Otadžbina: Vučić bi da svoju ideju “razgraničenja” opravdava Ćosićem i Djindjićem

KOSOVSKA MITROVICA

Aktuelni režim u Beogradu voli da pravi poređenja o ideji razgraničenja koju plasira Aleksandar Vučić sa navodno sličnim mišljenjima nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića i književnika Dobrice Ćosića, sapštio je danas Narodni pokreta Srba sa Kosova i Metohije “Otadžbina” i dodao da “time vlast želi da objasni narodu da „razgraničenje“ nije nastalo od sadašnjeg predsednika Srbije nego i od onih koji su ranije bili na vlasti”.


” Međutim, stvari stoje sasvim drugačije.
Dobrica Ćosić je sa tom idejom krenuo još 60-ih godina prošlog veka da bi pred kraj života bio zadovoljan da se Srbiji vrati onaj deo teritorije koju je Kosovu i Metohiji ustupio Petar Stambolić. To je mesna zajednica Lešak. Koliko je Dobrica Ćosić bio dobar pisac, toliko je bio loš državnik.
Zoran Đinđić nikada nije javno govorio o podeli južne srpske pokrajine. Nije iz razloga jer bi time srpsku pregovaračku poziciju ugrozio. Ono što je moglo da se čuje u kuloarima jeste da je u pregovorima sa Zapadom tražio najmanje 60% teritorije Kosova i Metohije. Svi srpski manastiri morali su da budu u okviru tih 60 posto. Glavni aduti su mu bili međunarodno pravo i egzodus više od 200 hiljada Srba koji su napustili Kosovo i Metohiju.
Takođe je Zapadu predočavao da u okviru takvog rešnja za Kosovo i Metohiju Republika Srpska mora da se ujedini sa Srbijom.
Poruke koje je ubijeni predsednik vlade slao Zapadu uoči smrti bile su hrabre u stilu, kako on reče, da se po kojekavim njujorškim zabitima ne može rešavati sudbina Kosova i Metohije.
Nažalost, ovakav njegov politički stav koštao ga je života.
Međutim, za vreme njegove kratkotrajne vladavine mnogo toga je uradio za Srbe sa Kosova i Metohije. Iz budžetskih rezervi je, recimo, plaćao „momke sa mosta“ u Kosovskoj Mitrovici što je malo poznato. Vratio je dobar deo institucija Republike Srbije koje su napustile KiM za vreme dok je Aleksandar Vučić bio na vlasti kao ministar informisanja. Vratio je Univerzitet iz Prištine koji je izbegao u Kruševac i finansirao njegov premeštaj u severni deo Kosovske Mitrovice. Umesto Televizije Priština na srpskom jeziku oformio je Televiziju Most. Vratio je pokrajinske fondove za zapošljavanje, zdravstvo, penziono itd. koje su posle rata napustile južnu srpsku pokrajinu. Čak je vratio i srpsko narodno pozorište.
Za razliku od njega Aleksandar Vučić je Briselskim sporazumom institucije srpske države predao separatistima u Prištini. Predao im je policiju, telekomunikacije, civilnu zaštitu, pravosudini sistem, itd. Primorao je srpske sudije da polože zakletvu na separatistički ustav i ispred zastave samoproglašene repubike Kosovo. Zakletvu su položile pred Hašimom Tačijem koga istaknuti švajcarski pravnik Dik Marti opravdano optužuje za trgovinu ljudskim organima Srba. Na tajnom sastanku sa Hašimom Tačijem koji je na funkciju predsednika samoproglašene republike Kosovo izabran glasovima Vučićeve „Srpske liste“ dogovorio je formiranje vojske Kosova. Zato kao uslov za nastavak pregovora sa Prištinom postavlja samo ukidanje poreskih stopa ali ne i poništenje odluke o formiranju vojske Kosova. Koalicioni partneri njegove „Srpske liste“ u separatističkoj vladi u Prištini su Ramuš Haradinaj i Hašim Tači.
Zato je bilo kakvo poređenje Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića bizarno i predstavlja krajnji apsurd. Aleksandar Vučić je Briselskim sporazumom počinio krivično delo nacionalne veleizdaje za koje će kad-tad morati da odgovara.
Imajući u vidu nastojanje Aleksandra Vučića da idejom „razgraničenja“ 99% Kosova i Metohije prepusti Velikoj Albaniji a ostali deo da zadrži, samo govori o razmerama štete koju predsednik Srbije čini sopstvenoj državi.
Morbidno deluje da Aleksandar Vučić u vremenu kada srpska opozicija drži protest ispred zgrade Predsedništva on poziva Srbe sa Kosova i Metohije da dođu u Beograd da se za njega tuku ne bi li mu sačuvali vlast. Iste te Srbe gura u Veliku Albaniju a kada mu je teško očekuje od njih da ulaze u krvave obračune sa opozicijom. Ali bez obzrira na sve pozive „Srpske liste“ i čelnika SNS od Kosovskog Pomoravlja, severa Kosova i Metohije, do Gračanice izuzetno mali broj Srba se odazvao. Primera radi u severnom delu Kosovske Mitrovice nije se okupilo ni pedesetak ljudi spremnih da se bore da sačuvaju presto srpskom diktatoru.
„Pod to drvce nema hlada“, kaže srpska narodna poslovica sa Kosova i Metohije”, navodi se u saopštenju “Otadžbine”.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o