VAŠINGTON

Budžetski manjak Sjedinjenih Američkih Država povećan je za 12 odsto u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu, dok je državni dug dostigao rekordnih 40 biliona dolara. Rast troškova zaduživanja i smanjenje prihoda od poreza na dobit dodatno opterećuju američke javne finansije.

Savezni budžetski deficit SAD približio se iznosu od dva biliona dolara u fiskalnoj godini koja je završena 30. septembra, pokazuju podaci američkog Ministarstva finansija. Reč je o najvećem godišnjem manjku od 2021. godine, kada su, tokom pandemije koronavirusa, velika državna izdvajanja bila namenjena očuvanju privrede i pružanju pomoći građanima, prenosi CNN.

U poređenju sa prethodnom fiskalnom godinom, kada je deficit iznosio 1,78 biliona dolara, ovogodišnji manjak povećan je za 12 odsto. Posebno zabrinjavajući podatak predstavlja rast izdataka za servisiranje državnog duga, pošto su neto kamate prvi put premašile bilion dolara. Po tom osnovu, savezna vlada potrošila je više novca nego na bilo koju drugu budžetsku stavku, osim na socijalno osiguranje i zdravstveni program Mediker namenjen starijim građanima.

Na povećanje deficita uticala je i odluka administracije predsednika Donalda Trampa da izvrši povraćaj dela prihoda prikupljenih od carina. Nakon što je Vrhovni sud utvrdio da su pojedine carinske mere bile u suprotnosti sa saveznim zakonom, država je, prema procenama Ministarstva finansija, tokom protekle fiskalne godine isplatila približno 145 milijardi dolara na ime povraćaja.

Rast duga i sve skuplje zaduživanje

Pogoršanje stanja javnih finansija događa se uprkos relativno povoljnim ekonomskim okolnostima. Međutim, ni republikanci ni demokrate u Kongresu do sada nisu pokazali spremnost da pronađu sveobuhvatno rešenje za dugoročni problem rasta budžetskog deficita.

Predsednica Komiteta za savezni budžet Maja Makginines ocenila je da najnoviji podaci potvrđuju ozbiljno pogoršanje fiskalnog stanja zemlje. Prema njenim rečima, neophodno je pronaći rešenja koja su istovremeno ostvariva i dovoljno odlučna da zaustave negativne trendove, a prostor za odlaganje takvih odluka sve je manji.

Ukupan državni dug SAD dostigao je u avgustu rekordnih 40 biliona dolara. Posledice takvog zaduživanja mogle bi dugoročno da se odraze na građane, privredu i funkcionisanje savezne vlade.

Dodatni pritisak očekuje se zbog poreske i budžetske politike Trampove administracije. Zakon koji su predsednik i republikanci u Kongresu usvojili prošle godine, a koji je Tramp nazvao „velikim, sjajnim zakonom“, mogao bi tokom naredne decenije da poveća državni dug za dodatne bilione dolara. Razlog su, između ostalog, obimne poreske olakšice, čiji se finansijski efekti ne nadoknađuju u dovoljnoj meri planiranim smanjenjem javne potrošnje.

Sve veći budžetski manjak primorava američku vladu da izdaje dodatne državne obveznice kako bi pokrila rashode. Istovremeno, prinosi na ove hartije od vrednosti ove godine su naglo porasli, jer investitori zahtevaju veću zaradu za preuzimanje rizika povezanog sa držanjem američkog državnog duga.

Takva kretanja povećavaju cenu budućeg zaduživanja i dodatno opterećuju budžet. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je ponderisana prosečna kamatna stopa na preostali državni dug na kraju fiskalne godine iznosila 3,53 odsto, u poređenju sa 3,36 odsto na kraju prethodnog obračunskog perioda.

Poreske olakšice smanjuju prihode

Prema okvirnoj proceni Ministarstva finansija, budžetski deficit u protekloj fiskalnoj godini premašio je šest odsto američkog bruto domaćeg proizvoda. To je dvostruko više od cilja koji je postavio ministar finansija Skot Besent.

Dodatnu zabrinutost izazivaju efekti poreskih promena koje je usvojila republikanska većina. Iako su mnoga preduzeća zabeležila rast profita, prihodi savezne države od poreza na dobit korporacija smanjeni su za 43 milijarde dolara, odnosno devet odsto.

Ovi podaci ukazuju na sve izraženiji nesklad između državnih prihoda i rashoda. Uz rast troškova kamata, rekordni nivo javnog duga i poreske mere koje smanjuju budžetske prihode, američke vlasti suočavaju se sa sve većim izazovom uspostavljanja dugoročno održivih javnih finansija.

(Kraj) SP/AS