VLASOTINCE

Korisnici invalidskih penzija imaju najniža primanja u Srbiji koja često ne mogu da pokriju ni troškove kupovine lekova.

Invalidi rada, u poslednje vreme, sve teže ostvaruju svoja prava na dobijanje invalidske penzije. Zakonom o penzijskom-invalidskom osiguranju iz 2003.godine potvrđeno je da oni radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom i bili invalidi rada mogu da dobiju kategoriju da su osobe sa invaliditetom i da su korisnici invalidske penzije od 50 posto od prave penzije.
Jovica Stanimirović iz vlasotinačkog sela Orašja je invalid treće kategorije, rođen je 1958.godine i tek je zakoračio u sedmu deceniju života a radio je u tekstilnom preuzeću ,,Pozamanterija” u Vlasotincu.

Korisnik je invalidske penzije u iznosu od više nego skromnih 9.500 dinara i to na mesečnom nivou.

Živi sam u kući sa improvizovanim krovom i nije teško pogoditi da je ne teško živeti sa ovako malom penzijom, već je to puko preživljavanje i nedostojno čoveka koji najvažniji segment jednog društva i države, koja se još i hvali da ,,živimo u zlatnom dobu”.

• Radio sam, preko 20 godina, kao tkač uz više razboja i to u tri smene, i trčao od jednog do drugog kraja proizvodne hale da bih stigao normu. kao tkač uz mašine i razboje radio sam 21 godinu, a kada su mi lekari otkrili da imam koštani tumor na jednoj nozi i da ne mogu dugo da stojim, poslali su me iz firme na kapiji da budem portir. Trudio sam i radio svom snagom i u uverenju da radimo da bi smo imali bolje sutra kada nas stigne starost. Međutim, očigledno je da sam bio u zabludi, kada danas vidim, gde sam i kako o nama brine država i njene institucije , govori nam Jovica Stanimirović, invalid treće kategorije, dok sebi sprema ručak, a na stolu je i tepsija sa umešenim hlebom testom koje stašava za pečenje hleba. Na stolici pored stola je i obavezni zdravstveni rekvizit aparat za merenje pritiska, a i hrpa papira i lične dokumentacije vezane za radni staž.
• Ne, ne kupujem više hleb već sebi mesim i pečem hleb na svom ,,Smederevcu”. Šta ću moram se ponašati tako kako to nalažu pravila vremena kada ,,živimo u zlatnom dobu” .
  JUGpress: Koliko imate ukupno radnog staža ?
• Radio sam samo u tekstilnoj firmi ,,Pozamanterija” i imam 27 godina radnog staža plus tri godine imam beneficirani radni staž zbog rada u noćnoj smeni a sada još dve godine na tržištu rada.
  JUGpress: Rekli sta nam da sada primate na mesečnom nivou 9.500 dinara po rešenju kao invalid rada treće kategorije. Kako uspevate da sa tako malo primanja sastavite kraj sa krajem kako se kaže kod nas u našem narodu ?
• To ja najbolje znam. Ne pijem i ne pušim, trošim tamo gde moram i gde treba.
  JUGpress: Nadate se boljem sutra ?
• Nadam se. Sada primam oko 9.500 dinara i to iz dva dela, a po konačnom rešenju koje bih, po meni, trebalo da dobijem 23. septembra naredne godine iznos penzije biće po nekoj mojoj računici nešto više od 18.000 dinara.
  JUGpress: Živite na selu, da li radite možda neke poslove u poljoprivredi ?

• Radio sam dok sam bio zdrav. Sada i da hoću ne smem i ne mogu. Imam visok pritisak i nisam sposoban ni za malo veći fizički rad. Nekoliko puta mi se desilo da kada se umorim u nekom poslu sve mi se zavrti i ne mogu da se priberem kako treba. A i lekari su mi rekli da se manem fizičkog rada. Zato tu u dvorištu zasadim u svojoj maloj bašti nešto krompira, luka i paradajza da uberem u letnje dane i da ne idem na pijac u Vlasotince.
  JUGpress: Vidim imate bagrem za ogrevno drvo ?
• Iz neposredne blizine moje kuće snabdeo sam se bagremom za ogrev. I to tako što sam išao komad po komad bagrema da na leđima donesem kući.
  JUGpress: Ne čuvate ništa od stoke ?
• Ne i ne mogu. Kad sam mogao imao sam dve krave. Sada imam samo kokoške i to one prave domaće ima ih tridesetak, ali jaja slabo nose u ove zimske dane.
  JUGpress: Da li ste se nekome obraćali za neku vrstu pomoći ?
• Bilo je to pre destak godina telefonom kabinetu tadašnjeg predsednika Tadića . Lepo su me saslušali i uputili da se obratim na adresu valsotinačkoc Centra za socijalni rad i uz njihovu urgenciju iz Beograda tada sam bio jednokratno novčano sagledan.
  JUGpress: U skorije vreme nije bilo nikakve pomoći ?
• Oslobođen sam bio nekoliko meseci plaćanja struje, za ovu godinu, a ja je i onako vrlo malo koristim, tako da su moji računi za struju izuzetno mali za naplatu. Kad vidim ko sve prima socijalnu pomoć, postidim se njihove pohlepe i ne mogu prosto da verujem da još uvek postoje ljudi. Ne očekujem od nikog pomoć i moja nadanja su da mi bog podarizdravlje i ja ću biti srećan. Ništa više od toga mi nije potrebno – poželeo je na kraju da nam kaže Jovica Stanimirović, invalid treće kategorije, dok nas je ispraćao do kapije u vlasotinačkom selu Orašju, gde inače i živi.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom
medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.