Zatvaraju se državne apoteke u okolini Leskovca

LESKOVAC

Apoteka Leskovac zadužena za čitav Jablanički okrug više nije u mogućnosti da ekonomski izdrži pritisak nametnut, prvenstveno od strane privatnih apoteka koje se sve više otvaraju, tako da će zbog malog prometa početi zatvaranje državnih apoteka u okolnim mestima kao što je Crna Trava, Medvedja, Bojnik, Lebane i Vlasotince, rekao je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović a, sa druge strane, direktor Apoteke Leskovac Dragan Stamenković tvrdi da su “samo privremeno zatvorili odredjene apotekarske stanice u pojedinim mestima”.

“Znamo da je zatvaranje apoteka upravo ono što gradjane i pacijente najviše interesuje. Trenutno smo u pregovorima sa direktorom Doma zdravlja Leskovac i sa direktorom Doma zdravlja Vlasotince u cilju pronalaženja alternativnog načina snabdevanja ljudi lekovima”, rekao je  ”

S obzirom da privatnog sektora u okolini Leskovca još uvek nema, Stamenković je uveren da ga neće biti ni u budućnosti zato što se privatne apoteke ne otvaraju tamo gde je mali broj stanovnika i gde ne postoji profit odnosno tamo gde im nije ekonomski isplativo.

Apoteka Leskovac se ne može pohvaliti pozitivnim poslovanjem, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

“Pojedine probleme sa kojima se ona suočava nasledila je još iz 2011. i 2012. godine kada su neizmirene obaveze Apoteke iznosile 700 miliona dinara. Iako je sada stanje bolje, jer je to dugovanje upola manje, i dalje ostaje problem malog prometa, smanjenja marže, problem kašnjenja plata, kao i neravnopravni položaj privatnih i državnih apoteka”, rekao je on.

“Do najvećih problema u Apoteci je došlo uključivanjem privatnih apoteka u sistem izdavanja lekova na recept, smanjenjem cena lekova, smanjenjem marže i ukidanjem boniteta. Za razliku od privatnih, državne apoteke imaju obavezu nabavke lekova putem javnih nabavki, što je dovelo do nižih nabavnih cena i daljeg smanjenja marže, što je bio i glavni izvor prihoda državnih apoteka. Problem je i što se troškovi poslovanja ne mogu pokriti iz marže, što dodatno otežava plaćanje obaveza prema dobavljačima i ograničava isporuku lekova”, objasnio je Cvetanović.

On je, takodje, poručio i da su preduzete odgovarajuće mere za rešavanje dugovanja državnih apoteka.

“Krajem juna otpremninu je dobilo 77 radnika, medju kojima su dominantni farmaceutski tehničari i nemedicinsko osoblje. Za otpremnine, zaostale plate i jubilarne nagrade, kao i druge obaveze koje nastaju iz radnog odnosa isplaćeno je 68 miliona i 400 hiljada dinara. Ministarstvo zdravlja preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je obezbedilo sredstva, a Apoteka Leskovac je medju prvima u Srbiji dobila ova sredstva. Sada u Apoteci radi 89 radnika.”

Na pitanje novinara JUGpressa šta je lokalna samouprava učinila kako bi pomogla apoteci, gradonačelnik Leskovca je odgovorio pitanjem.

“Da li vi mislite da bi bez moje pomoći ovih 77 radnika bili isplaćeni u roku od 10 dana i to medju prvima u Srbiji. Ja sam direktno komunicirao sa Vladom Republike Srbije. S jedne strane lokalna samouprava nije doprinela ovakvom razvoju dogadjaja, ali s druge strane, nasledili smo i mnogo loše stvari. U svakom slučaju odgovornost je naša.”

Sastanku u prostorijama Apoteke Leskovac prisustvovao je i direktor Opšte bolnice Nebojša Dimitrijević.

Povelo se pitanje i oko otvaranje privatne apoteke u bolnici. Ugovor sa apotekom Džunić  je, kako kaže Dimitrijević, sklopljen na 10 godina.

On tvrdi i da je anketa koju su sproveli pokazala da je bolnici potrebna apoteka koja će raditi 24 časa.

Novinar JUGpressa je tada postavio pitanja direktoru Apoteke Leskovac Draganu Stamenkoviću: U kojoj meri bi pomoglo Apoteci da su uspeli da otvore još jednu apotekarsku stanicu, ali u bolnici? Koliko može da im pomogne otvaranje apoteka u manjim mestima?

“U trenutku kada je raspisana licitacija, nikako nismo bili u mogućnosti da učestvujemo. Nama je tada tih 800.000 dinara godišnje bilo zaista mnogo. Što se tiče manjih mesta, državne apoteke imaju i tu socijalnu komponentu, jer se one ne bave samo profitom. Mi moramo da imamo obaveze prema ljudima kojima je nedostupan lek. Problem je zaista u snabdevenosti i radimo na tome”, odgovorio je Stamenković, dodavši da nije siguran da li će otvaranje apoteke u bolnici biti uopšte isplativo.

Cvetanović je takodje, prokomentarisao otvaranje privatne apoteke u bolnici.

On smatra da bi veliki broj roditelja zbog brzine terapije ili iz straha odmah otišao u prvu apoteku na koju naidju i tu kupili lekove. Posmatrano sa ekonomskog aspekta i brzine pružanja pomoći, tu ima opravdanosti kada je u pitanju otvaranje apoteke u bolnici.

Kako je primetio novinar JUGpressa, postavlja se pitanje gde je tu socijalna komponenta koja je neraskidivo povezana sa ustanovom. kao što je sama bolnica.

Cvetanović tvrdi  da grad Leskovac predstavlja primer dobre prakse kada je socijala i zdravstvena nega u pitanju.

“Mislim da to imamo na visokom nivou i ko god je socijalno ugrožen mi to rešavamo”.

Što se tiče samog regulisanja poslovanja Apoteke Leskovac naredni korak je postizanje dogovora sa dobavljačima, pre svega, sa preduzećem “Feniks” kako bi se obezbedilo dalje snabdevanje ustanove novim količinama lekova.

“Sistem centralne javne nabavke je uveden 2015. godine, što znači da smo mi u periodu od početka 2015. imali mogućnost da u poslovanju sa dobavljačima imamo odredjene bonifikacije na ime plaćanja odredjenih lekova i faktura. Od tog trenutka, sva ta bonifikacija je prestala, iz prostog razloga što je napravljena centralna cena leka. Ona je i danas, a i tada, bila pod državnom upravom. Došlo je do tri ili četiri nivelacija cena leka. Samim tim se smanjila prihodna strana Apoteke “, kaže direktor Dragan Stamenković.

Apoteka Leskovac, kao zdravstvena ustanova, finansira sve svoje troškove iz sopstvene prodaje odnosno od izdavanja lekova na recept kroz maržu koja iznosi 12 odsto.

“Sa smanjenjem prometa i sa povećanim učešćem privatnog sektora u deljenju zajedničkog kolača što se tiče recepata, došlo je do nemogućnosti prihodovanja većih sredstava u odnosu na rashode”, objašnjava Stamenković.

On dodaje i da Apoteka Leskovac očekuje pomoć od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vidu avansiranja koje će uslediti nakon reprograma, kako bi smestili lekove u apoteke. Pozitivan je da će Apoteka moći normalno da funkcioniše, naročito sa smanjenjem rashoda koje je prouzrokovano odlaskom 77 ljudi, zato što će mesečni troškovi Apoteke biti manji za oko 4 miliona dinara.

Zaključeno je da je potrebno održati sastanak u što kraćem roku i sa ostalim predstavnicima opština Jablaničkog okruga kako bi se i oni uključili u pronalaženje rešenja za brojne probleme koji su nastali u apoteci Leskovac.

“Preostale lokalne samouprave u Jablaničkom okrugu moraju da prihvate obaveze i odgovornosti, a ne da očekuju da im centrala u Leskovcu sve rešava”, konstatovao je  Cvetanović.

On tvrdi i da “nije znao” da je bolnica sa Apotekom “Džunić” potpisala ugovr na deset godina i smatra to pogrešnbom odlukom.

“Ja te ljude i ne poznajem, siguran sam i da nikada nisam ušao kod njih u apoteku da kupim lek”. tvrdi Cvetanović.

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
HUNTER
HUNTER
5 godine pre

A gradomačelnik, kad će biti zatvoren?