Aleksandru Jovanoviću nagrada “Nikolaj Timčenko”

LESKOVAC

Ovogodišnja nagrada Zadužbine „Nikolaj Timčenko“ za najbolju knjigu iz oblasti nauke i književnosti dodeljena je Aleksandru Jovanoviću za knjigu „Stih i pamćenje“ o poeziji i poetici Milosava Tešića.

Profesorka Biljana Mičić, u ime žirija, kaže da je nagrada dodeljena Jovanoviću jer „radi to na jedan vrlo prijemčljiv način, tu je on okupio svoje studije, tu su se našli i intervju. Dakle, njegovi poetički razgovori sa pesnikom, a knjigu zaokružuje biografija Milosava Tešića, gde se na neki način ukršta i prepliće ono što su poetički podaci i ono što su biografski podaci. Ova knjigu bi mnogima mogla poslužiti kao uzor umetnosti tumačenja i vrednovanja, ispunivši time osnovni zadatak, da služi nacionalnoj poeziji i njenim najboljim delima.“

Nagrađeni autor Aleksandar Jovanović kaže da je za tumača poezije veoma važno da bude u nekoj vrsti dodira, druženja i prijateljstva sa velikim pesnicima i sa onima o kojima piše i sa onima o kojima ne piše.

„Ne treba mu to zato da bi mu oni pojašnjavali šta su napisali, mada je i to korisno, jer pesnici su možda veoma dobro obavešteni o svome delu, ali nikad ni to ne treba uzimati zdravo za gotovo. Važno je o tim razgovorima se nekako i svojim razumevanjem, čitanjem, intuisicijom, blagonaklonošću pesnika, približite onom duhovnom jezgru iz kojeg potiče njihova poezija. Onda vam je malo lakše da razumete razne nijanse. Važno je i da se oslobodite nekog straha, da slobodno uđete u tu poeziju, ali ne strahopoštovanjem, nego samo sa poštovanjem. Ja pomišljam na one zabeleške NIkolaja Timčenka o Vasku Popu, jer je Vasko Popa na neki način držao gotovo sve svoje tumače, osim dvojice ili trojice, na distanci, pogotovu ljude koji nisu stalno živeli u Beogradu,“ rekao je ovogodišnji laureat.

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Steva Popov
Steva Popov
5 godine pre

Смешно! Ово је пример злоупотребе имена Никоја Тимченка. Добитник награде је ово добио по пријатељској линији шуровања са председником Задужбине Николај Тимченко, сујетним и малим човеком Јов. Пејчићем. На принципу: ја теби, ти мени! Иначе, награђена књига је збирка рестлова и празних наклапања и представља пример како нипошто не би требало тумачити поезију. То је антипропаганда књижевне критике и науке о књижевности. Ово није заслужило да буде објављено, а не да још буде и награђено. Срамота!