Žrtvama uskraćena pomoć

BEOGRAD

Organizacije civilnog društva ocenile su da je poražavajuće što, petu godinu zaredom, sredstva prikupljena primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja zbog kršenja osnovnih prava žrtava nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

U zajedničkom saopštenju koje je podržalo 36 organizacija i udruženja navodi se da, od 186 projekata koji su izabrani na javnom pozivu za dodelu sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja u 2022. godini, nijedan nije namenjen pružanju pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela niti pružanju besplatne pravne pomoći i podrške.

“Kao i prethodnih godina, manje od pet odsto sredstava će biti dodeljeno projektima udruženja građana, dok će preko četiri miliona evra dobiti državne ustanove u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite za potrebe renoviranja i opremanja, za koje su sredstva trebala biti obezbeđena u budžetu”, istaknuto je u saopštenju.

Organizacije potpisnice ocenjuju i da, iako je 2020. godine usvojena Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka, Vlada Srbije svojim upornim odbijanjem da omogući veću dostupnost usluga za žrtve, na žalost potvrđuje da je usvajanje Strategije bilo samo deklarativno, a ne suštinsko opredeljenje države da unapredi položaj žrtava.

“Rezultati konkursa pokazuju i da se ni na koji način ne vrednuje ni rad udruženja građana koja pružaju besplatnu pravnu pomoc građankama i građanima Srbije, iako podaci Ministarstva pravde pokazuju da je u 2020. godini 11 udruženja pružilo skoro istovetan broj usluga besplatne pravne pomoći kao i 103 opštine u Srbiji”, zaključili su u saopštenju.

Objavili su i statistički pregled primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja u 2020. godini, kada je institut odlaganja krivičnog gonjenja je u 2020. godini bio primenjen 10.945 puta, a najviše u slučajevima sumnje na krivična dela protiv bezbednost javnog saobraćaja, zdravlja ljudi i imovine , ali i u slučajevima sumnje na silovanje, nedozvoljene polne radnje i seksualno uznemiravanje.

“U svim tim postupcima tužilaštva nisu imala obavezu da traže mišljenje žrtve pre nego što su odlučili o primeni ovog instituta, nisu imala obavezu da obaveste žrtvu da su ga primenili, niti su žrtve imale pravo na izjavljivanje prigovora”, naglasili su u saopštenju. (kraj) vip/mr

Zbog svega navedenog, poražavajuće je da se sredstva prikupljena primenom ovog instituta ne usmeravaju i na besplatnu pravnu pomoć i na usluge podrške namenjene žrtvama, koje, ni ne znajući, suštinski omogućavaju prikupljanje ovih sredstava. Jer da nema žrtava/oštećenih krivičnim delom, ne bi bilo ni primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare