da je još 2003. ili 2004. doživela fizički napad na događaju koji je pratila. Objašnjava da je i nakon toga imala različite vrste pretnji, ali da zbog toga nije posustala i da nikada nije cenzurisala svoje tekstove.

„Shvatila sam da moram sama da se štitim u većini slučajeva, i da sama moram da organizujem mrežu od različitih ljudi koja može da mi pomogne u slučaju opasnosti da se tako nešto opet dogodi. Naravno, nikad ne možete biti zaštićeni. Svesni ste da neko uvek može da vas sretne na ulici i da vas kasnije maltretira. Da ne govorim o javnim službenicima i političarima koji to rade, a plaćeni su novcem svih građana, jer im se ne dopada tekst koji ste napisali ili su dobili naređenje. Ako se novinarstvom bavite profesionalno, bez političkih uticaja i kontrole, morate da računate na takve stvari”, kaže Stojanović.                                                                                      Foto: Ljiljana Stojanović

Zbog svog angažovanja u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara u slučaju Kantar, novinarka Stojanović ima policijsku pratnju, dodeljenu po proceni policije i na zahtev Stalne radne grupe. Smatra da institucije nisu dovoljno senzibilisane za probleme medijskih  radnika i radnica.

„Policija prilično brzo reaguje, ali se predmeti zaglave negde u tužilaštvu. Ne kažem da je razlog neka zla namera, mislim da je isključivo do nesenzibilisanosti za probleme koji imaju mediji. Nije isto kada se nešto kaže običnom građaninu i nekom ko radi u medijima, jer postoje ljudi koji to doživljavaju kao mogućnost da napadnu novinare. Mislim da zaposleni u tužilaštvu i sudovima nekad ne razumeju zašto se mi osećamo ugroženo”, objašnjava Stojanović.

Da su lokalne novinarke najugroženija kategorija medijskih radnika i radnica, pokazuje i izveštaj Lokal presa. Dugotrajna izloženost nasilju i pritisku, visok stepen prisutnosti stereotipa na lokalu, nečinjenje ili nedovoljno činjenje državnih organa, manjak empatije i solidarnosti, niska zarada, strah od gubitka posla i neregulisano radno vreme, navode se kao faktori koji lokalne novinarke svrstavaju u ovu kategoriju.

Pretnje u digitalnom okruženju: Igra rečima presudna za ishod prijave?

Novinarke se često susreću sa uvredama zasnovanim na rodnim stereotipima, a neretko se u digitalnoj sferi karakterišu kao „glupe“, „neznalice“, „gadne“, „kurve“ i kao neko ko bi „trebalo da rađa umesto da misli“, pokazuje izveštaj BIRN-a i NUNS-a „Bezbednost novinara u digitalnom okruženju”, objavljen prošle godine.

Novinari/ke i urednici/e lokalnih medija koji su govorili za potrebe ovog istraživanja kažu da se pretnje na društvenim mrežama prelivaju u „stvarni svet“ i da se kreću u rasponu od „dobronamernih“ saveta novinarima/kama da pripaze o čemu pišu, pa do fizičkog praćenja.

Međutim, čak i kada bi se pomislilo da su pretnje medijskim radnicima i radnicama u digitalnom okruženju očigledne za institucije, to ne mora da bude slučaj.

„Konstrukcija rečenice je najčešće presudna. Smatra se da je rečenica: „Otkinuću ti glavu“ ugrožavanje sigurnosti, dok se rečenica: „Trebalo bi ti otkinuti glavu“ tretira kao konstatacija, i da tu ne postoji delo ugrožavanja sigurnosti. Mislim da se takve konstrukcije koriste vrlo ciljano, jer to su ljudi koji znaju za te razlike i stavove naših sudova. To je vrlo otežavajuća okolnost, ali mislim da je vrlo teško promeniti takve stavove sudova, jer to ne bi odgovaralo ni strukturama na vlasti”, objašnjava advokat Lokal presa Dragan Lazarević.

Zbog pretnji na društvenim mrežama, upozorenjima na radnom mestu, izloženosti bliskih osoba fizičkom ili onlajn nasilju, čak 88 odsto lokalnih novinarki je za istraživanje Lokal presa navelo da oseća depresiju, stres ili anksioznost zbog posla kojim se bavi.

Pretnje po bezbednost prate veliki ekonomski pritisci na male lokalne medije

Ljiljana Stojanović je u novinarstvu još od srednje škole. Kako kaže, poslednjih godina pomišljala je da „sve ovo više ne vredi”, pogotovo zbog ekonomskih pritisaka koje je imala njena redakcija.

„Imala sam takve misli ne toliko zbog pretnji po bezbednost, već više zbog ekonomskih pritisaka. Dešava se da, zato što radite svoj posao onako kako treba da se radi – u javnom interesu, vaši projekti se odbijaju na konkursima za sufinansiranje medija sa nekakvim glupavim objašnjenjem koje vrlo jasno pokazuje šta je problem. Mi zbog rubrike „Građani javljaju“ tri godine nismo dobili ni dinar na konkursima u Leskovcu. Sada Jugpres dobija najmanje para na konkursima u Leskovcu. Kada pogledate kako se dele pare građana, vidite da ih dobijaju nepostojeći mediji, mediji koji svoje sadržaje ne ažuriraju mesecima”, objašnjava Stojanović.

Urpkos svim pretnjama i ekonomskim problemima koje je doživela, Ljiljana Stojanović želi da dočeka penziju u novinarstvu, pa da se njime bavi i tokom penzije.

„ Stvarno verujem da je novinarstvo jedna vrlo časna i važna profesija, i da je vrlo važan kontrolni faktor u društvu. Ko jednom uđe u novinarske vode, vrlo je teško da izađe iz njih – to je skoro nemoguća misija”,  smatra Stojanović.

Autorka: Milica Mihajlović-Lokal pres

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare