LESKOVAC
(Nikola Milićević: Iz rukopisa: „Pisma koja nisu promenila svet“)
Brate direktore na cirkus,
dragi cirkuzanti,
uvažene životinjke,
poštovana publiko.
Dan po dan, isćuškamo i ovuj, dveiljadešesnaestu godinu do kraj. Koj gu je kako proveja, koje je teja, a koje mu se ostvarilo, svaki neka si sam izračuna. Nek si podvuče matematiku s žuto, s crno il’ s crveno, može i s plavo, ima neki voliv i malo belo, koj si koje ima i uživa, al’ iz iskustvo znam da će ceh najviše plativ onija što nemav nikakvi plajvazi, koji se jedva i potpisujev, i koji su najbrojni. Znav savetnici na naši golemani da smo mlogo begali od časovi, da ni je znanje t’nko i da smo slabi s matematiku, pa obrćav nišanske sprave na tuj stranu.
Kompletan tekst u štampanom izdanju Nove Naše reči i na sajtu www.novanasarec.org.rs, na linku