LESKOVAC

Odbora za ljudska prava Leskovac povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama
Krivičnog zakonika podnetog na javnu raspravu od strane Ministarstva pravde
Republike Srbije
-Povodom predloženih izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije, koje je
Ministarstvo pravde Republike Srbije predložilo u Nacrtu zakona o izmena i dopunama
Krivičnog zakonika i stavilo na javnu raspravu u periodu od 01.Oktobra do 01.
Novembra 2024 godine, Odbor za ljudska prava Leskovac smatra za potrebno da ukaže
Ministarstvu pravde Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini
Republike Srbije i javnosti u Republici Srbiji kao i medjunarodnoj javnosti, da su sve
predložene izmene i dopune krivičnog zakonika u suprotnosti sa ustavom Republike
Srbije, medjunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Republika Srbija i
opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i sa dostignutim nivoom ljudskih
prava koja su gradjanima Republike Srbije garantovana tim dokumentima, a iz razloga;
I.-Odredbom čl.1Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija “Sva
ljudska bića radjaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima”.
-Jer po odredbama čl.18 i čl.20 Ustava Republike Srbije”Ljudska i manjinska prava
zajemčena ustavom, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim
pravilima medjunarodnog prava jemče se ustavom i neposredno se primenjuju, a
odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapredjenja vrednosti
demokratskog društva, saglasno važećim medjunarodnim standardima ljudskih i
manjinskih prava, kao i praksi medjunarodnih institucija koje nadziru njihovu primenu,
stim da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati”.
-Stim što se ljudska i manjinska prava koja su zajemčena ustavom, mogu zakonom
ograničiti samo kada to dopušta Ustav i u svrhu koju dopušta Ustav, na način da se
ograničenjem ne zadire u suštinu samog prava.
-Osmim delom ustava Republike Srbije,ustavnost i zakonitost -Hijerarhija domaćih i
medjunarodnih opštih pravnih akata odredbama čl.194 propisano je:

• da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven.

-da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa ustavom,
i
-zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa
potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog
prava,
-Po odredbi čl.3 Ustava Republike Srbije-Vladavina prava počiva na neotudjivim
ljudskim pravima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava i povinovanjem
vlasti Ustavu i zakonu.
-Po odredbama čl.19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, čl.19 st.1 i st.2
Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, čl.10 st.1 Evropske konvencije
za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda i odredbama čl.46 st.1 i čl.51 Ustava
Republike Srbije “Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, da ovo pravo bez
obzira na granice i bez mešanja javne vlasti, podrazumeva slobodu iznalaženja,
primanja i širenja imformacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, štampanom,
umetničkom ili na bilo koji način i bilo kojim sredstvima po slobodnom izboru, bez
uznemiravanja zbog svojih mišljenja od strane javne vlasti.”
-Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je presudom donetom u slučaju Handyside
v.Ujedinjeno Kraljevstvo (07.decembar 1976, serija A br.24, str.23, stav 49), istakao
osnovnu prirodu Prava na slobodu izražavanja stavom da “Sloboda izražavanja
sačinjava jedan od suštinskih temelja demokratskog društva, jedan od osnovnih
uslova za njegov napredak i razvitak svakog čoveka.Saglasno stavu 2 člana 10
ona se ne odnosi samo na “informacije” ili “ideje” koje se povoljno prihvataju ili
smatraju bezazlenim ili nevažnim, već i na one koje vredjaju, šokiraju ili
uznemiravaju državu ili bilo koji segment stanovništva.Toje ono što zahtevaju
pluralizam, tolerancija i širina duha, bez kojih nema “demokaratskog društva”.
-Odlukom donetom u slučaju Autronic AG v.Švajcarska od (22 Maja 1990, serija A
br.178,str.23, stav 47) Evropski sud za ljudskaprava u Strazburu zauzeo je stav “ da se
čl.10 odnosi na “svakog” bez obzira da li su u pitanju fizička ili pravna lica.
-Odredbama čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije, čl.čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o
gradjanskim i političkim pravima, i čl.10 st.2 Evropske konvencije za žaštitu ljudskih
prava i osnovnih Sloboda, propisani su strogi uslovi i razlozi pod kojima pravo na
slobodu mišljenja i izražavanja može biti ograničeno bez zadiranja u njegovu suštinu, ali
ne i smanjen dostignut nivo tog ljudskog prava.
-Kršeći odredbe čl.3 st.2 Ustava Republike Srbije Vladavina prava, odredbe čl.194 st.1,
st.2 st.3 i st.5 Ustava Republike Srbije ustavnost i zakonitost-Hijerarhija propisa,
Ministarsvo pravde Republike Srbije je članom 55 Nacrta zakona o izmenama i
dopunama krivičnog zakonika predložilo da se postojeći krivični zakonik dopuni tako
što se posle čl.343 dodaje novi član “343 a”, kojim se protivno odredbama čl.20 i čl.46
st.2 Ustava Republike Srbije, odredbe čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i
političkim pravima i čl.10 st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih

Sloboda i protivno razlozima navedenim u tim propisima, i utvrdjenoj praksi Evropskog
suda za ljudska prava u Strazburu, dostignuti nivo Prava na slobodu mišljenja i
izražavanja gradjana Republike Srbije zakonom umanjuje i ograničava pod pretnjom
kažnjavanja za vršenje toga prava u skladu sa ustavom, potvrdjenim medjunarodnim
ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i utvrdjenoj prakasi
Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu,” iz razloga kako bi se zaštitilo društvo
od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje”, koji razlog za
umanjenje ili ograničenje Prava na slobodu mišljenja i izražavanja u demokratskom
društvu nije konkretno propisan ni odredbama čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o
gradjanskim i političkim pravima, ni čl.10 st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i osnovnih Sloboda ni odredbom čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije.
-Ponavlja se scena iz filma Crni bombarder kada inspektor UDBE Petar Božović
savetuje radio voditelja Dragana Bjelogrlića da njegovi javno izneti stavovi preko radija
predstavljaju”opasna razmišljanja, i opasne frekvencije”.
-Predloženom dopunom krivičnog zakonika Ministarstvo pravde Republike Srbije kršeći
Vladavinu prava, ustavnost i zakonitost, Ustav Republike Srbije, potvrdjene
medjunarodne ugovore i opšte prihvaćeno pravilo medjunarodnog prava, gradjanima
Republike Srbije umanjuje i ograničava osnovno ljudsko pravo Pravo na slobodu
mišljenja i izražavanja koje ih čini ljudima, pod pretnjom kažnjavanja za vršenje toga
prava, nastavlja da ih dalje dezintegriše i razgradjuje kao ljudske ličnosti kao što je to
uradjeno i odredbom čl.7 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u
katastar nepokretnosti i vodova, krši ustavnost i zakonitost, državu Republiku Srbiju
dezintegriše kao demokratsku državu u kojoj postoji Vladavina prava, i uvodi je u
dikaturu oligarhijske grupe na vlasti, a gradjane umesto u subjekte prava pretvara u
object dominacije i prvi status roblja.
-Odbor za ljudska prava Leskovac predlaže Ministarsvu pravde i Vladi Republike Srbije
da odredbu čl.55 Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika povuku iz
procedure kao neustavnu i necivilizacijsku.
II.-Kršenjem odredbe čl.1 i čl.5 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih
nacija, čl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, čl.3 Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, čl.1, čl.2, čl.4, čl.5, čl.10, čl.11,
čl.12, čl.13, čl.15 i čl.16 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih,
nečovečnih ponižavajućih kazni ili postupaka, protivno odredbama Smernica za politiku
Evropske unije prema trećim zemljama u odnosu na torturu i druge oblike okrutnog,
nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja( br.2342 od 09 Aprila 2001
godine), protivno odredbama čl.23 st.1 i čl.25 Ustava Republike Srbije koje garantuju
bez izuzetka da niko u Republici Srbije nesme biti povrgnut torturi, svirepom ,
nečovečnom postupanju ili kažnjavanju i ponašanju kojim mu službenik javne službe u
vršenju službe namerno nanosi teške fizičke i duševne patnje, sa ciljem i u nameri da
ga ponizi, da od njega ili trećeg lica dobije obeveštenje ili priznanje, da ga nezakonito
kazni, za neko delo koje je ono ili neko treće lice počinilo, da ga uplaši iz pobuda
zasnovanih na bilo kom obliku diskriminacije, Ministarstvo pravde Republike Srbije
kršenjem odredbe čl.194 st.3 i st.5 Ustava Republike Srbije predlaže Vladi Republike
Srbije da predloži narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji zakon o izmenama i

dopunama krivičnog zakonika čijim članom 18 se iz kaznenog Sistema Republike Srbije
briše krivično delo Iznudjivanje iskaza predvidjeno kao kažnjivo odredbom čl.136
Krivičnog zakonika, i da prekrši ustav, potvrdjene medjunarodne ugovore i
opšteprihvaćena pravila medjunarodnog prava, i na taj način u kazneni sistem
Republike Srbije perfidno uvede i legalizuje torturu, kao što je na pervifan način već
uveliko legalizovala praksu nezvaničnog izvršenja Smrtne kazne na neformalan način
nad zatvorenicima u srbskim kazamatima koji ne konvenirju odligarhijskoj grupi ili
pojedincima na vlasti.
-Ovo zverstvo se vreši navodno na osnovu “zaključnim zapažanjima Komiteta protiv
torture Ujedinjenih nacija”, koji je navodno dovoljno lud i nepismen da protivno
navedenim propisima preporuči da se u kazneni sistem na perfidan način zakonom
legalizuje tortura protivno Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih
nečovečnih ponižavajućih kazni ili postupaka.
-Ovakav predlog je u suprotnosti i sa stavom Evropskog suda za ljudska prava u
Strazburu iz presude u slučaju Mahmut Kaya v.Turska(OdeljakI) od 28 marta 2000
godine, podnesak broj 22535/93, stavovi 115 i 116, Kojima je Sud zauzeo stav “ da čl.3
Konvencije zahteva od države potpisnice da preduzme mere čiji je cilj da se
pojedincima garantuje da neće biti izloženi mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem
postupanju ili kažnjavanju, uključujući i takvo zlostavljanje koje vrše pojedinci kao
privatna lica”.
-“Ova obaveza države potpisnice može stoga postojati kada zakonski okvir ne
obezbedjuje adekvatnu zaštitu, i kada organi vlasti ne preduzimaju razumne
korake kako bi se izbegla opasnost od zlostavljanja o kojem su imali saznanja ili
trebali da imaju saznanja”.
-U presudi u slučaju A v.Ujedinjeno Kraljevstvo od 23.Septembra 1998 godine, Izveštaji
1998-Vi u stavovima 22 do 24 Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zauzeo je
stavove “ da se od visokih strana ugovornica zahteva da donesu odgovarajuće
zakonske odredbe, prema kojima su države dužne da preduzmu mere čiji je cilj da se
pojedincima koji se nalaze u njihovoj nadležnosti garantuje da neće biti izloženi
mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, uključujući i takvo
zlostavljanje kojim pribegavaju lica u svom privatnom svojstvu”.
-Izmene krivičnog zakonika koje je Ministarstvo pravde Republike Srbije kršenjem
odredbe čl.3 st.2 i čl.194 st.3 i st.5 ustava Republike Srbije, predložilo članom 18 Nacrta
zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, protivne su kako ustavu, tako i
medjunarodnom paktu o gradjanskim i političkim pravima, čl.3 Evropske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, i navedenoj i dobro utvrdjenoj praksi
Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer Republika Srbija više zakonom ne
garantuju licima lišenim slobode u Republici Srbiji da neće biti izložena torturi, svirepom
nečovečnom postupanju ili kanjavanju, i omogućavaju vršenje torture nad osudjenim
licima, koja po zakonu više nije tortura već dozvoljeno ponašanje za koje se ne
kažnjava, na koji način se obezvredjuju odredbe čl.137 Krivičnog zakonika i odredbe
čl.5, čl.12, čl.13, čl.15 i čl.16 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih
svirepih nečovečnih ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i mogućnost da zrtva torture
potraži zaštitu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ili pred Komitetom
protiv mučenja Ujedinjenih nacija.

-Ovom odredbom gradjanima se u Republici Srbiji oduzima pravni subjektivitet,
pretvaraju se u objakt dominacije u početnom obliku ropstva, a državi se daje karatkter
dikatature kao u vremenu generala Franka u Španiji, ili vojnih hunti u Čileu i Argentimi,
u sred demokratske Evrope koja je okićena ljudskim pravima.
-Predlog Odbora za ljudska prava Leskovac je da član18 iz Nacrta zakona o izmenama
i dopunama krivičnog zakonika Ministarsva pravde Republike Srbije treba povući iz
procedure kao nehuman, nedemokratski, i necivilizacijski, jer bi odgovarao državi u
kojoj vlada diktatura a ne demokratija po evropskim standardima.
III.-Primećujemo da u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika
Ministarstvo pravde po ko zna koji put pravi stratešku grešku u kaznenom sistemu na
način što u nedogled povećava i pooštrava već postojeće kazne Zatvor, kojom merom
do sada u kaznenom sustemu nije postiglo nikakav efekt, osim što puni već prenatrpane
srbske zatvore koji su umesto prevspitnih ustanova pretvoreni u radne logore u nekim
slučajevimai “čekaonice za smrt”, i to u 60 % slučajeva povratnicima, zbog nepostojanja
odgovarajaućih progarama postupanja i programa pripreme za otpust i mera pomoći
nakon otpusta, i nepostojanja stručnih službi za sprovodjenje tih programa, pa u
nedostaku zatvorskih kapaciteta za smeštaj zatvorenika i u onako prenatrpane srbske
zatvore vlast počinje da gradi stadione za smeštaj uhapšenih, pritvorenih i zatvorenika,
pod izgovorom da to radi u cilju unapredjenja propalog fudbala.
-Odbor za ljudska prava Leskovac predlaže da umesto nasumičnog povećavanja i
pooštravanja kazni Zatvor predloženih od strane Ministarstva pravde Republike Srbije u
nacrtu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, u skladu sa odredbama
dela 4.2 Strategije Vlade Republike Srbije za razvoj Sistema izvršenja krivičnih sankcija
u Republici Srbiji do 2020 godine, Kratki pregled aktivnosti za period od 2018 do 2020
godine, Ministarstvo pravde predloži donošenje zakona u cilju delotvorne i momentalne
primene u praksi Opšteprihvaćenih pravila medjunarodnog prava za Evropu i to:
-Preporuku br.R(99)22 Komiteta ministara Sveta Evrope državama članicama o
prenatrpanosti zatvora i porastu broja zatvorenika,
-Preporuku Rec(200)22 Komiteta ministara državama članicama o unapredjenju
sprovodjenja Evropskih pravila o sankcijama i merama u zajednici,
-Preporuku br.R(82)16 Komiteta ministara državama članicama o zatvorskom dopustu,
-Preporuku br.R(92)16 Komiteta ministara državama članicama o Evropskim pravilima o
sankcijama i merama u zajednici,
-Rezoluciju(70)1 o praktičnom organizovanju mara za nadzor i postpenalnu pomoć
uslovno osudjenim ili ili uslovno oslobodjenim počiniocima,
-Da ispravi neuspeli pokušaj Vlade Republike Srbije iz Decembra 2012 godine da
Izmenama i dopunama čl.46 st.1 Krivičnog zakonika po hitnom postupku u krivično
zakonodavstvo uvede Obavezan uslovni otpust” radi navodnog uskladjivanja sa
propisimam Evropske unije” sa kojim ga nije uskladila, pa zato nije dao nikakve
rezultate, i da u tu svrhu u Predloženom nacrtu zakona o izmenama i dopunama
krivičnog zakonika Ministarstvo pravde predloži izmenu čl.46 st.1 Krivičnog zakonika
kojom će u skladu sa odredbama iz Preporuke (2003)22Komiteta ministara Saveta

evrope državama članicama o uslovnom otpustu, pogotovu u skladu sa odredbom
pravila 20 te preporuke propisati:
-Imperativnom normom iz čl.46 st.1 Krivičnog zakonika da će se na uslovni otpust pustiti
osudjeno lice koje je izdržalo 2/3 kazne, koje nije dva puta kažnjeno za teže disciplinske
prestupe i kome nisu oduzete dodeljene pogodnosti.
-Što bi bio minimum objektivnih kriterijuma iz kojih se osnovano može očekivati da se
osudjeno lice u dovoljnoj meri popravilo i da na slobodi neće vršiti krivična dela.
-Izmenom i dopunom čl.47 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iza stava jedan dodao
bi se stav dva koji bi predvidjao obavezi nadležnog organa da po službenoj dužnosti
pokrene postupak za puštanje na uslovni otpust osudjenog koji je ispunio minimum
objektivnih kriterijuma propisanih noviranim čl.46 st.1 Krivičnog zakonika kojim se u
kazneni sistem Republike Srbije uvodi institut Obavezan uslovni otpust u skladu sa
Evropskim stndardima, u cilju rasterećenja zatvorskih kapaciteta i postepene i lakše
reintegracije osudjenog u zajednicu kao gradjanin koji poštuje zakon.
-Iz člana 47 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija bila bi brisana odredba iz stava 3 koja
ovlašćuje kaznenu ustanovu da daje mišljenje nadležnom organu o opravdanosti
uslovnog otpusta osudjenog koji je ispunio objektivne kriterijume iz čl.46 st.1 Krivičnog
zakonika noviranog u skladu sa navedenom preporukom Komiteta Ministara, koja ne
traži Mišljenje već objektivan izveštaj o statusu osudjenog lica.
-Ovo Mišljenje zatvora je do sada i sada najveća prepreka da uslovni otpust kao mera
za rasterećenje zatvorskih kapaciteta i lakše uključivanja osudjenog u društvo zaživi u
praksi, jer sudovi u 99,5% slučajeva odluke o zahtevima osudjenih za puštanje na
uslovni otpust donose na osnovu Mišljenja zatvora iako Mišljenje zatvora kao uslov za
pištanje na uslovni otpust nije propisano ni odredbom čl.46 Krivičnog zakonika ni
odredbama čl.563 do čl.567 Zakonika o krivičnom postupku, a zatvorskim službenicima
je omogucavalo da se nenormalno bogate uzimajući nova ci druge pogodnosti od
zatvorenika da bi im za uzvrat dali pozitivno mišljenje.
-Odredbama čl.563 Zakonika o krivičnom postupku bilo bi propisano da se postupak za
puštanje na uslovni otpust pokreće na molbu osudjenog i po Službenoj dužnosti od
strane nadležnog organa, a odredbom čl.565 Zakonika o krivičnom postupku bilo bi
propisano da osudjeno lice mora obavezno biti saslušano u postupku za puštanje na
uslovni otpust kako je to propisano navedenom Preporukom Komiteta Ministara Saveta
Evrope.
-Treba razmotriri mogućnost da postupak za puštanje za uslovni otpust ne sprovode
sud i tužilaštvo koji su osudjenog poslali u zatvor već da se formira nezavisno
kompetentno telo u čijem radu bi pored renomiranih i nekompromitovanih pravnika,
predstavnika Cvetara za socijalni rad, zatvorskih vlasti i dr.bile uključene i kompetentne
nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima i materijom kaznenog sistema.
-U cilju rasterećenja zatvorskih kapaciteta i a pogotovu smanjenja recidiva, jer se u
srbskim zatvorima nalazi 60% posto povratnika, umesto povećanja i pooštravanja kazne
Zatvor kojom se samo pune zatvori i povećavaju budžetski troškovi za njihovo
finasiranje, izanenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija zatvorske vlasti
i Poverenici za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera bi morali u roku od dva meseca
od prijema osudjenog na izdržavanje kazne Zatvor, za svako osudjeno lice da urade

Individualizovani i u praksi primenljiv program pripreme za otpust i mera pomoći nakon
otpusta u skladu sa Evropskim standardima, koji će se preispistivati na svaka dva
meseca, a koji danas nema nijedan zatvorenik u srbskim zatvorima, i da se vrši stalna
kontrola stručnosti rada zatvorskih službenika i Poverenika za izvršenja vanzavodskih
sankcija i mera u tom pogledu uz pretnju otpusta iz radnog odnosa.
-Iz navedenih razloga Odbor za ljudska prava Leskovac predlaže da se odredbe čl.18 i
čl.55 Nacrta Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koje je Ministarstvo
pravde stavilo na javnu raspravu u period od 01.Oktobra do o1 Novembra 2024 godine
povuku iz procedure, da predložena povećanja kazne ne treba prihvatiri jer su
kontraproduktivna i do sada nisu dala nikakve rezultate, samo povećavaju budžetske
trosškove, a da efikasno treba primeniti u praksi sistem kazni i mera u zajednici u
skladu sa Evropskim standardima, zahtevati visoku stručnost i obučenost zatvorskog
osoblja i poverenika za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera u primeni tih sankcija i
pripremi za njihovu primenu, uz efikasnu kontrolu osoblja na njihovom sprovodjenje, a
ne da kao do sada u radno vreme piju kafu.
-Istovremeno Odbor za ljudska prava Leskovac izražava duboku zabrinutost što do
sada zbog predloženih neustavnih i necivilizacijskih izmena i dopuna krivičnog zakonika
predloženih u članovima 18 i 55 Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog
zakonika koje je predložilo Ministarstvo pravde Republike Srbije, nisu regovale
advokatske komore, kancelarije misije Evropske unije i ambasador Evropske unije u
Republici Srbiji, nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, Nacionalni
mehanizam za prevenciju torture, sudije tužioci i slično već ćute u situaciji kada treba da
vrište.
-Obradio Dragutin Vidosavljević pravnik i operativni saradnik Odbora za ljudska prava
Leskovac.

Zakoniti zastupnik
Odbora za ljudska prava Leskovac
Dobrosav Nešić,