LESKOVAC

 

Zoran Mitrović iz Orašca žali se na probleme sa, kako kaže za JUGpress , pravdom.

„Nakon smrti daljeg rodjaka 2002. godine, koji je ostavio usmeni testament pred tri svedoka, nastali su problemi. Testament je valian, a sudija je presudio u njihovu korist. Žalio sam se Višem sudu u Leskovcu koji je usvojio moju žalbu. Opet sudija presuđuje u korist tužioca. Opet sam se žalio Višem sudu, koji je opet pobio sudsku presudu. A predsednica sudskog veća Višeg suda u Lesovcu bila je Mirjana Ignjatović. Sudija Osnovnog suda po treći put presuđuje u njihovu korist. Pošto sam se žalio, predmet je otišao Apelacionom sudu u Nišu, gde je predsednica sudskog veća opet Mirjana Ignjatović. Ona je već uvažila moju žalbu i pobila presudu, da bi onda odbila moju žalbu i uvažila presudu. Pitam se da li je to moguće u sudskoj praksi, da isti sudija isti predmet jednom presudi ovako, a drugi put onako.

„Žalio sam se i Ministarstvu, Visokom kasacionom sudu i gde ne, ali je to  rebalo da uradi advokat, koji mi je uzeo pare, ali nije slao dopise. Od vlasti sam dobio odgovor da ja kao fizičko lice nemam pravo da šaljem žalbu, već samo pravno lice to može da uradi.

Zoran očekuje da mu gradonačelnik i njegov tim pomognu da zakaže odlazak u Ministarstvo pravde.

Jovan Micaković iz Čekmina ima problema sa legalizacijom.

„Imam upotrebnu i građevinsku dozvolu koju mi je izdala Gradska uprava za urbanizam. Iz Direkcije za urbanizam hoće da mi sruše terasu, iako nisam ni milimter makao od utvrđenih gabarita. Imam dva projekta, za terasu i za kuću.  Za tu dozvolu sam dao oko 250.000 dinara. Tražim objašnjenje zašto mi sada ruše terasu. Hoću kod gradonačelnika da vidim da li može da pomogne, inskpekcija ili bilo ko iz Direkcije.

Vera Okalović je ostala bez posla pre sedam godina. Svoju priču je isričala sa suzama u očima.

„Mi 23 godine živimo privatno. Ja sam ostala bez posla pre sedam godina, suprug pre četiri. Radili smo u „Utenziliji“. Sin je na trećoj godini, studira informatiku u Nišu. Dve kirije dugujem, od čega da živim. Radim u hladnjačama na crno, berem puževe, a suprug se vodi preko sela i nemamo pravo na socijalnu pomoć. Sinu ne mogu da dam novac za školovanje, pa traži od baba i deda. To je za mene sramota.

Jovica Stevanović iz Čekmina je sa razgovora sa gradonačelnikom izašao veoma nezadovoljan.

„Tehnološki fakultet sam završio u staroj Jugoslaviji, a bez posla sam od 2007. godine. Radio sam u „Niteksu“ i honorarno u Tekstilnoj školi u Nišu. Žena je agronom takođe bez posla. Više puta sam pokušavao preko Dejana Cakića da me poveže sa gradonačelnikom, ali do toga nije došlo. Ni sada nisam zadovoljan onim što mi je rečeno.

„Pitaju me za godine, što su bitne godine, ja tražim posao. Ako treba da ispunim sve obaveze prema državi, moram da radim i primim platu. Od čega da živim? Pre dva dana su došli struju da mi iseku za dug od 15.000. Imam dvoje dece koje školujem. Berem šipurke da bih preživeo. Zadnji put sam 19. januara predao u hladnjači zahtev, da radim i kao fizički radnik, bilo šta. Nisu hteli da me prime. Sada mi kažu da nisam stručan. Ovde se sa mnom iživljavaju, do sada nisi mogli da me prime, sada su se setili kada su izbori da primaju građane.