Žene Leskovca u ogledalu statistike

LESKOVAC


Na teritoriji Leskovca, po popisu stanovništva iz 2022. godine, živi 123.950
stanovnika, od čega je 62.421 žena. Punoletnih je 52.444. Inače, po starosnim
grupama situacija je sledeća: do četiri godine starosti ima 2517 osoba žesnkog pola,
od 5-9 ima 2714, od 10-14 ima 2835, od 15-19 ima 3226, od 20-24 ima 3167, od 25-
259 ima 3277, od 30-34 ima 3540, od 35-39 ima 3841, od 40-44 ima 4091, od 45-49
ima 4590, od 50-54 ima 4463, od 55-59 ima 4524, od 60-64 ima 4696, od 65-69 ima
4750, od 70-74 ima 4507, od 75-79 ima 2450, od 80-84 ima 1986, dok je žena starijih
od 85 godina 1247. Ove brojke govore da preovlađuju žene starije dobi, što potvrđuje
i prosečna starost žena koja iznosi 45,33 godine.


 OBRAZOVANJE: DOMINIRAJU SREDNJOŠKOLKE, ALI JE MEĐU
NEPISMENIMA ČETIRI PUTA VIŠE ŽENA NEGO MUŠKARACA

Što se školske spreme tiče, među ženskim stanovništvom Leskovca starijim od 15
godina bez školske spreme je 1307 osoba (405 muškaraca), nepotpuno osnovno
obrazovanje ima 5635 (2759 muškaraca), samo osnovno obrazovanje 9583 (8703
muškaraca), srednje obrazovanje ima 28.040 (32097 muškaraca), od čega Gimnaziju
je završilo 1438 žena (1092 muškaraca), srednju stručnu školu u trajanju kraćem od
četiri godine, srednju stručnu školu u trajanju od četiri godine 17.207 (16241
muškarac), a specijalizaciju posle srednjeg obrazovanja 114 (670 muškaraca). Više
obrazovanje poseduje njih 3275 (3157 muškaraca), a visoko 6381 (5732
muškaraca). Nepoznat podatak o obrazovanju je za 134 žena i 108 muškaraca. Iz
ovoga se vidi da je najviše žena sa srednjom stručnom spremom, nešto iznad
polovine (51,58%), dok ih je 11,7% sa visokim obrazovanjem. Svaka šesta žena
(17,6%) ima samo osnovnu školu, dok 12,77% nema ni osnovno obrazovanje.
Među nepismenim ženama u uzrastu od 10-14 godina ih je četiri (osam muškaraca),
od 15-19 ih osam (deset muškaraca), od 20-34 godina 71 (55 muškaraca), od 35-49
ih je 147 (60 muškaraca), od 50-64 ih je 158 (45 muškaraca), a nepismenih među
starijim osobama ženskog pola sa 65 i više godina je 624 (84 muškaraca).
Što se kompjuterske pismenosti tiče, među 54355 osoba ženskog pola u Leskovcu
kao kompjuterski pismena se vode njih 21.547 (39,64%) (20.182 muškaraca), kao
osobe koje delimično poznaju rad na računaru je 14.656 (26,96%) (17.519
muškaraca), kompjuterski nepismeno je 17.993 (33,10%) (15.107 muškaraca), a
nepoznat je podatak za njih 159 (0,29%) (153 muškaraca).
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u septembru 2023. godine, u
Leskovcu je registrovano je 11.836 nezaposlenih osoba, od čega je 5.958 žena, a
5.878 muškaraca.
Na teritoriji Grada Leskovca u odnosu na muškarce, više je žena koje imaju samo
osnovno ili nemaju ni osnovno obrazovanje, dok je obrnuta situacija sa srednjim
obrazovanjem. Veći broj žena ima i visoko obrazovanje. Među nepismenima više je
žena, gotovo ih je četiri puta više nego muškaraca. Građanke Leskovca su u
nepovoljnijem položaju u odnosu na svoje sugrađane. One najčešće, čak i kada su
obrazovanije, preuzimaju brigu o porodici na uštrb profesionalne karijere. Među
registrovanim aktivnim preduzetnicima manje je žena, kao i na rukovodećim
pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima.
 

PRAVA ŽENA: ŠTO DALJE OD GRADA, ZAŠTITA SVE MANJA
Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije kaže i da se šanse žena
da će se izboriti zaosnovna prava smanjuju što su udaljenije od urbane sredine.
-Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke u obrazovanju za željena zanimanja.
Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s
obzirom na mala porodična primanja, ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti,
da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu
ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove. Naše Udruženje, uz podršku
GIZ-a, radi i na jačanju kapaciteta Romkinja. One iz gradskih sredina roditelji upisuju
u osnovne škole, ali ih često stimulišu da prekinu obrazovanje kako bi se udale ili
uključile u potpunosti u posao kojim se porodica bavi. Opet, ukoliko su one iz
nerazvijenih sredina, a bez aktivnog romskog udruženja, velika je verovatnoća da se
neće integrisati u zajednicu i da neće naučiti srpski jezik.-


GAZDARICE: TEK SVAKA ČETVRTA U GRADU, I SVAKA ŠESTA NA SELU
Tek oko četvrtine privatnih nekretnina su u vlasništvu žene, a i to je mahom
zahvaljujući ženama u gradovima, jer je na selu tek svaka šesta vlasnica nekretnine.
-Razlog za nepovoljniji položaj žena svakako nije nedostatak interesovanja za
prekvalifikaciju ili dodatno obrazovanje. To pokazuje i statistika Nacionalne službe za
zapošljavanje (NSZ) koja, između ostalog, građanima na birou nudi i besplatne
kurseve preko digitalne platforme za učenje na daljinu. Brojke govore da je recimo,
obuke „Aktivno traženje posla“ i „Put do uspešnog preduzetnika“ prošle godine
završilo preko 5.000 građana, od čega su čak 3.093 žene. U prva dva meseca 2023.
od 728 osobe koje su uspešno završile kurseve, 560 je žena,- kaže Marija Branković,
portparolka na programima „Migracije za razvoj“  i „Migracije i dijaspora“ koje u Srbiji
sprovodi GIZ, a koji se, između ostalog, kroz brojne projekte bave osnaživanjem
povratnica iz inostranstva.
-Kroz saradnju sa Udruženjem poslovnih žena, Nacionalnom službom za
zapošljavanje, ali i kroz niz drugih aktivnosti u okviru Nemačkog informativnog centra
za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radimo na osnaživanju žena.
One mogu da nam se obrate i za psiho-socijalnu pomoć, kao i pomoć pri
prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa,- dodaje Marija Branković.
 
KLJUČNE ZA OPSTANAK, ALI NERAVNOPRAVNE SA MUŠKARCIMA
Zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 15. oktobra – Međunarodnog dana žena
koje žive na selu, rekao je da su žene na selu najčešće društveno nevidljive i da se
nalaze u lošem materijalnom položaju i apelovao na nadležne organe da učine
dodatne napore kako bi se unapredio položaj žena koje žive na selu, posebno onih
starijih.
-Žene na selu imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina, a opet su
neravnopravne sa muškim članovima društva. To su naše majke i naše bake, i mi
smo u obavezi da im obezbedimo dostojanstven život i stvorimo mogućnosti da u
potpunosti ostvaruju svoja prava. Žene u seoskim sredinama socijalno isključene,
nalaze se u lošoj materijalnoj situaciji, jer najčešće učestvuju u neplaćenom kućnom i
radu na gazdinstvu i da imaju otežan pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama. U
tom smeru neophodno je da nadležni organi rade na razvijanju posebnih usluga i
servisa podrške na lokalnom nivou. Takođe, veoma je važno raditi na podizanju
svesti žena na selu o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, kao i na njihovom
osamostaljivanju i ekonomskom osnaživanju.-

IPAK, IMA PRIMERA ZA UZOR 
Kao pozitivan primer aktivne žene u seoskoj sredini možemo da navedemo Marinu
Petković iz Donjeg Bunibroda. Ona je jedna od retkih žena koja se bavi pčelarstvom
kao zanimanjem i to traje već 20-ak godina, a sama kaže da je ovim zanimanjem
počela da se bavi kada joj je dete dovoljno poraslo da mu majka više nije toliko
potrebna.
-Imala sam višak slobodnog vremena koje sam želela da utrošim tako što još više
doprinesem svojoj porodici i kući u kojoj živim. Na žalost, to je bilo vreme kada su
firme stajale, nije bilo posla… Falilo mi je to da budem ostvarena, da nešto značim,
da nisam u nečijoj senci, da nešto vodim. Opet, nisam ni volela da radim po nečijoj
„diktaturi“, da mi neko naređuje, pomalo sam i bežala od ljudi, bila sam mlada i
nesigurna… Htela sam da radim nešto što volim, jer jednostavno ne volim da radim
nešto gde neću da uložim sebe i svoje srce, ma o kakvom novcu da se radi.
Pokušala sam neke posliće, ali se tu nisam pronašla. Moj deda po majci se bavio
pčelarstvom, otac je to nastavio dok nije otišao u inostranstvo da radi, pčele su
ostale, ali i uginule pošto ih niko nije gledao. Onda sam ja pokušala da obnovim te
košnice, suprug mi je pomogao i mene je to odjednom jako zainteresovalo.-
Na kraju se došlo dotle da Marina postane osoba koja će biti nekom savetodavac,
neko ko će nekog mladog pčelara uvesti u posao…
-Meni je bilo nezamislivo da sam ja osoba koju će neko da posluša. Ali, to je krenulo
kada su ljudi počeli da dolaze kod mene da kupe matice jer me je neko preporučio…
Ja nisam želela samo da im prodam maticu, nego sam im držala i predavanje šta i
kako treba da rade, davala im napisane beleške… I sve iz želje da ne bude to samo
obična prodaja, jer bi mi bilo žao da ta matica i to pčelinje društvo kasnije uginu zato
što ja nisam posavetovala čoveka šta i kako treba da radi. Ljudi su prepoznali tu moju
emociju, tu ljubav… Tako da sam na kraju držala edukacije koje je GIZ organizovao
za mlade pčelare, na čemu sam im posebno zahvalna, jer su me zaista osnažili u
tolikoj meri, da ja prosto sebe ne prepoznajem, jer nisam ni sanjala da sam sposobna
da sve ovo radim. Čak učestvujem i u Danu devojčica, kada devojčicama pokazujem
kako izgleda baviti se nekim zanimanjem koje nije tipično za žene.(kraj) IS/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Jovans
Jovans
6 meseca pre

Šta mislite ženama da date kao pomoć? Dajete svima, a ženama, šta ćete dati?! Nisam nepismena, daleko sam od toga ali zašto i nama ženama ne date neku pomoć?!
Unapred hvala na odgovoru.
S poštovanjem

Tuga
Tuga
6 meseca pre

Nažalost na selu zene nisu osobe već sluge.Namerno ih odvajaju od društva i roditelja čim se udaju i zabranjuju rad u gradu na boljim mestima samo fabrika da ne budu sutra u poziciji da napreduju.Muskarci nasleđuju žene ne,ostavljaju braći,potraze li neko svoje pravo bilo koje budu psihički i fizički zlostavljane dok se ne opamete.One nemaju gde bez para I društva zavisne od svojih gospodara do smrti.Ovo ne važi za sve već za veći broj.

Jovana
Jovana
6 meseca pre
Odgovori  Tuga

Slažem se sa Vama. Ovde i dalje vlada patrijarhst, nažalost. Svima daju pomoć , a ženama?! Da li znaju da žene nemaju ni gde da žive i zato mnogo toga trpe ma koliko bile obrazovane ili ne?!