NIŠ
Grad Niš je jedna od retkih a možda i jedina samouprava koja nema savetnika za prava pacijenata kao instituciju. Ova kancalarija je do pre dve godine vrlo dobro funkcionisala i neophodno je njeno hitno ustanovljenje.
„ Važno je da ova institucija funkcioniše jer građani moraju da imaju sa kim svakodnevno da razgovaraju, kome da se požali da se nešto brže, efikasnije i operativnije reši. U ovom trenutku zdravstvena inspekcija i Ministarstvo zdrvlja nema kadrovske potrencijale da svakoga dana, u svakom trenutku može da izađe u susret svakom pacijentu koji ima primedbe“, kaže Goran Stamenković, šef Odseka zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja.
Kancelarija zaštitnika prava pacijenata ne postoji poslednje dve godine i svi su rokovi za njeno ponovno ustanovljenje prošli. Kako inspektor kaže Zdravstvenoj inspekciji se svakodnevno obraćaju pacijenti zbog određenog problema.
„Očekujemo da grad Niš, koji shvata ozbiljnost situacije, preduzme hitne mere i da Kacelariju savetnika pacijenata stavi u funkciju. Mi ćemo u svom delokrugu rada biti velika logistika podrška Savetniku za prava pacijenata, ali očekujemo i da Savet za zdravlje stvori još tešnju saradnju sa Zdravstvenom inspekcijom, pogotovo imajući u vidu svakodnevno nezadovoljstvo građana, pacijenta, određenim pružanjem uslugama, određenjim ponašanjem nekih zdravstvenih radnika i na taj način bi smo prevazišli neke lakše probleme i išli ka kvalitetnijoj budućnosti u delu zdravstvene zaštite“, kaže Stamenković.
Inspektor Stamenković dodaje da su “ Pacijenti prepoznali Zdravstvenu inspekciju kao adresu gde svakodnevno govore o nezadovoljstvu ponašenjem zdravstvenih radnika, odnosom prema njihovim trenutnim problemima,uvažavanjem termina zakazivanja za preglede, uvažavanjem pacijentovog vremena, nezadovoljni su i kvalitetom lečenja, a sumnjaju i na stručne greške kod određenih zdravstvenih radnika. To jedan od segmenata Zakona o pravima pacijenata koji Zdravstvena inspekcija posebno kotroliše i gde u svom postupku sprovodi određene mere upravnog nadzora, uz podršku struke i stručnog nadzora koji zdravstvena ustanova mora da pruž zdravstvenoj inspekciji”i.
„Broj nadzora je vrlo značajan na osnovu teritorije koju pokrivamo, a to je osam upravnih okruga. Završavamo mesečni izveštaj za jul ali za šest meseci je obrađeno oko 500 nadzora. Sam Niš nije bez 20 do 30 mera mesečno. To su mere na zapisnik ili na rešenja za otklanjanje nezakonitosti – u smislu pojašnjenja postupanja prema pacijentima, traženja informacija od etičkog odbora da li se lekar ili sestra na pravi način ponašao i ophodio prema pacijentu u toku boravka u ustanovi. Tu su i unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada. Zdravstvena inspekcija insistira na tome da struka kaže da li je neko dobro radio ili nije i tu, nažalost, ima i teških slučajeva gde Zdravstvena inspekcija u saradnji sa tužilaštvom i policijom odrađuje svoj deo posla ne samo kao logistika već kao neko ko daje završno mišljenje Ministarstva zdravlja. Na osnovu toga mišljenje resorno ministarstvo formira posebne komisije nadzornika koje nastavljaju da ispituju konkretne slučajeve, u konkretnim uslovima lečenja u konkretnoj ustanovi”, rekao je Stamenković
Što se tiče kažnjavanja prethodnih godina je podneta 71 prekršajna prijava na teritoriji Nišavskog okruga.
„Govorimo o zdravstvenim radnicima koji su bili sankcionisani, a kada se radi o zdravstvenim ustanovama kao pravnim licima, one ne mogu da budu kažnjene ako je neki zdravstveni radnik, odnosno fizičko lica napravio određeni propust. To je odgovornost fizičkih lica , zaposlenog zdravstvenog radnika
Prema podacima kojima Inspekcija raspolaže , u ovoj godini je podneto oko 20 prekršajnih prijava, uglavnom protiv određenih zdravstvenih radnika, fizičkih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Ustanove su retko kažnjavane, “jer se trude da sprovedu sve ono što je potrebno“,dodaje Stamenković.
Republička zdravstvena inspekcija u Nišu kontroliše 42 opštine i gradova i lokalnih samouprava u osam okruga.
“Najstrožija sankcija za zdravstvene radnike je krivična prijava i krivični postupak zbog neukazivanja ili nestručnog ukazivanja zbog krivice i greške lekara ili sestara.Tu su i prekrajne prijave, kazne, nalozi kao mandatni nalozi. Najčešće su prekršajne prijave . Sve zavisi od vrste učinjenog prekršaja, koje se kreću od 50 do 500 hiljada dinara, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti za pravna lica , zdravstvene ustanove su ovi iznosi znatno veći. Najveća kazna je krivično delo koje može da povuče i oduzimanje licence za zdravstvene radnike da obavljaju svoj posao “, ističe Stamenković.
Republička zdravstvena inspekcija koja rade u okviru Nišavskog okruga radi i kontrolu zdravstvene zaštite u socijalnim ustanovama, Kazneno popravnom zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i drugim pravnim licima koje s bave zdravstvenom delatnosšću.