Žene za mir: Država nespremna da se bavi žrtvama

LESKOVAC

U izveštaju koji potpisuje predsednica U.O. Udruženja “Žene za mir“ Ljiljana Nešić kaže se da povećani broj ubijenih žena i ubistva maloletne dece, ali i hiljade objava o nepostupanju nadležnih institucija, potvrđuju suštinsku nespremnost države da se bavi problemom zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. I pored postojanja sasvim solidne zakonske regulative, izostajale su istrage i odgovarajuće mere prevencije femicida u slučajevima nasilja za koje su državni organi znali ili su mogli znati, a nema odgovornosti za sistemske propuste. Nešićeva smatra da je snažan pritisak žrtava, javnosti i medija samo za trenutak prizivao nadležne, koji ne pokazuju spremnost da preuzmu konkretne mere, što predstavlja normalizaciju institucionalnog nasilja. Još uvek nije uspostavljena centralna evidencija svih dela rodno zasnovanog nasilja. Nedostatak usluga podrške za žrtve nasilja — opštih i specijalizovanih, njihova neodgovarajuća dostupnost i geografska raspoređenost, nedovoljni ljudski i finansijski resursi, neodgovarajuće znanje profesionalaca, postaju hronični problemi.

Dalje se navodi da je udruženje „Žene za mir” u periodu od 01.01.2023. do 30.06.2023. godine, uz podršku grada Leskovca, pružalo je direktnu podršku ženama sa iskustvom nasilja putem SOS telefona, konsultacija „licem u lice”, e-maila, psihološku podršku kroz psihološko savetovalište, posredovanjem u cilju ostvarivanja prava, kao i radionice o ljudskim pravima, sa ženama u seoskim sredinama sa teritorije Jablaničkog okruga. SOS telefon je zabeležio 104 obraćanja, a javilo se ukupno 70 žena i pet muškaraca. Pruženo je ukupno 230 usluga. Sve žene koje su se obratile dobile su sve potrebne informacije o postupku prijavljivanja nasilja i ohrabrene su da nasilje prijave, a za svaku korisnicu usluga je rađena procena rizika. Sve korisnice usluga koje su imale bilo koji oblik psihosomatske bolesti, upućivane su na psihološko savetovalište zbog psihičkih tegoba. Psihološku podršku je dobilo 28 žena kroz 56 savetodavnih seansi. U ovom periodu su se putem telefona i u ličnom kontaktu pretežno obraćale žene i devojke zbog ličnih problema koje imaju u vezi sa nasiljem u partnerskim odnosima. Veoma često su žene koristile usluge psihološkog savetovališta zbog problema u vezi sa starateljstvom nad decom nakon napuštanja nasilnog partnera i razvoda.

Nešićeva iznosi i podatak da je oko 80% angažovanja bio usmeren na direktan rad sa ženama, a da se česta pitanja koja pristižu odnose se na sled događaja nakon prijavljenog nasilja. Većina žena se plaši pojačanog nasilja nakon puštanja nasilnika iz pritvor. Žene koje imaju podršku primarnih porodica se lakše odlučuju da napuste nasilnog partnera, ali su zabrinute zbog mogućnosti da njihova deca budu dodeljena ocu na staranje. Dosta pitanja se odnosilo na mogućnost dokazivanja psihičkog nasilja. Neke od žena procenjuju da je njihovim partnerima potrebno psihijatrijsko lečenje (alkoholizam, bolesna ljubomora i sl.) i zanima ih da li je moguće prinudno lečenje u ustanovama zatvorenog tipa i na koji način se ono ostvaruje? Sve korisnice koje su se javile na SOS telefon su dobile odgovarajuću vrstu pomoći i podrške.

Većina njih je želela samo da se informiše o koracima koje treba da preduzme u vezi sa odlukom o napuštanju nasilnog partnera. Osam su veoma uplašene za svoju bezbednost i sa njima je započeta izrada sigurnosnog plana. One se plaše da prijave nasilne partnere jer procenjuju da bi napuštanje dovelo do eskalacije nasilja, jer im se stalno preti smrću.

Sa ženama sa sela realizovane su tri radionice, u tri seoske sredine i tu je bilo razgovora o ljudskim pravima, mentalnoj higijeni, reproduktivnom zdravlju i pravnom okviru za život bez nasilja i pravu na bezbednost.

U polugodišnjem preseku se kaže i da su se udruženju najčešće obraćale žene iz starosne grupe od 36 do 45 godina (20%), te od 26 do 35 godina i 46 do 55 godina (po 17%), od 18 do 25 godina (16%), te od 56 do 65 godina (14%). Najređe su se obraćale žene iz starosne grupe od 66 do 75 godina (3%) i 75 + godina starosti (1%). Žene su najčešće prijavljivale izloženost fizičkom, ekonomskom i seksualnom nasilju. Najčešći pojavni oblici prijavljenog psihičkog nasilja su vređanje, pretnje, omalovažavanje i uznemiravanje, dok su najčešći pojavni oblici fizičkog nasilja udaranje, guranje, šamaranje i gađanje predmetima. Zabrana korišćenja zajedničkih dobara i oduzimanje novca i imovine su najčešći pojavni oblici ekonomskog nasilja, a kada je reč o seksualnom to su silovanje i prisiljavanje na druge seksualne radnje. Svaka deseta žena koja se obratila za psihosocijalnu podršku ima neko od specifičnih svojstava koja ih čine posebno osetljivim (invaliditet, hronično oboljenje, trudnoća ili postporođajni period). Istovremeno, čak svaki treći nasilnik ima specifična svojstva (posedovanje oružja, učestvovanje u ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, radi ili je radio u vojsci/policiji, u sukobu je sa zakonom ili koristi droge/alkohol) koja ih čine posebno opasnim nasilnicima. Svaka peta žena koja se javila za podršku navodila je da se nasilje nastavilo i nakon napuštanja nasilnika, čime se iznova potvrđuje neophodnost kontinuiranog rada i pružanja podrške ženama i nakon prekida zajednice.

Usluge psihološkog savetovališta u vidu individualnih konsultacija je koristilo samo 28 žena. Realizovano je 56 savetodavnih seansi. Individualne konsutacije znače ženama, unapređuju njihovo zdravlje, pomažu da drugačije postupaju sa problemima i da donose odluke koje su za njih i njihovu porodicu najbolje. Ženama je potrebna kontinuirana podrška tokom više meseci. Posledice traume od nasilja ne mogu da se eliminišu u kratkom periodu, a oporavak može da traje i više godina.

Tokom polugodišnjeg izveštajnog perioda u 2023, kaže dalje Ljiljana Nešić, 14 žena je dobilo konkretnu pomoć UG „Žene za mir“ u vidu polovne garderobe, a tri žene plaćenih putnih troškova za dolazak na konsultacije. Pomoć je obezbeđena zahvaljujući podršci donatora i individualnim novčanim donacijama organizaciji.

Tokom ovog perioda preko upitnika 29 žena su vrednovale kvalitet pruženih usluga podrške udruženja „Žene za mir“ i to ocenama na od 1 (najniža) do 5 (najviša). Prosečne ocene su bile veoma visoke: SOS telefon za psihosocijalnu podršku dobio je prosečnu ocenu 4,86, psihosocijalne konsultacije „licem u lice” 5,00, a psihološke konsultacije „licem u lice” 4,90. (kraj) IS/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare