LESKOVAC

Pitanje profesionalne rehabilitacije, zapošljavanja i opšte socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od najvažnijih testova društvene odgovornosti i jednakosti u Leskovcu i opštinama Jablaničkog okruga. Iako Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom već godinama definiše konkretne obaveze za poslodavce, praksa na terenu pokazuje da je put od evidencije nezaposlenih do održivog radnog mesta i dalje opterećen sistemskim preprekama, ali i otporom dela privrede.

Da bismo dobili tačan uvid u trenutno stanje na evidenciji, zatražili smo zvanične podatke od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) – Filijale Leskovac o broju nezaposlenih lica sa invaliditetom, njihovoj kvalifikacionoj strukturi i broju realizovanih zaposlenja u ovoj godini. Međutim, iz leskovačke filijale rečeno nam je da nam podatke ne mogu dostaviti jer već dva dana čekaju neophodnu saglasnost centrale NSZ-a iz Beograda.

Prema podacima iz ranijih izveštaja i procenama udruženja, na evidenciji se uobičajeno nalazi više od 500 lica sa invaliditetom sa teritorije Jablaničkog okruga koja aktivno traže posao.

Oštar stav aktivista: Lakše je platiti kaznu nego razbiti predrasude

Iako država nudi finansijske podsticaje i poreske olakšice, u praksi se značajan broj poslodavaca na jugu Srbije odlučuje za uplaćivanje penala u budžet kako bi izbegao obavezu zapošljavanja lica sa invaliditetom. Predstavnici udruženja oštro kritikuju ovakav odnos privatnog i javnog sektora, ističući da se radi o svesnom ignorisanju zakona i duboko ukorenjenoj diskriminaciji.

Mnogi poslodavci na osobe sa invaliditetom i dalje gledaju kroz prizmu „tereta“, pretpostavljajući da oni ne mogu odgovorno obavljati poslove ili da će često odsustvovati. Umesto ugradnje pristupnih rampi ili prilagođavanja radnog prostora, za šta država daje refundacije, privrednici najčešće biraju da iz meseca u mesec plaćaju novčane penale, pretvarajući zakonsku obavezu u obično izmirivanje „takse za izbegavanje inkluzije“.

Da situacija na terenu uopšte nije jednostavna, potvrđuje i Jelena Milićević, predsednica Udruženja osoba sa multipla sklerozom:

„Nije nimalo jednostavno. Već dugo se osobe sa invaliditetom suočavaju sa tim da, i pored završene škole ili fakulteta, ne mogu da nađu posao u struci, jer poslodavac možda nema empatiju, nije radio sa osobama sa invaliditetom i prosto nisu zainteresovani da ih zaposle. Vladaju zablude da one neće dati veliki doprinos ili da će često odlaziti na bolovanje zbog svog zdravstvenog stanja. Ali verujte da će se osoba sa invaliditetom truditi dva ili tri puta više kako bi dokazala da vredi”, ističe Milićević.

Ona podseća na zakonsku regulativu po kojoj je svaki poslodavac sa više od 20 zaposlenih dužan da angažuje bar jednu osobu sa invaliditetom, ali upozorava na masovno izbegavanje te obaveze:

„Poslodavci su spremni da plate takozvane penale ukoliko ne zaposle osobu sa invaliditetom. Taj novac ide u budžet i treba da se namenski troši za potrebe ove populacije, ali mislim da stvar više nije u tome da se plaćaju penali. Trebalo bi razmisliti o tome da se poslodavcima da mogućnost da plate penale dva ili tri puta, a da nakon toga budu uslovljeni i moraju da zaposle osobu sa invaliditetom”, naglašava predsednica Udruženja osoba sa multipliciranom sklerozom.

Milićević dodaje da nemogućnost zaposlenja stvara i stalan materijalni i psihološki pritisak na pojedinca:

„Osobe sa invaliditetom, pored lekova koje dobijaju o trošku države, moraju same da kupuju suplemente i plaćaju banjsko lečenje, što iziskuje znatna novčana sredstva. Ukoliko niste radno angažovani i nemate sopstvene prihode, oslonjeni ste na pomoć roditelja. Meni je kao odrasloj osobi neprijatno kada moram da tražim novac od roditelja, jer smatram da sam u godinama kada, bez obzira na svoj invaliditet, mogu i treba da radim.”

Projekat od 70.000 evra: Radne integracije, obuke i opremanje ustanova

Kako bi se prevazišao nezainteresovanost poslodavaca za direktno zapošljavanje, Grad Leskovac sprovodi sveobuhvatni projekat usmeren na radnu integraciju, obuke i infrastrukturu, čija ukupna vrednost iznosi oko 70.000 evra. Projekat se finansira sredstvima Saveznog nemačkog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, uz sufinansiranje Grada Leskovca u iznosu od 40.000 evra.

U okviru prvog javnog poziva angažovano je 8 lica, dok je kroz drugi javni poziv ugovoreno uključivanje još 20 lica na teritoriji gradskih i okružnih struktura. Time se ispunjavaju planirani kvantitativni ciljevi u Jablaničkom okrugu, u kome se prema podacima nalazi oko 169 žena sa invaliditetom.

Budući da se u domenu direktnog otvaranja novih radnih mesta u preduzećima i dalje nailazi na otpor poslodavaca, težište projekta pomereno je na stručne obuke i prekvalifikacije (uključujući kurseve za frizere i druga zanatska zanimanja), kao i na stimulisanje poslodavaca da kroz obezbeđivanje radne prakse pruže šansu ovim licima.

Predstavnica Gradske uprave Grada Leskovca i koordinator projekta, Milka Ilić, ističe značaj postignutih rezultata u prethodne dve godine:

„Ovo je već druga godina kako mi realizujemo ovaj projekat i odziv je odličan, ljudi su zainteresovani. Pored opreme koju smo kupili Domu zdravlja, udruženjima i Školi za osnovno i srednje obrazovanje, u prošlom periodu održano je preko 30 psihosocijalnih radionica, kao i karijerno savetovanje i vođenje za osobe sa invaliditetom. Teme radionica su bile one koje su oni sami tražili, poput radnog prava i zdravstvene zaštite. Na osnovu karijernog vođenja i savetovanja imamo 8 osoba koje sada kreću na radnu praksu. Predstavljamo novi javni poziv i pozivamo poslodavce da se uključe, kako bismo predstavili mere za unapređenje koje su izrađene na osnovu mišljenja osoba sa invaliditetom i svih učesnika iz grada i institucija, prodiskutovali o njima i predložili ih na usvajanje nadležnima.”

Pored edukativnog segmenta, u okviru projekta izdvojena su i značajna sredstva za unapređenje uslova u lokalnim zdravstvenim i obrazovnim ustanovama. Opremljena je Škola za osnovno i srednje obrazovanje u Leskovcu, dok je za potrebe Doma zdravlja kupljen specijalizovani ginekološki sto i hidraulična dizalica za podizanje i lakši pristup pacijentkinjama sa invaliditetom – čime je rešen dugogodišnji sistemski problem pristupa zdravstvenim uslugama na nivou celog Jablaničkog okruga.

ŠTA TREBA URADITI?

Aktivisti, predstavnici civilnog sektora i koordinatori projekata saglasni su da je za održivu inkluziju u Jablaničkom okrugu neophodno delovati u tri pravca:

Izmena zakonskih rešenja: Onemogućiti poslodavcima da trajnim plaćanjem penala u potpunosti izbegavaju obavezu zapošljavanja.

Uklanjanje fizičkih barijera: Nastaviti prilagođavanje javnih objekata, saobraćajnica i ustanova osobama koje koriste invalidska kolica ili druga pomagala.

Edukacija privrednika: Nastaviti sa promocijom primera dobre prakse i direktnim povezivanjem poslodavaca sa kvalifikovanim kadrovima iz ove populacije

Ekipa JUGpressa

Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.