Zašto opada broj pritužbi gradjana

LESKOVAC

Iz Leskovca je u poslednjih desetak godina povereniku pristiglo 75 žalbi iz oblasti slobode pristupa informacijama, kao i tridesetak predmeta vezano za podatke o ličnosti. Broj pritužbi građana se iz godine u godinu smanjuje, što, međutim, ne znači i da organi vlasti više poštuju prava građana, rečeno je na okruglom stolu koji su organizovali Udruženje Narodni parlament i Građanske inicijative  pod nazivom „Nezavisne institucije bliže građanima“, na kome su govorili Miloš Janković, zemenik zaštitnika građana, Aleksandar Resanovič, zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Tatjana Milošević, samostalna savetnica povernika za zaštitu ravnopravnosti.

Inače, ovaj projekat sprovodi udruženje Građanske incijative sa 10 partnerskih organizacija po celoj Srbiji.

Cilj projekta je da se rad nezavisnih institucija i njihova nadležnost približe građanima, jer čak i u Beogradu, gde je sedište tih insitucija, građani nisu upoznati sa tim kako one rade. Drugi cilj projekta je da se stvori održiva mreža 10 kontakt organizacija iz cele Srbije, koje će služiti kao kontakt ili info tačke građanima u lokalnim zajednicama, preko kojih mogu da se obrate nezavisnim institucijama, rekao je predstavnik Građanskih inicijativa Petar Žmark.

„Naše iskustvo pokazalo je da do problema dolazi zbog toga što građani ne znaju način na koji da se obrate kojoj insituciji i često se obraćaju pogrešnim institucijama. Ove organizacije služiće kao info centri koji će pružati jedan vid besplatne pravne pomoći građanima, kako bi oni mogli u punom kapacitetu da koriste svoja prava, da znaju šta su njihova pava i ko može da im pomogne u ostvarenju tih prava, rekao je Žmark.

Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, rekao je da u uslovima beogradizacije, neohpodno ostvariti „upliv“ institucija zaštitika građana, poverenika za informacije od javnog značaja i poverenika za ravnopravnost, u druge sredine, potrebno je sa predstavnicima civilnog sektora i sa građanima kontaktirati na terenu.

„Samo u interakciji i stalnom kontaktu moći ćemo da unapredimo i naš rad, i da pomognemo građanima u poštovanju njihovih prava, koja su često povređena propustima u radu državnih organa, rekao je Janković.

On je naglasio da su građani Beograda privilegovani u odnosu na građane iz unutrašnjosti, jer su sedišta ovih nezavisnih isntitucija u Beogradu.

Zaštitnik građana je u velikom broju gradova Srbije, kao i u Leskovcu, ustanovio mogućnost da građanin može da dođe u gradsku biblioteku, i da putem savremenih tehnologija uspostavi komunikaciju sa pravnicima zaštitnika građana u Beogradu.

„To nije isto kao što je lični kontakt, ali to ipak omogućuje bolje razumevanje i suočavanje sa problemima. Već smo osnovali kancelarije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, čime je jug Srbije dobio podršku, rekao je Janković.

Aleksandar Resanović, zamenik poverenike za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti rekao je da povernik godišnji dobija oko 10.000 predmeta. Obraćaju se građani iz cele Srbije, i to na razne načine, pismeno, elektonskom poštom, telefonom ili dolaze. Žalbe građana odnose se na oblast pristupa informacijama od javnog značaja, a druga oblast je zaštita podataka ličnosti, gde je situacija drugačija zbog toga što poverenik vrši pravo nadzora, obilazi organe vlasti, utvrđuje da li je bilo povrede prava o zaštiti podataka o ličnosti.

Leskovca okrugli sto 1

Na pitanje JUGpressa kakve su mogućnosti građana van Beograda da se obrate ovoj instituciji i zaštite svoja prava, i da li su česte žalbe građana sa područja Leskovca, Resanović je odgovorio:

„U poslednjih desetak godina je, što se tiče oblasti slobode pristupa informacijama od javnog zanačaja, stiglo je 75 žalbi sa područja grada Leskovca. Simtomatično je to da broj žalbi opada. Pre desetak godina je bilo oko 20 žalbi godišnje, a prošle godine su bile samo tri, a za prva četiri meseca ove godine ni jedna  žalba. To može da se protumači da organi vlasti postupaju po zahtevima građana i da nema potrebe da se građani žale, ali po nekim drugim pokazateljima to i nije pravilan zaključak. Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, do sada je bilo 30-tak predmeta u kojima poverenik vrši nadzor u nekim institucijama, pre svega u lokalnoj samoupravi, u nekim javnim preduzećima, u „Metroparkingu“, u PIO fondu, Zatvoru i u još nekoliko pravnih lica. Povernik je izdavao odgovarajuća upozorenja kako da se postupi. To su predmeti gde su građani pokušavali da dođu do nekih informacija koje se na njih odnose, o podacima o sebi, ali im to organi vlasti nisu omogućili“ , rekao je Resanović.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare