RAMOSARDA: JUGPRESS 28 NOVEMBAR, 2022

LESKOVAC-VRANJE-NIŠ

Hasaripnasiri ekonomsko rig taro penzionerija sa po bilachi ekonomsko

sitacija ani savi dživdinena o bućarn, enormno bari ekonomsko razlika

maškari bucharni hem angluni klasa, prastandoj buljaripe o čororipe, ko akava 

dikljarde okola so lelje i anketa tari Regionalno informativno agencija 

JUGpress ko uticaj i inflacija ko dživdipe manušengoro.

Po baro numero kola lelje i anketa ramosarde da zbog i inflacija nakhavena o hajbe.

Dominantno i o stav da taro akala problemija hari vaćeripe ano javnost, 

ki rig ako dikhelape olengoro realno markiriba.

Ki kupa o numero manušengoro ki anketa ćak  81,4% dindja lafi da tari pli plata

našti te dživdinen šukar, dok 96,3% dindja godi so sa barjona o cene kola trenutno nakhavaja

na pratini o barjariba o plate.

Ko osnov ko baripipe ko akala odgovorija šaj te predpostavina da

saopšto kvaliteti taro dživdipe buder pučavne nakhavena bilache 

ki sa po bilachi ekonosko sitacija ki phuv hem ki lumija.

Pučljam amare ramosarden da li i potrošnja taro olengoro domaćinstvo promenindjape 

zbog i inflacijam a čak 85% kola anketirime vacherde potvrdno.

Ko rudjipe te vacheren amendje plo iskustvo taro kvaliteti tari adija promena dobindjam

raznovrsna odgovorija, ali šaj te chivenpe ko buder grupe; “chinaja jeftinije/nekvalitetna proizvodija”,

“chinaja po hari nego ranije”, “chinaja samo namirnice save valjanen amendje”,

dok baro numero vacheri da našti o manuša te priuštinen pese ni najosnovnija dživdipnasere namirnice,

i sar vaćerena da zbog i inflacija primorime te nakhaven o obroci.

Čak 78,5% pučavne vacherena da i situacija but po bare o cene po često nego angleder

adjicerena da o archi kova valjani olendje te ovel ko sniženje, sar bi šaj te chinenlen,

a čak 85% vacherdja da pese mora često te chinaven nesave stvarija nego ranije, isključivo zbog o cene.

Ani savi mera ki ekonomskop sfera utičini ko kvaliteti o dživdipe manušengoro

najšukar vacheri o podatak da 81,3% olendar vaćerde da i inflacija izuzetno često tema 

svakodivesere svatoja. Ko osnov asavke odgovorija šaj te te dikha ki savi mera ekonomsko baza

oblikujini hem o duševno stanje,. 

Mangljam te ispitujina hem savo budućnost o manuša dikhljarena.

Bilache da chak 81,3% smatrini da ko anglunipe manuša dikhljarena po bilaćhipe,

dok po hari tari jek petina pučavne (18,7%) smatrini da o budućnost šuži taro trenutno stanje,

Ko puchiba te obrazložinen plo odgovor najbaro kotor olendar kola o budućnost

dikhena sar negativno odgovorindje da denape godi jer dosta ramosarena tari trenutno situacija

amende hem ki lumija, i da olendje o dživdikano iskustvo vacheri da po angleder naka ovel po šukar, 

Manuša kola smatrinena da perdstojini amendje po šukar budućnost sar razlog

za asavko stav najangleder ikalen da i on pali priroda optimistija, da trenutno

butičerena ko anglalipe tari pli ekonomsko situacija, ili da cherena buti  za ki inostrano kompanija

i da olengere plate na zavisinena taro ekonomsko stanje ani Srbija.

Kontrast kova i maškaro pozitivna hem negativna odgovorija šaj te dikhelpe

ki površina dikhiba delujini najjednostavnije objasninipe insistiripnaja ko lična razlike 

maškaro manuša: neko i pesimista, neko i optimistam so ša te cherelpe ate….ipak,

upadljivo razlika i adija da ko sa odgovorija kola izražinena zabrinutost za ko budućnost šaj te dikljara

da cerelape buti taro stavija kola i pandle za ko amalipe ( država, region, Evropa ili celo lumija) i dikhiba

kolektivno budućnost, dok po bare  optimistična odgovorija taro budućnost isključivo taro lično individulano perspektiva.

Ko sajt tari  Regionalno informativno agencija JUGpress chichape i anketa ko anav „Anketa o inflaciji“.

Targeti tari akija anketa hinele te utvrdinenpe o mere ko save i odredime o iskustvija,

stavija hem mišljenje tari vacherdi tema koja barili ko ramosarde ko JUGpress.

Ko dikhiba ko odgovrija kola leljam, ani anketa uchestvujindje manuša kola 

avena taro po baro narodo srpko narodo, ali i romane manuša, albanci hem bugarja, 

Hari po buder kola leljepe ki anketa ( on 56%) hinele murša.

Najbaro kotor manuša avena tari generacija kolen isi maškaro 35 hem 65 berš(75%), palo lende avena manuša

dji o 35 berš  (19,6%) a najhari inele po purane taro 65 berš