LESKOVAC

Na današnjoj sednici Gradskog veća  usvojena je informacija o realizaciji prolećne setve, stanju ozimih useva i pripremi za žetvu roda 2015. godine, kao i predlog rešenja o obrazovanju Štaba za žetvu u 2015. godini.

 

Prolećna setva planirana je na površini od 12.962 hektara, a realizovana je sa 96 posto. Pod kukuruzom je 11.355 hektara (96 posto od plana), 5.630 hektara pod povrćem (100 posto od plana), 2.100 hektara je krmno bilje, 700 hektara industrijsko bilje, dok je 1,5 posto oraničnih površina ostalo neobrađeno (oko 600 hektara).

Kukuruz je u fazi formiranja reproduktivnih organa, rani hibridi su već ušli u fazu oplodnje, mada je setva zakasnela  jer je u aprilu bilo hladno vreme. U optimalnom roku je zasejano 50 posto kukuruza, do kraja aprila, a 50 posto do kraja maja, što je van optimalnog roka. Vremenske prilike tokom druge polovine maja i u prvoj polovini juna su bile takve da je to zakašnjenje nadoknađeno. U ovom trenutku kukuruz je u solidnom stanju, rekao je načelnik Gradske uprave za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović.

Prošle godine je na našem prostoru zasejano nešto manje od 11.000 hektara pod pšenicom. Žetva je u toku i procena je da je završena na oko 70 posto površina. Prinosi će biti na nivou višegodišnjih, između 3,5 i 4 tone. Na nekim parcelama je primenjena puna agrotehnika i tamo gde su korišćene kvalitetnije sorte prinosi će biti preko 5 i 6 tona.  Ako se računaju prosečni prinosi, na površini od 11.000 hektara očekuje se rod od 40.000 tona pšenice, što iznosi od 6 do 8 miliona evra. To je količina koja zadovoljava potrebe grada u ishrani stanovništva, a deo se koristi za ishranu stoke. Procena je da se na našem prostoru prodaje samo 10-tak posto tržnih viškova.

Što se tiče kvaliteta zrna, hektolitar je na zadovoljavajućem nivou, između 76 i 80, proteinski sastav je nešto slabiji, verovatno zbog suše, ali i zbog toga što naši poljoprivrednici koriste sorte na koje su navikli, a ne tzv. poboljšivače. Kućama koje se bave trgovinom pčenice bitnije je da procenat proteina u zrnu bude između 11 i 13 posto, nego da je hektorlitar i 80, objasnio je Soklović.

Žetva se obavlja bez ikakvih problema, na terenu ima dovoljno mašina, dovoljna količina nafte, nema pojava požara i preskakanja parcela koje su na nezgodnim terenima.

I ove godine je formiran Štab za žetvu, koji je stalno na terenu, a predsednik Štaba je Nikola Golubović, šef Odseka za poljoprivredu i razvoj sela u Gradskoj upravi za privredu i poljoprivredu. Zadatak Štaba je da prati žetvene radove i pruža stručnu pomoć svim učesnicima u žetvi i izveštava Gradsko veće o toku žetve. Procena je ja da će se žetva završiti do 20. jula.

Povrće je u dobrom stanju, već su se pojavili rani hibridi paradajza na tržištu. Ima problema oko niskih cena, ali je procena da će samo tržište stabilizovati i regulisati cene.

Proizvođači voća u potpunosti su zadovoljni. Jagoda je na ovom prostoru u potpunosti otkupljena po solidnim cenama, između 60 i 80 dinara po kilogramu. Višnja ove godine ima izuzetnu cenu, do 95 dinara,  mada je rod umanjen 30-tak posto. Malina i kupina su kulture koje su u zadnje vreme na našem području u ekspanziji. Kompletan rod maline je otkupljen po ceni od 200 dinara. Vrlo je važno to da je celokupan rod, kupine, maline i višnje, otkupljen i isplaćen proizvođačima u roku od 24 časa.